Na crtežu u čast Pupinovog rođenja simbolično je predstavljeno kako dečak i devojčica sa dva različita brda razgovaraju telefonom.
Mihajlo Pupin, koji je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, u Banatu u Vojvodini (u vreme njegovog roenja Idvor je bio deo austrijske Vojne krajine), tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao je značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, beižične telegrafije i telefonije.
Pupin ima i velike zasluge za razvoj elektrotehnike, na polju rendgenologije, a pronašao je i kalemove, uz pomoć kojih je uspeo da reši problem žičnog telegrafskog i telefonskog prenosa na velike daljine.
Mihajlo Pupin je bio profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.
Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi.
Dobio je, takođe, 1924. Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja. Bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
Čak je i jedan manji krater na Mesecu nazvan njegovim imenom.
Pupin je umro 12. marta 1935. u 81. godini u Njujorku, i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu.
Izvor: http://www.b92.net
Pročitajte i:
