Film “Sabrina” (Sabrina, 1954)

Filed under: film,region,vesti |

Radnja filma:

Romatična komedija iz 1954. godine sa Hemfrijem Bogartom, Odri Hepbern i Vilijamom Holdenom u glavnim ulogama.
Sabrina Ferčajld (Audrey Hepburn)je ćerka Tomasa, vozača koji radi kod porodice Larabi. Sabrina je zaljubljena u Dejvida Larabija(William Holden), koji je ne primećuje.
Sabrina kasnije odlazi u Pariz da pohađa kulinarsku školu.
Nakon izvesnog vremena vraća se kući kao prava lepotica koju Dejvid primeti na stanici, ali koju ne prepoznaje.
Ponudi se da je odveze kući i kada shvati da je to Sabrina, vozačeva kći koju je godinama ignorisao, ludo se zaljubljuje u nju.
Dejvidov stariji brat Lajnus(Humphrey Bogart )strahuje, da bi to moglo da pokvari odnose sa Dejvidovom devojkom, koja je iz bogate porodice.
Ako bi venčanje bilo otkazano, tako bi propao i veliki posao koji on ima sa njenom porodicom.
Odlučuje da se umeša i pokušava Sabrinu da nagovori da ostavi njegovog brata Dejvida. Tokom razgovora Lajnus se sve više zbližava sa Sabrinom i zaljubljuje se u nju.

Film Sabrina (Sabrina, 1954) režirao je Bili Vajlder(Billy Wilder).

Sabrina_1954_film_poster

Višestruki oskarovac reditelj Bili Vajlder (Billy Wilder) je filmotvorac iz tzv.zlatnog doba Holivuda. Njegova karijera je počela sredinom tridesetih i trajala je sve do 1981. godine. Napravio je takve filmske klasike kao što su: „Izgubljeni vikend“ („The Lost Weekend“ 1945), „Bulevar sumraka“ („Sunset Blvd.“ 1950), „Sabrina“ („Sabrina“ 1954), „Neki to vole vruće“ („Some Like It Hot“ 1959) i „Apartman“ („The Apartment“ 1960).
To je režiser koji je uticao na čitave generacije filmotvoraca, čovek koji je napravio tolike zvezde i bio nominovan čak dvadeset i jedan put za nagradu Oskar. Tu prestižnu nagradu dobio je čak šest puta, a filmovi „Izgubljeni vikend“ i „Apartman“ proglašeni su za najbolje filmove.
Bili Vajlder je rođen 1906. godine u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, sadašnjoj Poljskoj. Upisao se na Univerzitet u Beču sa namerom da ispuni očevu želju i postane advokat. Ali, ta karijera jednostavno nije bila za njega i on odustaje od fakulteta i postaje reporter.
Po dolasku u Holivud, Vajlder postaje pisac. Dobija posao u Paramaunt studiju, gde stiče reputaciju pisca duhovitih komada i vrcavih dijaloga. Zajedno sa Čarlsom Breketom je već 1939. godine nominovan za film „Ninočka“. Film je reklamiran duhovitom replikom „Dođite da vidite Garbo kako se smeje“. Vajlder je ubrzo shvatio da ako želi da očuva svoju zamisao u celosti, onako kako je napisao u scenariju, mora i sam postati režiser.
Bili Vajlder(Billy Wilder):“Ja sam samo pravio filmove kakve bih i sam želeo da gledam.“
Podjednako se dobro snalazio u teškim dramama i lakim komedijama. Ponekad nije tačno znao gde prestaje jedno a počinje drugo. On je isprva film „Bulevar sumraka“ zamislio kao komediju sa Me Vest (Mae West). Kada mu je scenario odbijen, Vajlder je izabrao Gloriju Svanson (Gloria Swanson) kao svoju heroinu nemog filma. Ovaj „Spremna sam za krupni plan“ film, donosi mu Oskara za scenario.
1988. godine Bili Vajlder je dobio Irving Talberg nagradu (Irving Thalberg), a iste godine mu je Američka filmska akademija dala Oskara za životno delo.
Čak četiri Vajlderova filma su na „AFI „listi najboljih 100 filmova dvadesetog veka.
„Neki to vole vruće“ je na ovoj listi proglašen najsmešnijim filmom prošlog veka.
Ostaće upamćen po surovo realističnim likovima iz svojih drama, u kojima nema ni trunke romantike. I po rečima: „Nikad nemojte dosađivati ljudima. Ako imate nešto važno da kažete, uvijte to u čokoladu“.

