Novi Pazar – I ove godine 18. maja tačno u podne u Novom Pazaru još jedna generacija maturanata demonstrirala plesnu vještinu uz ritam Štrausove melodije, zavrjeđujući pažnju velikog broja sugrađana. Oko osam stotina novopazarskih maturanata iz svih srednjih škola plesalo je na Gazi Isabegovom trgu, u okviru manifestacije “Evropa pleše”. Tradicionalna manifestacija koja se istovremeno održava u više od dvije stotine gradova Evrope, održana je u Novom Pazaru šestu godinu zaredom. Prošle godine je prema zvaničnim podacima, u istom ritmu zaigralo gotovo 28.000 učenika završnih razreda srednjih škola, širom Evrope.

Novi Pazar – Manifestacija “Noć muzeja” u Novom Pazaru bez zvaničnog otvaranja počinje izložbom mali format, poslije koje će prisutnima biti predstavljeni i radovi od vune, kroz izložbu “Njeno veličanstvo vuna“, zatim će u galeriji MMC u 19 i 30 sati uslijediti otvaranje izložbe  “Sopoćanska viđena”, a pola sata prije izložbe u bašti Doma omladine počeće koncert Ansambla  “Senko Rašljanin”. U 20 i 30 sati u Narodnoj biblioteci biće održana promocija knjige “S one strane ćutanja“ novopazarca Zorana Jeremića. Poslije izložbe uslijediće promocija starih zanata kao što su kazandžija, kujundžija, časovničar i dugi u Istorijskom Arhivu RAS koja počinje u 21 i 30 sati.

U Novom Pazaru manifestacija “Noć muzeja” organizuje se po četvrti put. Inače, u Evropi oko 40 zemalja učestvuje u organizovanju te manifestacije, a u Srbiji učešće je uzelo 60 gradova.

Novi Pazar -Čitalački klub Novi Pazar Vas poziva u gradsku Biblioteku na književno veče sa Almirom Alićem i Rašom Komincem u petak, 18. 05. 2012. godine sa početkom u 19h.

Almir Alić je višestruko nagrađivani bosanskohercegovački pisac. Autor je nekoliko zbirki priča i romana u kojima duhovitim opisima i dinamičnim dijalozima ne ostavlja na miru čitaoca sve dok ne dođe do zadnje korice knjige. Njegov roman Soliter Titanic bio je u najužem izboru za Večernjakovu nagradu u Hrvatskoj, kao i u izboru za nagradu “Meša Selimović” za najbolji roman regije Zapadni Balkan.

Radoslav Raša Kominac, pjesnik i prozni pisac, porijeklom iz Raške, autor je desetak knjiga proze, poezije, a napisao je i dvije drame. Dobitnik je nagrade za poeziju časopisa Ulaznica iz Zrenjanina. Poezija Raše Kominca pisana govornim stilom i ironično poetizovana kratka proza, po riječima kritičara, prijatno su osvježenje nakon naglašene pretencioznosti savremenih srpskih pjesnika. U njegovim djelima česte teme su ljubavni i porodični odnosi viđeni iz perspektive sredovječnog, mrzovoljnog pjesnika.

Novi Pazar – Ansambl narodnih pjesama i igara “Senko Rašljanin”  održaće 19. maja 2012. godine u 19 h godišnji koncert u sali Kulturnog centra u Novom Pazaru.

Ansambl narodnih igara i pjesama “Senko Rašljanin” postoji od 2003. godine. Formiran je na inicijativu članova nekadašnjeg KUD-a “Raška” Slađane Anđelković i Rešada Prtinca koji su igrali pod rukovodstvom koreografa Senka Rašljanina, dugogodišnjeg člana KUD-a ”Abrašević”.

Ansambl trenutno broji oko 150 članova uglavnom mlađeg školskog uzrasta i oko 20 članova prvog ansambla, starijeg uzrasta. Program Ansambla baziran je na narodnoj tradiciji – narodnim igrama, pjesmama, običajima i materijalnoj kulturi Sandžaka i ostalih krajeva Srbije.

Sarajevo – U srijedu, 23. maja, u prostorijama Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine počet će 51. “Sarajevski dani poezije”. Riječ je o manifestaciji koju organizira Društvo pisaca u BiH a koja decenijama predstavlja pjesničku scenu BiH, regije ali i Evrope i svijeta. Ovogodišnja manifestacija trajat će do 26. maja.

Međunarodna književna manifestacija Sarajevski dani poezije pokrenuta je 1962. godine, u cilju očuvanja i unaprjeđenja književnoestetskih i književnoetičkih standarda pisane riječi u Bosni i Hercegovini.

Sama manifestacija Sarajevskih dana poezije počet će dan prije zvaničnog otvaranja, pjesničkim poslijepodnevom biblioteci Alipašin most, upoznavanjem sa poezijom i fimom Piera Paola Pasolinija u Art kinu Kriterion, gdje će se poslije projekcije predstaviti mladi bh. pjesnici.

U okviru ovogodišnjeg izdanja Sarajevskih dana poezije bit će održano 20 različitih programa, a učešće će uzeti 73 pjesnika i pjesnikinje iz 12 zemalja regije, Evrope i svijeta. 

Ovogodišnji dobitnik nagrade ‘Bosanski stećak’ je pjesnik, prevodilac te dugogodišnji televizijski urednik Ibrahim Hadžić iz Rožaja koji živi u Beogradu. Hadžiću će ova tradicionalna nagrada Sarajevskih dana poezije biti uručena u petak, 25. maja na svečanosti u Zemaljskom muzeju BiH.

Predsjednik Organizacionog odbora manifestacije Senadin Musabegović smatra da su Sarajevski dani poezije postali institucija koja ne iskazuje samo identitet Sarajeva, već i BiH u evropskom i svjetskom kontekstu.

Međunarodne pjesničke večeri, druženja s osnovcima i studentima, književni portreti, omaž pjesniku Rajku Đurici, savremeno crnogorsko pjesništvo i okrugli sto “Poezija u konfliktnim zonama”, samo su dio programa ovogodišnjih Dana, koji će biti završeni izletom i književnim podnevom u Počitelju.

