Lice istine,
u tuđim rukama,
milost i nemilost
plete mi zavist…
U snu sam te zvala snagom…
Iznemoglo padoh,
teške su kosti.
Sede mi vlasi
gorčinom zbore,
ogrubele ruke,
traže te sine,
dok glavu na drugu stranu okrećeš,
„sramota“-kažeš,bez mrve saznanja.
Ivitoperenih misli,
greh u izobilju pripisujem mladosti…
Istrošene godine
za mnom drobe
i poslednji tračak sreće.
Vremena nemam,
a i zašto bih sada
kad vreme je stalo,
šamarom sudbine,
strpljenje odavno raskasapilo razum…
Samoća spaljuje kapi života,
ćutanje razbacuje sećanje,
kajanje u izobilju…
Spakovanih kofera…
Pročitajte i:
1 comment
[…] Konkursi regiona | Pročitajte vest na sajtu izvora window.fbAsyncInit = function() { FB.init({appId: "", status: true, cookie: true, xfbml: true}); […]
Comments are closed.