Nagrade
Dobitnik je šest Oskara: za najbolji film 1960. (Apartman), za najbolju režiju 1945. (Izgubljeni vikend) i 1960. (Apartman), za najbolji scenario 1945. (Izgubljeni vikend, zajedno sa Čarlsom Braketom), te za najbolji originalni scenario 1950. (Bulevar sumraka, sa Čarlsom Braketom i D. M. Maršmanom Mlađim) i 1960. (Apartman, zajedno sa I. A. L. Dajmondom).
Bio je nominovan za režiju filmova: Dvostruko osiguranje (1944), Bulevar sumraka (1950), Stalag 17 (1953), Sabrina (1954), Svedok optužbe (1957), Neki to vole vruće (1959).
Njegov film Izgubljeni vikend bio je pobednik filmskog festivala u Kanu 1946. (jedini slučaj uz film Marti da isti film dobija i Oskara za najbolji film i pobeđuje u Kanu), a film Senzacija dobio je nagradu na filmskom festivalu u Veneciji za najbolji strani film.
Dobitnik je nagrade za životno delo Američkog filmskog instituta 1986. Inače, Američki filmski institut izglasao je čak četiri njegova filma među najboljih 100 američkih filmova XX veka (Bulevar sumraka kao 12., Neki to vole vruće kao 14., Dvostruko osiguranje kao 38. i Apartman kao 93. na listi) Dobitnik je memorijalne nagrade Irvin G. Talberg 1988, koja se dodeljuje na dodeli Oskara.
Bili Vajlder je ostao zapamćen kao jedan od najvećih reditelja svih vremena, čiji su filmovi skoro uvek bili i rado gledani i jako cenjeni od kritike. Jak smisao za ironiju i crni humor je izuzetno vešto koristio u dijalozima, trudeći se da nikada ne bude dosadan (poznate su njegove izreke Moja poruka ljudima je da ne budu dosadni i Pravim onakve filmove kakve bih i sam voleo da gledam).
Uz čestu upotrebu naracije, drugi zaštitni znak njegove karijere su likovi koji pokušavaju da na neki način izmene svoj identitet i postanu nešto drugo.
Izbegavao je političke teme i usresređivao se na malog čoveka i ismejavanje banalnih društvenih mehanizama, unoseći u američki film evropski duh.
Bio je izuzetno vešt u radu sa glumcima, iz kojih je izvlačio maksimum, tako da je čak 14 različitih glumaca steklo nominaciju za Oskara za uloge u njegovim filmovima, a troje je Oskare i dobilo (Vilijam Holden, Rej Miland i Volter Matau).

Zanimljivosti

Pravo ime mu je Samuel, ali je počev od emigriranja 1933. koristio ime Bili.
Imao je nadimak Bečki Piksi (The Viennese Pixie).
Imao je veliku kolekciju predmeta moderne umetnosti, čiji je manji deo prodao 1989. za 32,6 miliona dolara.
Tom Kruz i Kameron Krou su ga molili da se pojavi u filmu Džeri Magvajer (1996) ali ih je odbio. Ipak, 1999. bio je predmet Krouove knjige Razgovori sa Vajlderom.
Idol i mentor bio mu je Ernst Lubič. U svojoj kancelariji Vajlder je držao znak sa natpisom Kako bi Lubič to uradio?.
Jednom je rekao da je njegov engleski kombinacija Arnolda Švarcenegera i Dezmonda Tutua.