Program:

• Utorak, 22.maj

• Srijeda, 23. maj

• Četvrtak, 24.maj

• Petak, 25. maj

• Subota, 26. maj

Pjesničko poslijepodne u Novom Gradu
Sudjeluju: Bisera Alikadić (BiH), Fuad Kovač (BiH), Zilhad Ključanin (BiH), Refik Ličina (BiH, Švedska), Admiral Mahić (BiH), Mujo Musagić (BiH), Ljubica Ostojić (BiH), Claudio Pozzani (Italija), Dara Sekulić (BiH), Stevan Tontić (BiH), Moaen Shalabia (Palestina), Mustafa Zvizdić (BiH).
Moderator: Mustafa Smajlović
Biblioteka Alipašin most 2 – 16:00 sati

Poezija i film: Pier Paolo Pasolini
O filmu govori: Senadin Musabegović
Art Kino Kriterion – 17:00 sati

Mlađe bosanskohercegovačko pjesništvo
Sudjeluju: Bjanka Alajbegović, Almir Kolar, Bojana Kulidžan, Martina Mlinarević-Sopta, Radomir Mitrić, Srđan Mršić, Naida Mujkić, Tanja Stupar-Trifunović, Aida Šečić, Šejla Šehabović, Ajla Terzić.
Muzički program: Vlado Kreslin
Voditeljica pjesničke večeri: Fadila Nura Haver
Art Kino Kriterion – 20:00 sati

Susreti: Studenti i pisac iz lektire – Muhidin Šarić
O pjesnikovu djelu govori: prof. dr. Rašida Kadrić
Voditelj-moderator: Mirsad Bećirbašić
Pedagoška akademija – 10:00 sati

Književno poslijepodne sa osnovcima Općine Stari Grad – Sarajevo 
Sudjeluju: Dragomir Ćulafić (Crna Gora, Srbija), Šefik Daupović (BiH), Marija Fekete-Sullivan (BiH), Jagoda Iličić (BiH), Senudin Jašarević (BiH), Sonja Jurić (BiH), Fahrudin Kučuk (BiH), Tode Nikoletić (BiH, Srbija), Ljubica Ostojić (BiH), Ranko Pavlović (BiH), Velimir Ralević (Crna Gora), Esmir Salihović (BiH),Stjepan Zelenika (BiH).
Muzički program: Dječiji hor „Suncokreti“
Urednik i voditelj programa: Mirsad Bećirbašić
Sala Općine Stari Grad – 12:00 sati

Svečano otvaranje 51. Sarajevskih dana poezije
Sudjeluju: Bisera Alikadić (BiH), Krešimir Bagić (Hrvatska), Ahmed Burić (BiH), Jelka Ciglenički (Slovenija), Daniela Danz (Njemačka), Fadila Nura Haver (BiH), Zilhad Ključanin (BiH), Arian Leka (Albanija), Refik Ličina (BiH, Švedska), Kemal Mahmutefendić (BiH), Radomir Mitrić (BiH), Mujo Musagić (BiH), Mirjana Stefanović (Srbija), Mile Stojić (BiH), Magnus William-Olsson (Švedska), Almir Zalihić (BiH).
Pozdravna riječ: Amir Brka, predsjednik Društva pisaca BiH, i Alija Behmen, gradonačelnik Sarajeva
Voditeljica programa: Aida Krehić
Pjesničke prijevode inostranih pjesnika govori: Hasija Borić
Muzički program: Vlado Kreslin
Zemaljski muze BiH – 13:00 sati

Književni portret: Slobodan Blagojević
O Blagojevićevu književnom djelu govore: Hadžem Hajdarević,
Senadin Musabegović, Mile Stojić
Art Kino Kriterion – 18:00 sati

Književna scena: Međunarodna pjesnička večer
Sudjeluju: Tomica Bajsić (Hrvatska), Daniel Banulescu (Rumunija), Daniela Danz (Njemačka), Andràs Gerevich (Mađarska), Ibrahim Hadžić (Srbija), Miklavž Komelj (Slovenija), Arian Leka (Albanija), Milorad Popović (Crna Gora), Claudio Pozzani (Italija), Moaen Shalabia (Palestina), Mirjana Stefanović (Srbija), Jovanka Uljarević (Crna Gora), Magnus William-Olsson (Švedska).
Urednica programa: Fadila Nura Haver
Art Kino Kriterion  – 19:30 sati

„Moja poetika“ (autopoetičke ispovijesti)
Sudjeluju: Daniela Danz (Njemačka), Ibrahim Hadžić (Srbija), Ranko Pavlović (BiH), Mirjana Stefanović (Srbija), Damir Šodan (Hrvatska), Magnus William-Olsson (Švedska).
Urednik programa: Stevan Tontić
Art kino Kriterion – 11:00 sati

Književno poslijepodne sa osnovcima – Sokolac
Sudjeluju: Dragomir Ćulafić (Crna Gora, Srbija), Šefik Daupović (BiH), Marija Fekete-Sullivan (BiH), Jagoda Iličić (BiH), Senudin Jašarević (BiH), Sonja Jurić (BiH), Fahrudin Kučuk (BiH), Tode Nikoletić (BiH, Srbija), Ranko Pavlović (BiH), Velimir Ralević (Crna Gora), Esmir Salihović (BiH), Stjepan Zelenika (BiH).
Voditelj programa: Mirsad Bećirbašić
Opština Sokolac, Glasinačka bb, Sokolac – 12:00 sati

Međunarodno pjesničko poslijepodne u Dobrinji
Sudjeluju: Krešimir Bagić (Hrvatska), Tomica Bajsić (Hrvatska), Munib Delalić (BiH, Norveška), Andràs Gerevich (Mađarska), Enes Halilović (Srbija), Miklavž Komelj (Slovenija), Admiral Mahić (BiH), Kemal Mahmutefendć (BiH), Nermina Omerbegović (BiH), Dara Sekulić (BiH), Mirsad Sijarić (BiH), Damir Šodan (Hrvatska), Dragana Tripković (Crna Gora), Almir Zalihić (BiH).
Voditeljica programa: Fadila Nura Haver
Biblioteka Dobrinja – 16:00 sati

Otvaranje izložbe učeničkih radova motiviranih
temema bh. književnosti
Voditelj programa: Mirsad Bećirbašić
Centar za kulturu – 17:00 sati

Hommage pjesniku Rajku Đurici
Sudjeluju: Zilhad Ključanin, Stevan Tontić
Poeziju čita: Hasija Borić
Atelje„Figure“ – 16:00 sati

Savremeno crnogorsko pjesništvo
Sudjeluju: Pavle Goranović, Milorad Popović, Bogić Rakočević, Velimir Ralević, Dragana Tripković, Jovanka Uljarević.
Uvodna riječ: Hadžem Hajdarević
Atelje „Figure“ – 18:00 sati

Međunarodna pjesnička večer u Goraždu
(U saradnji sa Centrom za kulturu Goražde i Kulturnom manifestacijom „Sunce nad Drinom“)
Sudjeluju: Bjanka Alajbegović (BiH), Esad Babačić (Slovenija), Daniel Banulescu (Rumunija), Arian Leka (Albanija), Barbara Pogačnik (Slovenija), Moaen Shalabia (Palestina), Mustafa Zvizdić (BiH).
Voditelj programa: Ahmed Burić
JU Centar za kulturu, Zaima Imamovića 2, Goražde – 19:00 sati

