Film:“Bosonoga kontesa“(engl. The Barefoot Contessa)1954 god

Filed under: film,region,vesti |

 

51Zw4LxP+BL._SX500_

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„United Artists Films“

Režija: Joseph L. Mankiewicz

Uloge: Humphrey Bogart, Ava Gardner, Edmond O’Brien, Marius Goring, Valentina Cortese

Scenario: Joseph L. Mankiewicz

Zemlja:  SAD, Italija

Sinopsis:

Američki filmski redatelj Harry Dawes stoji na sprovodu Marije Vargas i govori nam o njezinom nesretnom životu i njezinim muškarcima.

Prije nego što je otkrio Mariju, Harry je bio alkoholičar i redatelj s karijerom na zalazu. Ipak, producent Kirk Edwards daje mu šansu da snimi film u Rimu. Edwards, Dawes i press-agent Oscar Muldoon odlaze u Europu kako bi našli novo lice za film. Dawes u Madridu zapazi  plesačicu, prekrasnu, ali siromašnu Mariju Vargas koja pleše u noćnim lokalima. Dok producent i press-agent vide u Mariji samo ljepoticu na kojoj će zaraditi, Dawes u njoj nalazi i vrlo zanimljivu ličnost.

Marija želi pobjeći od siromaštva i zato joj odgovara da postane filmska zvijezda, no istodobno se ne želi odreći ni jednostavnih zadovoljstava, a ni traženja prave, duboke ljubavi. Fatalni muškarci u tom pogledu bit će Edwards, pa milijunaš Alberto Bravano i na kraju grof Vincenzo Torlato-Favrini. I svaki od njih ispričat će nam u flash-backu svoju priču o Mariji…

 

 

6a00e55127ad3588330133f5cc025c970b-800wi

Crna kosa, prodorne zelene oči i rupica na bradi krasili su lice jedne od najlepših i najerotičnijih žena starog Holivuda. Status fatalne zavodnice i seks simbola dobila je zahvaljujući brojnim ljubavnim aferama i glamuroznom životu koji je vodila van filmskog platna. Iza sebe je ostavila pedeset i tri filma, tri neuspela braka i bezbroj slomljenih muških srca.Ava Gardner rođena je 24. decembra 1922. godine u Brogdenu, malom farmerskom mestu u Severnoj Karolini, kao najmlađe od sedmoro dece Džonasa i Meri Elizabet, siromašnih farmera koji su se bavili uzgojem pamuka i duvana. Kada je Avi bilo trinaest godina, otac zbog nepovoljnih ekonomskih prilika gubi sav posed, a porodica u potragu za boljim životom kreće putem Virdžinije. Kako nesreća nikad ne dolazi sama, Džonas Gardner umire od bronhitisa 1938. godine, a majka se sa decom vraća u Severnu Karolinu. Ipak, najstarija kćerka Beatriče odlučuje da okuša sreću u Njujorku, što će biti od presudnog značaja za Avinu buduću karijeru.

Kada je 1939. godine završila srednju školu, ova zelenooka zavodnica nije razmišljala o slavi i glamuru, već o tome kako da izađe iz siromaštva u kome je provela celo detinjstvo, pa je zato odlučila da se školuje za sekretaricu. Do velike promene u njenom životu došlo je 1941. godine, kada odlazi u posetu starijoj sestri u Njujork. Beatriče je tada već bila udata za fotografa Larija Tara, koji je, ugledavši svoju šurakinju, odmah shvatio da takva lepotica nije predodređena za posao sekretarice. Uslikao je nekoliko njenih portreta i postavio ih u izlog svog studija na Petoj aveniji. Naravno, njena nesvakidašnja lepota nije mogla da prođe nazapaženo, pa je već iste godine potpisala prvi ugovor sa filmskom kompanijom “MGM”. Zvezda je rođena.

Od 1941. do 1946. godine snimila je sedamnaest filmova, a i dalje je ostala nezapažena. Za taj period Ava je kasnije rekla: “Trebalo je imati lupu da bi se primetilo gde sam ja u tim filmovima.”

Prvog dana u Holivudu, prilikom obilaska studija, ova zavodnica upoznaje dve godine starijeg i znatno nižeg kolegu Mikija Runija, koji se odmah zaljubljuje u nju. Nakon dve nedelje ubeđivanja, uspeva da nagovori Avu da izađu na večeru, a nedugo zatim joj nudi brak. Mlada glumica, kojoj je tada bilo svega devetnaest godina, pristaje i oni stupaju u bračne vode 10. januara 1942. godine. Brak je trajao veoma kratko, i već sledeće godine par se razvodi, a Ava nastavlja potragu za savršenim muškarcem i ulogom koja će joj otvoriti vrata uspeha.

Prvu zapaženu ulogu Ava ostvaruje 1946. godine u filmu “Ubice” (The Killers). Posle toga usledili su filmovi koji su je vinuli među zvezde: “Propagandisti” (The Hucksters); “Snegovi Kilimandžara” (The Snows of Kilimanjaro); “Mogambo” (Mogambo) koji joj je doneo nominaciju za Oskara, “Bosonoga kontesa” (The Barefoot Contessa) koji se smatra gotovo autobiografskim jer oslikava njene navike iz svakodnevnog života. Naime, kada je bila mala, nije podnosila obuću, pa se i u poznijim godinama šetala bosa kad god je mogla. Mnogi smatraju da je upravo ovaj film lansirao među legendarne, neuništive zvezde.

Tokom najplodnijeg perioda karijere, Gardnerova je bila u braku sa legendarnim pevačem i glumcem Frenkom Sinatrom. Na ludi kamen su stali 1951. godine, nakon što se Sinatra razveo od Nensi, sa kojom je imao troje dece. Javnost je odmah stala na stranu prevarene supruge, ali je ovaj par bio toliko zaljubljen da ih to uopšte nije doticalo. “Nakon prve noći koju smo proveli zajedno znala sam da smo postali ljubavnici za sva vremena” – izjavila je ova lepotica za Sinatru, koji ju je oslovljavao sa “anđele”.

Iako su se razveli 1953. godine, on je bio i ostao ljubav njenog života.

Nakon Sinatre, Ava se više nije udavala. Ameriku zauvek napušta 1955. godine, par dana pre trideset i trećeg rođendana, i odlazi u Španiju gde snima film “Noć iguane” (The Night of the Iguana) za koji mnogi smatraju da je najbolje filmsko ostvarenje ove holivudske legende. Zbog nesuglasica sa španskom vladom seli se u London, gde provodi ostatak života. Doživljava moždani udar 1986. godine, i tada joj u pomoć priskače večna ljubav – Frenk Sinatra. On joj plaća privatni tretman i lečenje u SAD-u, ali ona više nikada neće biti ista. Polupokretna vraća se u London gde i umire 25. januara 1990. godine od upale pluća. Sve obaveze oko sahrane na sebe je preuzeo Sinatra, ali se na ceremoniji nije pojavio, već je poslao venac sa jednostavnom porukom “S ljubavlju, Frensis”. Nezaboravna glumica mir je pronašla uz porodicu na večnom počivalištu u gradu Smitfildu, u kome se danas nalazi muzej “Ava Gardner”.

imgHumphrey-Bogart4

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Humphrey DeForest Bogart –Hamfri Bogart

Hamfri Bogart (engl. Humphrey DeForest Bogart, 25. decembar 1899. — 14. januar 1957.) je bio jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca 1950ih godina. Dobitnik je „Oskara“ 1951. godine za film „Afrička kraljica“ a legendarnu popularnost je stekao u filmovima „Kazablanka“ i „Malteški soko“. Časopis Entertejnment vikli proglasio ga je najvećom filmskom legendom svih vremena. Američki filmski institut 1999. ga je proglasio najvećom muškom filmskom zvezdom. Nazvan je i kulturnom ikonom.