Bio je rekorder sa 12 nominacija za Oskar za scenario, dok ga 1997. nije pretekao Vudi Alen.
Nakon njegove smrti francuski Le Mond je objavio čitulju na prvoj strani, sa rečima: Bili Vajlder je umro. Niko nije savršen, parafrazirajući čuvenu završnu rečenicu iz filma Neki to vole vruće. I na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji natpis: Bili Vajlder. Ja sam scenarista, ali ipak… niko nije savršen.
Primajući Oskara za najbolji strani film 1993, španski reditelj Fernando Trueba je u svom govoru rekao: „Da bih zahvalio Bogu, trebalo bi da verujem u njega. Međutim, ja verujem u Bilija Vajldera. Hvala vam gospodine Vajlder“. Prema Truebinim rečima, sledećeg dana mu je telefonirao Bili Vajlder, predstavivši se rečima: Fernando, ovde je Bog.

Sviđalo mu se ime Šeldrejk, tako da je njime nazvao likove u čak tri slavna filma: Apartman, Bulevar sumraka i Poljubi me, budalo.
Snimao je u crno-beloj tehnici kad god bi mu to producenti dopustili.
Na prvoj strani svakog svog scenarija imao je običaj da napiše Cum Deo (Sa Bogom).
Omiljeni film bio mu je Oklopnjača Potemkin (1925).
Voleo je da scenarije piše u paru sa još nekim, radeći zajedno u istoj prostoriji, ali ga je dosta scenarističkih partnera napuštalo žaleći se na njegov karakter (znao je da bude neprijatan kada mu se nečija ideja ne svidi). Ipak, počev od 1959. i Neki to vole vruće, pa do 1981. i poslednjeg filma Druškane, druškane, na svim njegovim scenarijima sarađivao je I. A. L. Dajmond.

Citati :

„Najbolji reditelj je onaj koga ne vidite“.
„Kada glumac uđe kroz vrata, to nije ništa. Kada uđe kroz prozor, to je situacija“.
„Publika nikad ne greši. Jedno lice u publici može biti imbecil, ali hiljadu imbecila zajedno u mraku – to može biti samo kritičarski genije“.
„Ako nešto mrzim više od toga da ne budem ozbiljno shvaćen, to je da budem shvaćen previše ozbiljno“.
„Ako hoćete da ljudima kažete istinu, uradite to na smešan način ili će vas ubiti“.
„Nisam tip koji piše o velikim istinama i stvarima. Za mene je velika stvar ako ljudi nakon što vide moj film, sednu i 15 minuta razgovaraju o njemu“.
„Loš komad se zaboravi ali loš film nikada. Taman kad pomislite da ste ga se rešili, vaša ćerka ga vidi na televiziji i kaže: Moj otac je idiot“.
„Pravljenje filmova je kao ulazak u mračnu sobu. Neko se saplete o nameštaj, neko polomi nogu, ali neki ljudi vide u mraku bolje nego drugi. Štos je u tome da znate da druge ubedite u nešto“.
„Verujte svojim instinktima. Vaša greške će tako biti samo vaše, a ne nečije tuđe“.
„Dobri ste onoliko koliko najbolja stvar koju ste uradili u životu.
(kada su ga pitali da li je nužno da reditelj zna da piše): Ne, ali je korisno ako zna da čita“.
„Dobar reditelj mora biti policajac, babica, ulizica i kopile.
Imam svojih 10 zapovesti. Prvih devet su da ne smeš biti dosadan. Deseta je da imaš pravo da poslednji kažeš: Rez!“.

Sabrina-2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Humphrey Bogart,Audrey Hepburn,William Holden

 

 

 

Filmsko veče by Marko Burazor& Klub “Prozor”

Film “Sabrina” (Sabrina, 1954)Četvrtak 24.01.2013 u 20 h

Klub “Prozor”Takovska br.48 11000 Beograd,Srbija
Kontakt: 011/3295670
060/3035544
060/0785322

http://www.klubprozor.com/
http://www.facebook.com/events/324612930982272/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*