„Moja poetika“ (pjesnička večer)
Sudjeluju: Daniela Danz (Njemačka), Ibrahim Hadžić (Srbija), Ranko Pavlović, Mirjana Stefanović (Srbija), Damir Šodan (Hrvatska), Magnus William-Olsson.
Urednik programa: Stevan Tontić
Voditelj pjesničke večeri: Izudin Bajrović
Muzički program: „Arkul“
Atelje „Figure“ – 21:00 sati

Okrugli sto: Poezija u konfliktnim zonama
Sudjeluju: Tomica Bajsić (Hrvatska), Adisa Bašić (BiH), Ahmet Burić (BiH), Jelka Ciglenički (Slovenija), Pavle Goranović (Crna Gora), Enver Kazaz (BiH), Miklavž Komelj (Slovenija), Mirjana Stefanović (Srbija), Damir Šodan (Hrvatska), Marko Vešović (BiH).
Uvodna riječ: Senadin Musabegović
Art kino Kriterion  – 11:00 sati

Književno poslijepodne sa osnovcima Općine Novi Grad – Sarajevo
Sudjeluju: Dragomir Ćulafić (Crna Gora, Srbija), Šefik Daupović (BiH), Marija Fekete-Sullivan (BiH), Jagoda Iličić (BiH), Senudin Jašarević (BiH), Sonja Jurić (BiH), Fahrudin Kučuk (BiH), Tode Nikoletić (BiH, Srbija), Ranko Pavlović (BiH), Velimir Ralević (Crna Gora), Esmir Salihović (BiH), Stjepan Zelenika (BiH).
Muzički program: Dječiji hor „Suncokreti“
Urednik i voditelj programa: Mirsad Bećirbašić
Sala Općine Novi Grad – 12:00 sati

Svečana dodjela priznanja „Bosanski stećak“
Sudjeluju: Adisa Bašić (BiH), Amir Brka (BiH), Munib Delalić (BiH, Norveška), Ibrahim Hadžić (Srbija), Hadžem Hajdarević (BiH), Enes Halilović (Srbija), Bogić Rakočević (Crna Gora), Moaen Shalabia (Palestina), Mirjana Stefanović (Srbija), Stevan Tontić (BiH), Marko Vešović (BiH), Magnus William-Olsson (Švedska).
Slovo o dobitniku Priznanja/nagrade Bosanski stećak: Mile Stojić
Poeziju dobitnika Bosanskog stećka govori: Aida Krehić
Muzički program: „Arkul“
Zemaljski muzej BiH – 20:30 sati

Književno podne u Počitelju
Sudjeluju: Esad Babačić (Slovenija), Krešimir Bagić (Hrvatska), Pavle Goranović (Crna Gora), Ibrahim Hadžić (Srbija), Sonja Jurić (BiH), Fuad Kovač (BiH), Lidija Pavlović (BiH), Miro Petrović (BiH), Mirjana Stefanović (Srbija).
Moderator: Ahmed Burić
Galerija Mlaz, Počitelj bb, Počitelj – 18:30 sati

Henkel za srednju i istočnu Evropu najavljuje poziv za učešće na konkursu Henkel Art.Award. jedanaestu godinu za redom. Nagrada za umetnost u vrednosti od 35.000 evra podrazumeva novčanu nagradu od 7.000 evra i organizovanje dve izložbe, a ciljna grupa su joj kreativni umetnici vizuelnih umetnosti iz 23 zemlje regiona centralne i istočne Evrope. Rok za podnošenje umetničkih radova ističe 25. maja 2012. godine.

Nagrada za Henkel Art.Award, koja se dodeljuje u saradnji sa KulturKontakt Austria i Muzejom moderne umetnosti u Beču (MUMOK), još jednom će biti dodeljena umetnicima vizuelnih umetnosti za izvanredne i inovativne radove iz oblasti slikanja, crtanja, fotografije, video radova i instalacija.

Istaknuti međunarodni žiri će se sastati u leto 2012. godine kako bi imenovao pet finalista koji će se takmičiti za glavnu nagradu, dok će pobednik biti proglašen na gala ceremoniji, koja će se održati u oktobru 2012. godine u Beču.

„Umetnost doprinosi obostranom razumevanju, ali pre svega kulturnoj razmeni“, izjavio je Ginter Tumser, predsednik kompanije Henkel za centralnu i istočnu Evropu, objašnjavajući glavne razloge Henkelove dugogodišnje posvećenosti sponzorisanju umetnosti.

Više informacija o Henkelovoj nagradi za umetnost možete pronaći na internet adresama: http://art.award.henkel-cee.com ili na www.facebook.com/HenkelArtAward

###

Henkel, sa vodećim brendovima i tehnologijama, posluje širom sveta u tri oblasti: Detergenti i kućna hemija, Kozmetika i Adhezivi  Tehnologije. Kompanija Henkel osnovana je 1876. godine, a danas je lider na potrošačkom i industrijskom tržištu, sa poznatim brendovima kao što su Persil, Schwarzkopf i Loctite. Henkel zapošljava oko 47.000 ljudi, a u fiskalnoj 2011. godini ostvario je prodaju od 15,61 milijardi evra i operativni profit od 2,03 milijarde evra. Henkelove prioritetne akcije su izlistane u nemačkom indeksu DAX a kompanija je prema magazinu „Fortune“ među 500 najvećih globalnih kompanija.

Kontakt       Jelena Šarenac                                   Dragana Marković

Telefon        +381 11 207 22 09                              +381 11 207 21 76

E-mail         jelena.sarenac@henkel.com                dragana.markovic@henkel.com

Kontakt       Tijana Ćurčić                                      Ivana Cukavac

Telefon        +381 11 36 36 710                              +381 11 36 36 773

E-mail         tijana.curcic@communis.rs                   ivana.cukavac@communis.rs

U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske,17.maja sa početkom u 20 sati bit će otvorena izložba ”Microstories-konteksti savremene ženske umjetničke prakse nakon dvijehiljadite”.

Publika će imati priliku pogledati radove Sandre Dukić,Margarete Kern,Irme Markulin i Borjane Mrđa.