Nakon pokušaja s raznim poslovima, Bogart je 1921. počeo glumiti i postao redovni izvođač u brodvejskim produkcijama u dvadesetima i tridesetima. Nakon berzovnog kraha 1929. smanjila se potražnja za predstavama pa se Bogart okrenuo filmu. Njegov prvi značajniji uspjeh bila je uloga Djuka Mantija u filmu Okamenjena šuma. Dobio je pohvale za glumu u pozorišnoj predstavi pa se njegov prijatelj Lesli Hauard pobrinuo da je reprizira i u filmskoj verziji iz 1936. Uprkos sjajnim kritikama, za Bogartom se vukla etiketa gangstera iz B-filmova. Prekretnica se dogodila 1941. s filmovima Visoka Sijera (iako je i u njemu glumio kriminalca) i Malteški soko. Sledeće godine, njegova uloga Rika Blejna u Kazabalnki konačno ga je dovela na vrh glumačke profesije, a u isto vrijeme „zacementirala“ njegovu prepoznatljivu filmsku osobnost, onu tvrdokornog cinika koji ponekad pokazuje svoju plemenitu stranu. Sledili su trijumfi s filmovima Duboki san (1946), Ostrvo Largo (1948), u kojem je nastupio sa svojom suprugom Loren Bakol, Blago Sijera Madre (1948), Afrička kraljica (1951), za koji je osvojio Oskara za najboljeg glumca, i Pobuna na Kejnu (1954). Pojavio se ukupno u 75 dugometražnih filmova.

Odrastao je kao tvrdoglav i buntovan mladić. Godine 1918. bio je udaljen s akademije Philips zbog, kako je on to nazivao mladenačke veselosti. Zatim je otišao u mornaricu, ali tu kratku karijeru obeležili su samo dugi boravci u brodskom zatvoru. Na kraju je  radio u pozorištu. Nakon 2. svjetskog rata započeo je karijeru preko porodičnih veza.

Godine 1936. Bogart na Broadwayu glumi u predstavi „Okamenjena šuma“, a prema kojoj je kasnije snimljen film u kojem je Bogart igrao glavnu ulogu. To mu je pomoglo da se s 36 godina preseli u Hollywood gdje mu je Jack Warner (Warner Bros.) ponudio ugovor za 650 USD na tjedan. U studiju je ostao narednih 15 godina.

U svojoj 43-oj godini susreće Lauren Bacall, 19-godišnju manekenku.  To mu je bio  četvrti brak. Nakon četiri godine (1949.) Lauren ostaje u drugom stanju i rađa sina Stevena. Bogartov sin dobio je ime po ulozi koju je Bogart tumačio kada je upoznao Lauren u filmu „Imati ili nematiĆ. Tri godine kasnije (1952.) Bogie ponovo postaje otac – na svijet dolazi Leslie.

Godinu dana ranije (1951.) Bogart dobiva Oscara za ulogu u filmu :“Afrička kraljica“. Pedesetih godina Humphrey osniva vlastitu kompaniju:“ Santana pictures“, koja dobija ime po Bogartovoj jahti. Bogie je volio more, četrdesetpet vikenda u godini provodio je na jahti. Godine 1956. dobio je rak i bolovao godinu dana. Preminuo je 14. januara 1957. godine. Pokopan je na groblju u Beverly Hillsu iako je izrazio želju da mu se pepeo prospe na moru gdje je bio njegov duhovni dom.

Posmrtni govor održao je Bogiejev prisni prijatelj reditelj John Houston: „Imao je najveći mogući dar: talent. Celi svet to priznaje. Dobio je sve što je tražio od života, i više. Ne treba ga žaliti. Nas treba žaliti jer smo ga izgubili. On je nezamenjiv. Nikad neće postojati neko kao on“.

Sahranjen je sa srebrnom zviždaljkom na kojoj je urezano: „Ako ti nešto treba, samo zvizni!“ u znak sećanja na njegove reči iz filma Imati i nemati.

http://www.facebook.com/events/469531046442082/

Filmsko veče by Marko Burazor& Klub “Prozor”
Četvrtak 07.02.2013 u 20 h

Klub “Prozor”Takovska br.48 11000 Beograd,Srbija
Kontakt: 011/3295670
060/3035544
060/0785322

http://www.klubprozor.com/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*