Izložba je osmišljena na način da se problematizira kontekst politike rodnih identiteta savremene ženske umjetničke prakse.Može se sagledati sa više aspekata.Sa jedne strane,karakteristiše je sama tematika umjetničkih radova,njihova okrenutost prema malim temama i ličnoj intimi,odnosno privatnosti sagledanoj kroz mikronarativ koji jeste određeni genius loci sa karakterističnom atmosferom i duhovnim prožimanjem određenog mjesta.U fokusu izabranih radova su oni usmjereni ka kritičkoj revalorizaciji prošlosti kao i refleksiji vlastite situiranosti u historijskim zbivanjima,rani-jem socijalističkom kontekstu,ali i preispitivanjima subjekta u okviru feminističke prostornosti kao i promišljanju feminističkog djelovanja u novim historijskim okolnostima.

S druge strane,termin microstories može da ima potpuno drugačiju dimenziju čitanja koja se sagledava kroz percepciju ženskih umjetničkih praksi Balkana i njihovoj užoj vizualizaciji na bosanskohercego-vački prostor.

Izabrane umjetnice koje sa svojim radovima učestvuju u ovom projektu karakteristiše poseban senzibilitet za mikrozajednicu,empatiju i emocionalnu angažovanost,odnosno sklonost ka blagom i intimnom ophođenju sa malim stvarnostima.

Izložba je financijski podržana iz sredstava FIGAP programa.

(Program za implementaciju Gender akcionog plana BiH 2009-2014,rezultat je saradnje Agencije za ravnopravnost spolova BiH-Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH,Gender Centra Federacije BiH i Gender Centra Republike Srpske.

Kustosica izložbe je mr.Sarita Vujković,a izložba će biti otvorena za posjetitelje do 17.juna 2012.godine.

url:http://www.sic-journal.org

 U svom petom izdanju sic-časopis za književnost,kulturu i književno prevođenje,kao temu donosi artikulaciju subverzivnosti kroz umjetnost,želeći istražiti načine na koje se različiti umjetnički oblici i forme,od književnosti,filma,teatra,vizelnih umjetnosti i td. suprotstavljaju i odbacuju uvriježene koncepte  i mišljenja.

Pored toga,u ovom broju časopisa želi se istražiti odnos između subverzivnosti i kakofonije postmode-rnih diskursa,a sve u pokušaju da locira i pojmi poziciju subverzivnog čina u savremenom društvu i kulturu,zajedno s mogućim komparativnim analizama prošlih i sadašnjih umjetničkih transgresija,te da na taj način doprinese razumijevanju ovog sveprisutnog fenomena.

Prilikom rasprava o umjetnosti,bez obzira o kojem se njezinom obliku,izrazu,kontekstu,žanru ili bilo kojoj temeljnoj odrednici radi,jedno od ključnih pitanja koje se nameće kao važno jest pitanje njezine povezanosti sa stvarnošću,njezinog značenja za našu svakodnevnicu,kao i pitanje njezina utjecaja na prošle,sadašnje,a ponekad i buduće društvene i kulturne aspekte našeg života.Stalnim iznalaženjem novih oblika pojavnosti,neprekidnim proširivanjem i rušenjem različitih društvenih granica,koje su ,ustvari,samonametnuta ograničenja,umjetnost (bez)uspješno podriva sve što joj se nađe na putu,stvarajući pritom različite pristupe uobičajenim rutinama i percepcijama ili čak u potpunosti rušeći tradicionalno poimanje određenog društvenog segmenta ili fenomena.

Prihvaćaju se radovi koji navedenoj temi pristupaju iz niza različitih disciplina poput književne,liko-vne teorije, kulturalnih studija,teorije književnog prevođenja,lingvistike,antropologije,sociologije,hi-storije itd.

Pored znanstvenih i stručnih radova,članaka i eseja na zadanu temu,sic-časopis za književnost,kulturu i književno prevođenje poseban naglasak stavlja na književno prevođenje kao jedan od oblika komunikacije između kultura te tretira prevođenje kao vrstu umjetničkog stvaralaštva sličnu kreativnom pisanju.Na svojim stranicama stoga objavljuje radove iz područja književnog prevođenja,etike prevođenja,pitanja vjernosti i izostanka iste,kulturalnog prevođenja,prevođenja s malih jezika i td, do specifičnih problema koji se pojavljuju u pojedinim prevodilačkim projektima.

Pored akademskih radova koji se bave nekom od gore pomenutih tema,potiče se objavljivanje prijevoda književnih dijela(kratka proza,odlomci iz romana i dramskih tekstova,poezija,esejistika,eks-perimentalni prijevodi sa svih stranih jezika na hrvatski i/ili engleski,popraćen uvodnim tekstovima koji se bave specifičnim problemima koji se pojavljuju u procesu prevođenja,a koje se može promatrati i analizirati iz perspektive književnog prevođenja.

Prijavu i sažetak potrebno je poslati na  mail adresu uredništva do 1.jula 2012.godine,a gotove članke najdalje do 1.septembra.Dužina sažetka ne bi trebala iznositi više od jedne kartice teksta.

Radovi se mogu slati elektronskim putem u prilogu e-maila časopisa: contact@sic-journal.org  ili u štampanom obliku na adresu uredništva:

Sic-časopis za književnost,kulturu i književo prevođenje

Sveučilište u Zadru

23 000 Zadar

Potrebno je poslati sljedeće podatke i priloge:

• Podaci o autoru/icama,kontakt,email,afilijacija,kratki CV;
• rukopis djela prilagođen MLA standardima;
• bibliografija prilagođena MLA standardima;prilozi(ilustacije,grafički prikazi i td) na kraju dokumenta s precizno označenim mjestima svakog grafičkog priloga u tekstu;
• kratka biografija izvornog autora i prevoditelja(samo za djela u prijevodu);
• tekst izvornika(samo za djela u prijevodu);
• dopušenje za objavljivanje u elektronskom obliku.

Preferira se opseg radova(sa bibliografijom i prilozima) od 15-20 autorskih kartica(1 kartica=1800 znakova sa razmacima).Radovi moraju biti napisani na računaru i spremljeni u .doc ili .rtf formatu(Times New Roman,veličina slova 12 tačaka,dvostruki prored) i uređeni prema MLA standardima citiranja i navođenja korištene literature i bibliografije.

Radovi pristigli bez navedenih podataka i priloga ili poslani na drugačiji način neće biti uzeti u razmatranje.U obzir dolaze samo neobjavljeni radovi i radovi koji nisu na razmatranju u drugim časopisima.

Priloženi rukopisi znanstvenih i stručnih radova prolaze međunarodnu recenziju,a objavljuju se na engleskom i/ili hrvatskkom jeziku.Obavijest sa odgovorom o prihvaćanju ili ne prihvaćanju rada ili pak mogućim korekcijama proizašlim iz recenzija članaka šaljemo mailom u roku od 60 dana od primitka rada.

Uredništvo pridržava pravo da rukopis redakcijski prilagodi jezičkim standardima i propozicijama časopisa.

Rukopisi se ne vraćaju.

Predviđeni datum publikacije je 15.oktobar 2012.godine

url: http://galerija.sczg.hr

Galerija SC poziva umjetnike i kustose da se prijave na natječaj za izlaganje u 2013.godini.

Galerija SC osnovana 1962.godine,jedan je od najaktivnijih i najvažnijih prostora hrvatske savremene umjetnosti.Od samih početaka to je mjesto promocije nove umjetničke prakse sa osobitom pozornošću na konceptualnu umjetnost,ambijente,happeninge i međunarodnu praksu.Galerija je u doba svoje najintenzivnije aktivnosti 60. i 70.godina objavljivala i svoj časopis u kojem su dokumentirane sve izložbe i akcije,ali i referentne umjetničke teorije tog razdoblja.

Od 2005.godine u Studentskom Centru se razvija nova koncepcija programa kulture-Kultura promjene,sljedeći tako samu bit SC-a kao kulturnog i društvenog središta studenata kojeg karakterišu smjene generacija i njihovih interesa.Galerija SC uz Galeriju PU i Galeriju Kiosk,programska je jedinica Kulturne promjene.Tokom cijele godine Kultura promjene putem muzičke,likovne,pozori-šne multimedijalne i radijske programske sekcije ostvaruje niz zanimljivih projekata,radionica i festivala.

Prijaviti se mogu samostalne i grupne izložbe i kustoske koncepcije,akcije,performansi,interdisciplina-rni projekti.

Potiču se autori mlađe generacije da se prijave na postojeći koncept Oni dolaze-samostalna ili grupna izložba koja uključuje saradnju sa mlađim historičarima umjetnosti.

Prijava treba sadržavati:

• Popunjenu prijavnicu Galerije SC;
• Popratni materijal(do 5 fotografija/skica,video ili audio zapisi.

Prijave razmatra Savjet Galerije,a rezultati će biti objavljeni na webu i poslani mailom.

Prijave se mogu predati direktno u Galeriju,poslati poštom ili elektronskim putem.

GALERIJA SC

Savska 25

10 000 Zagreb

tel:385 1 4593 602

galerija@sczg.hr

ksenija.baronica@sczg.hr

Konkurs je otvoren do 15.juna 2012.

PROJEKAT IDEAL POZIVA VAS NA DOGAĐAJ:

ZNAŠ TI KO JE MOJ TATA?

Pozorišna predstava o jednakosti, pravdi i nenasilnoj komunikaciji

autori: BAZAART i OPJDLPO
dramska grupa OŠ “Vladislav Ribnikar”

u nedelju 20. maja u 15.00
Dom omladine Beograda,
1. sprat, sala Amerikana

U L A Z S L O B O D A N !

Pozorišna predstava Znaš ti ko je moj tata? deo je saradnje umetničke grupe BAZAART i Ogledne osnovne škole Vladislav Ribnikar iz Beograda kao strateškog partnera na projektu IDEAL – Dramska edukacija za interkulturno učenje.

Predstava je razvijena kroz kreativni dramski proces sa učenicima šestog razreda, na temu različitosti i društvenog raslojavanja među mladima. Tokom procesa, pridružili su nam se i učenici trećeg i četvrtog razreda. U uzrastno mešovitoj grupi, umetnici i dramski pedagozi organizacija BAZAART i TOK uspešno su sproveli metodologiju interkulturnog učenja kroz dramu.

Kroz igre i vežbe, osmislili smo scenario za predstavu Znaš ti ko je moj tata? koja zapaža pojavu elitizma i raslojavanja među decom i mladima već u osnovnoj školi. Naša predstava šalje poruku da se uspeh i poštovanje u društvu moraju zaslužiti ličnim vrlinama i trudom, i da su bez njih ekonomske i društvene privilegije bezvredne i beznačajne.

U predstavi igra 17 učenika OŠ Vladislav Ribnikar, a publika kojoj se obraćamo su učenici osnovne škole svih uzrasta.

Projekat IDEAL finansira Evropska Unija kroz program “Podrška civilnom društvu”.

Po protokolu o saradnji između Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Univerziteta u Novom Sadu koji je potpisan u Briselu 25. aprila 2012. godine, Univerzitet ponovo raspisuje konkurs za program radne prakse u Fondu „Evropski poslovi” AP Vojvodine od 15. maja 2012. godine i otvoren je 30 dana od dana početka konkursa, do 15. juna 2012.

Ove godine radna praksa počinje od jeseni, preciznije od septembra meseca 2012. godine.

Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu pozivaju sve zainteresovane studente na završnoj godini osnovnih studija, apsolvente ili studente magistarskih, odnosno master studija, za četiri pozicije sa svih smerova društvenih nauka i jednu poziciju sa prirodnih nauka da se prijave na konkurs radne prakse u Fondu „Evropski poslovi”.

Svi zainteresovani studenti za praksu mogu poslati svoj CV, sa naznakom “Praksa u fondu Evropski poslovi” na e-mail adresu karijerauns@gmail.com

Praksa će se obavljati, kako je planirano, u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine u Novom Sadu. U okviru prakse će se mladi ljudi upoznati sa upravljanjem evropskim projektima u oblasti infrastrukture, inovacija i novih tehnologija, ali i preduzetništva, kulture, turizma i slično.

Više informacija o samom Fondu „Evropski poslovi“ i njihovim aktivnostima možete videti na njihovom sajtu vojvodinahouse.rs

Na 7. Međunarodni književni natječaj za kratku priču Lapis Histriae 2012 s temom Sveci ili smutljivci? pristiglo je ove godine 128 radova na hrvatskom, srpskom, slovenskom, bosanskom i talijanskom jeziku. U utorak 15. svibnja, u uredništvu riječke nakladničke kuće EDIT, žiri u sastavu: Daša Drndić, Elis Deghenghi Olujić i Marcello Potocco, izabrao je 6 kratkih priča za finale natječaja. To su: Glava iznad vode Radmile Ercegovac (Novi Sad), Trči Lilit, zapinju demoni Bojana Krivokapića (Sarajevo), Paranormalne aktivnosti pod haubom zastave 750 Miljana Milanovića (Niš), Kako se na gumnu vrši žito Želimira Periša (Zadar), Golem Srđana Srdića (Kikinda) i  Anin brevir Tanje Vamberger(Domžale). Pobjednik će biti proglašen u petak 25. 5. na Forumu Tomizza u Umagu. Nagrađeni autor dobiva 1.000 eura (donira umaška tvrtka SIPRO) i artefakt kipara Ljube de Karine.

Preuzeto sa sajta Krusevac online:

Pre nekoliko dana u Internet prostoru svoje mesto je pronašao novi blog sa interesantnim pričama. Piše ga jedan naš sugrađanin pod pseudonimom Stanislav Pena…

U opisu na njegovoj fan stranici na Fesbuku stoji:

„Dr Stanislav Pena je filmski i muzički kritičar čiji tekstovi nastoje da pomire i objasne široke kulturne i društvene oblasti. Nosi žute Ray Ban Wayfarer naočare i mnogi tvrde da liči na Džimija Stjuarta. Živi i radi u Beogradu.“

Upravo ovde na Kruševac online, možete pročitati jednu od njegovih priča, pa ukoliko vam se svidi ostale potražite na sledećem linku: http://stanislavpena.wordpress.com/2012/05/14/kako-nisam-uhvatio-sunce/
Kako (ni)sam uhvatio Sunce

Jedna od prvih stvari koje pamtim jeste jedan vreo dan sredinom osamdesetih. Nisam imao više od tri godine, oko mene su bili rođaci, danas uglavnom mrtvi, ovako ili onako, i peli smo se uz brdo.

Dan je bio vreo, Sunce je zalazilo i ja sam gledao u crveni disk koji pada iza brda. Tad mi se činilo da je Sunce tu, da samo treba malo da potrčim i da mogu da ga uhvatim i stavim u džep. Trčao sam, pun poleta, zemlja me je bolela, bilo je vruće, bilo mi je muka, ali sam bio rešen da uhvatim Sunce. Što sam više trčao, napor je bio sve veći, Sunce sve dalje, znoj i mučnina sve lepljiviji.

Tada nisam znao da je sve to tek deo kazne za sebičnu želju koju sam tad poželeo.

Pure qualcuno ti disfiorerà,

bocca di sorgiva.

Qualcuno che non lo saprà,

un pescatore di spugne,

avrà questa perla rara.

Dvadesetak godina kasnije, stajao sam na istom tom brdu sa tobom. Bilo je proleće, sve je mirisalo na neizvesnost i na večnost, bila je noć i ti i ja smo stajali ispod punog aprilskog meseca, držeći se za ruke i prisećajući se onog prvog susreta, nekoliko života ranije.

Ljubila si me, pričala mi, a ja sam, opijen, bio siguran da sam konačno uspeo da uhvatim ono Sunce koje mi je izmaklo na istom tom mestu godinama ranije.

Ubedjen u to, verovao sam ti. Verovao sam ti i kad si rekla da krenemo preko livade, da je lepsi pogled sa druge strane. Verovao sam ti kad si mi rekla da tu postoji staza i onda smo tražili tu stazu kroz gustu travu, i potpuno se isprljali, i naravno, nismo je našli. Nema veze, verovao sam ti, iako sam znao, iako mi je sve – sem tebe – govorilo da nema te staze kojom ćeš ti da nas odvedeš bilo gde.

A onda si nestala, isto kao i ja nekoliko života ranije. Tražio sam te, trčao, gledao ispod svakog kamena, nikako svestan da je Sunce pobeglo još jednom i da ne mogu da ga uhvatim. Nikad.

Morao sam da platim za svoju ludost još jednom. Morala si i ti.

Ipak, ja znam sada i zašto nisam mogao da uhvatim Sunce, ni prvi ni drugi put. Zato što sam gledao u pogrešnom pravcu, zato što nisam znao da moram da nađem Sunce u sebi.

Ne znam gde si ti, ne znam ni šta sada znaš, ali sigurno nećeš znati da su ove reči baš o tebi i baš o meni.

…κλαίνε κλαίνε κι οι καμπάνες της Αγιάς Σοφιάς…

Представници Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву представили су јуче најновија открића у сакралном комплексу Великог града Тврђаве. Пронађен је гроб са остацима тела млађе женске особе са златним наушницама на којима је знак двоглавног орла, односно грб лозе Немањића.

- Доњи део тела и лобања прилично су оштећени, а очувани су само грудни кош, десна рука и лева надлактица. Имали смо срећу да упркос девастацији гроба остане један тако вредан налаз. Према начину израде, облику и другим детаљима пар наушница врло прецизно може да се датира – рекао је Дејан Радовановић, конзерватор у Регионалном заводу за заштиту споменика културе.

Он објашњава да је ово веома значајно откриће, не само због саме вредности, већ због онога што носи за собом.

- На њима се види шупље ливење са урезаним орнаментима, а са бочних страна где су каричице и шарнири у елипсоидном кругу налази се грб са двоглавим орлом. Познато је да је то грб Немањића, али далеко од тога да можемо да тврдимо да је то неко из те династије, пошто је вредан накит наслеђиван и чуван код више генерација – каже Радовановић.

Конзерватор у Регионалном заводу за заштиту споменика културе наводи да је до сада само код Прилепа у Македонији пронађен сличан пар наушница са грбом, с тим што су били угравирани и иницијали.

- Минђуше су свакако припадале особи високог властелинског реда. С обзиром на то да је гроб пронађен ван цркве, не можемо да претпоставимо да ли је то неко из породице Бранковића. На жалост, медији врло често „подгревају“ амбициозне жеље многих људи, који себе називају археолошким аматерима и уништавају нашу баштину. Нама није циљ да правимо туристичку атракцију око импозантне Тврђаве, већ да сазнамо контекст свих тих налаза – додао је Радовановић.

Антички пехар

Током обнове и конзервације комплекса у Тврђави, пронађен је и потпуно очуван керамички пехар, највероватније још из касног античког доба.

- Можда ово делује као мање важно откриће, али за нас има изузетан значајан због своје специфичности – каже Дејан Радовановић.

ИЗВОР: http://www.pravda.rs

Muzej grada Novog Sada i Muzej u Smederevu organizovaće za Noć muzeja taktilnu izložbu “Dotakni istoriju”, namenjenu slepim i slabovidim osobama.

Organizatori su naveli da su tom izložbom želeli da slepim i slabovidim osobama omoguće da “dotaknu istoriju”, a ostalim posetiocima da bolje razumeju članove zajednice koji prevashodno dodirom spoznaju svet oko sebe.

Izložba će biti otvorena u petak u 19.00 sati, u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada. Autorke izložbe su direktorka Muzeja u Smederevu Tatjana Gačpar i viša kustoskinja Muzeja grada Novog Sada Danica Ivančević.

Среда, 16. мај у 19,30 часова

Гимназија „Светозар Марковић“

 РАСПРИЧАВАЊЕ: Српски приповедачи о себи, о читању, о писању.

Учествују: Зоран Ћирић, Дејан Стојиљковић, Зоран Пешић Сигма, Тихомир Нешић и Стана Динић Скочајић.

 Срђан Савић, директор НКЦ-а, уручиће Олги Драгојловић, директорки Гимназије „Светозар Марковић“, књиге српских приповедача и књижевне часописе  намењене школској библиотеци.

 Четвртак, 17. мај у 12,30 часова

Нишки културни центар

Мала сала и тераса

 СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ  књижевнику

Воји Чолановићу, за роман ОДА МАЊЕМ ЗЛУ, у издању издавачке куће Моно&Мањана 2011.

Учествују: Горан Максимовић, председник Жирија, Воја Чолановић, лауреат, Ђорђе Јовић, вокални солиста, и Миомир Радосављевић, музичка пратња на гитари.

 Отварање изложбе ГРАДСКИ КОСТИМ ИЗ СРЕМЧЕВОГ ВРЕМЕНА, ауторке Биљане Крстић, у сарадњи са Позориштем лутака.

 ГАЗДА ИВКОВ КОКТЕЛ НА ТЕРАСИ: послужићемо све што се нашло у кући након Ивкове славе

 Петак, 18. мај у 14,00 часова

Гимназија „Стеван Сремац“

 ОТВОРЕНИ ИНТЕРВЈУ СА ЛАУРЕАТОМ

Са књижевником Војом Чолановићем разговарају књижевници: Милован Марчетић, Јасмина Врбавац и Стана Динић Скочајић, као и ученици и професори Гимназије „Стеван Сремац“.

 Срђан Савић, директор НКЦ-а, уручиће Милану Стојановићу, директору Гимназије „Стеван Сремац“, књиге српских приповедача и књижевне часописе  намењене школској библиотеци.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije poziva organizacije i pojedince da pošalju prijave za prijem u članstvo.

Poziv je otvoren do 10. juna 2012. godine. Prijave se šalju na adresu konkursi@nezavisnakultura.net

 Sve informacije i formulari nalaze se u prilogu ove poruke. Takođe, sve informacije možete da nađete i na web strani Asocijacije www.nezavisnakultura.net

 Glasanje o prijemu novih članova održaće se na redovnoj godišnjoj Skupštini Asocijacije koja se održava od 21. do 24. juna u Požegi.

Rezultati prijema novih članova biće objavljeni na web strani Asocijacije www.nezavisnakultura.net najkasnije 10 dana po završetku Skupštine.

Organizacija Pixel zajedno sa udruženjem art animatora Bosne i Hercegovine ASIFA BiH želi uključiti kreativne srednjoškolce u osmišljavanje plakata za event na kojem će se proslaviti ASIFA BiH rođendan.

Srednjoškolci! Predložite svoj plakat za event 8.6.2012. kojim ćemo zajedno proslaviti 8 godina postojanja ASIFA BiH. Imate vremena od 14. do 28.5.2012. godine. Čekamo vaše prijedloge na mojplakat@asifabih.com !

ASIFA BiH rođendan ćemo proslaviti uz jednodnevnu radionicu, izložbu i druženje na kraju, ali to ne možemo bez vas!

 Dodatne informacije potražite na Facebook stranici (ukucajte Asifa BiH) i web stranici www.asifabih.com , i među našim fotografijama pronađite rješenja od prethodnih godina!

 Brzo brzo

 Pixel i Asifa BiH

 mojplakat@asifabih.com

 www.pixel.ba

www.asifabih.com

www.asifa.net

http://www.facebook.com/pages/Asifa-BiH/157601307607882

  Kontakt osoba za medije:

  Aida Salketić

  061 255530

  033 720027

Sve novine i časopisi u Sjedinjenim Državama štampani su u boji. Sve, osim “Nedeljnih svetskih vesti” (Weekly World News), čije naslove čitaju velika većina Amerikanaca jer te nedeljne novine stoje na visini očiju pri kasama lanaca samoposluga. Svaki osmi Amerikanac, koji prelista NSV dok čeka u redu da plati, takođe kupi taj nedeljnik čiji je slogan “ništa osim istine”. Čitaoci, a NSV prodaju oko 300,000 primeraka nedeljno, znaju da sve što je u tom nedeljniku objavljeno – izmišljeno. Samo maloumni mogu da poveruju naslovu koji tvrdi “smrznuta piletina pobegla iz frižidera”, ili “Hilari Klinton ima bebu s vanzemaljcem”.

“Nedeljne svetske vesti” pripadaju grupi publikacija koje se nazivaju “tabloidi iz samoposluga”. Preteća tih tabloida, “Nešional inkvajer”, i dalje se prodaje u tiražu od skoro dva miliona primerka nedeljno. Međutim, “NI”, koji je pre skoro tri decenije prestao da objavljuje priče o vanzemaljcima i letećim tanjirima, i posvetio se pisanju o slavnim ličnostima, gubi tiraž. Američki čitaoc skandaloznih novina lakše “poveruje” neverovatnim pričama nego mogućnim ali sumnjivim vestima.

U tu grupu tabloida iz samoposluga pripada i nedeljnici “Star” i “Glob”, kao i izdanja na španskom jeziku “Mira!” i “Talia”. Interesantno je da ovi nedeljnici pripadaju istoj izdavačkoj kompaniji. Amerikan Medija Ink., sa sedištem u Boki Raton, Florida, osim što izdaje šest najtiražnijih američkih tabloida, takođe je vlasnik oko 200 “mini magazina” čije teme pokrivaju zdravlje, sport, dijetu, kućne ljubimce, vitku trudnoću… Procenjuje se da njihova izdanja čitaju nedeljno oko 50 miliona Amerikanaca.

U surovoj konkurenciji američkog tržišta svi moraju da se dovijaju kako znaju i umeju. “Nedeljne svetske vesti” specijalizovane su isključivo za ekskluzivne vesti. Tokom 2003. godine, baš pre hapšenja Sadama Huseina, “NSV” provalile su vest o ljubavnoj vezi između Sadama Huseina i Bin Ladena. Oni su, po pisanju tog tabloida, imali strasne seksualne odnose. Potom su se venčali, s time što je Husein bio mlada a Bin Ladin mladoženja. Proputovali su svetom tokom medenog meseca, da bi se zatim skrasili u Parizu gde su i usvojili jednog obrijanog čovekolikog majmuna. Nakon što su se u jednom trenutku žestoko posvađali, Husein se ljut vratio u Irak da bi smirio živce u krugu familije i prijatelja u Tikritu. Kasnije se sakrio u “paukovoj rupi” u zemlji, da bi ga tamo pronašlo “dete vampir”.

“Nedeljne svetske vesti” s ponosom podvlače da su one još tokom ranih devedesetih godina prošlog veka otkrili da je Elvis Prisli živ i da se priprema da se vrati na javnu scenu. Mnoge su priče štampane o Elvisovom tajnom životu i sve su propraćene verodostojnim fotografijama na kojima se vidi onaj isti “kralj rokenrola”, ali s dosta sede kose i sedih zulufa. U broju od 6. septembra 2004. godine “NSV” objavile su intervju s Prislijem, u kojem je on u detalje opisao svoje planove za povratak i razloge zašto je lagao da je umro 16. avgusta 1977. Elvis, koji sada živi u jednoj kući od 14 soba u Njujorku, priznaje da je njegovo navodno mrtvo telo zaista bilo telo njegovog maloumnog brata koji je umro od srčanog napada i čije je postojanje bila strogo čuvana porodična tajna.

Osim Elvisa Prislija, sudeći po ovom tabloidu, takođe su živi i, manje više, dobrog zdravlja, Merilin Monro, Džon Kenedi i Adolf Hitler. Inače, Osama bin Laden je u stvarnosti kepec i nedavno je naručio kloniranog Hitlera koji se već pridružio Al Kaidi. Takođe su postojale varijante u vestima da je Bin Ladin zaista mrtav ali da to CIA drži u dubokoj tajnosti. Što se tiće Sadama Huseina, on je u zatvoru gde ga stražarke seksualno zlostavljaju. Husein takođe zahteva da mu bilo američka, bilo iračka vlada, plate operaciju za promenu pola.

Dok se to događa na Bliskom Istoku, tadašnji američki predsednik Džordž Buš počinje da vodi otvorenu izbornu kampanju s ciljem da postane Papa u Vatikanu. Nije od malog značaja i vest da je Džordž Vašington bio žena. Abraham Linkon, koji je po “Nedeljnim svetskim vestima” bio klinički lud, primećen je kako se šunja po hodnicima Bele kuće. Bio je sam Linkon koji je tadašnjem predsedniku Bušu davao savete oko rata u Iraku. Taj je tabloid takođe otkrio planove američke administracije da okupiraju mesec i tamo počnu s eksploatacijom bogatih naftonosnih zaliha. Te su novine takođe upozorile svoje čitaoce  da je potpredsednik Dik Čejni u stvari robot i da redovno ide na kliniku da bi mu popravljali elektronske čipove.

U jednoj priči s naslovne strane “NSV” najavljuju neminovnu svetsku ekonomsku krizu. Tvrde da su super bogati vlasnici naftinih kompanija iz Teksasa već spakovali kofere i spremni su da beže za Luksemburg. Očekuje se nezaposlenost od oko 80 posto. Propašće sve američke banke i većina Amerikanaca postaće beskućnici. Papirni novac izgubiće svu vrednost. Glad afričkih razmera raširiće se po Americi. Vernici će da napuste hrišćanstvo i vratiće se paganskim običajima, a neki će da prodaju svoju dušu đavolu samo da bi imali šta da jedu. Spaliće svoje još nevine ćerke da bi se dodvorili Satani.

“Nedeljne svetske vesti” takođe su bile prve novine koje su otkrile do nedavno izgubljene sandale Isusa Hrista. Tvrde da znaju tačan datum kad će Isus da se vrati na Zemlju. Nakon zemljotresa u Pakistanu, od pre nekoliko godina, “NSV” objavljuju da su se odškrinula vrata pakla i da su demoni užurbano izašli i rasporedili se po čitavoj planeti, spremni da u bilo kom trenutku napadnu nevine stanovnike. Takođe se očekuje da tada senator Hilari Klinton ponovo ostane u drugom stanju s nekim posetiocem iz dalekih zvezdanih sistema.

Nedeljni tabloidi iz samoposluga vole da objavljuju golicave pričice seksualne prirode, ali im je tiraž padao tokom afere između Bila Klintona i Monike Levinski. Mnogi Amerikanci više su voleli da se informišu o skandalu u Beloj kući u dnevnim listovima kao što su “Njujork tajms” ili “Vašington post”. Seksualne pričice u cenjenim dnevnim glasilima bile su  im pikantnije.

 ANTRFILE:

 Amerikan Medija Ink. ne samo da izdaje šest najtiražnijih “tablida iz samoposluga” već je i vlasnik kompanije koja distribuira novine po radnjama na oko 70 posto od preko 4.2 miliona prodajnih mesta. Njihovo najpoznatije izdanje je “Nešional ikvajer” koje je osnivač Dženeroso Pop kupio u Njujorku 1952. godine za sumu od 75,000 dolara. Priča se da je Pop kupovinu finansirao zajmom koji je dobio od poznatog mafijaša Franka Kostela. Federalni biro za istraživanja tvrdi da je Pop ručao s Kostelom dana kada je 1954. godine mafioza bio ubijen u tom istom restoranu. Pop je umro 1988. godine. Aprila meseca 1999. Amerikan Medija Ink. kupuje grupa investitora na čelu s Rodžerom Atmanom, bivšim podsekretarom finansija u vladi Bila Klintona.

O autoru: Milan Balinda (1950, Beograd), novinar, fotograf i pisac. Dopisnik iz Srednje Amerike i Meksika. Dugogodišnji novinar u “Majami heraldu”, kao i izdanju na španskom “Nuevo heraldu”. Autor knjige “Najlepši mitovi i legende Meksika”, Beograd, 2010. Uskoro mu izlazi biografija G. G. Markesa “Nobelovac iz Makonda”.

Novi veliki letnji festival KROKODIL održaće se ove godine prvi put u dva grada: 13.6. u Zagrebu te 14. i 15.6. u Beogradu.

Prve večeri, u sredu 13.6, Zagrepčanke i Zagrepčani će u VIP klubu na Trgu bana Jelačića 7 moći da uživaju u druženju sa piscima i spisateljicama iz više evropskih zemalja. Početak je zakazan za 19 časova, a nastupiće: Andres Barba (Španija), Thomas Glavinic (Austrija), Joerg Albrecht (Nemačka), Daniela Seel (Nemačka), Sreten Ugričić (Srbija), Zoran Ferić (Hrvatska), Damir Avdić (Bosna i Hercegovina) i bend Arbe Garbe.

Dan kasnije, KROKODIL se seli u Beograd, i to na tradicionalnu lokaciju: Amfiteatar ispred Muzeja istorije Jugoslavije, gde će 14. i 15.6. nastupiti: Tea Tulić (Hrvatska), Edo Popović (Hrvatska), Vladimir Pištalo (Srbija), Mirjana Novaković (Srbija), Slavenka Drakulić (Hrvatska), Valeri Friš (Austrija), Laslo Vegel (Srbija), Uglješa Šajtinac (Srbija), Mirjana Đurđević (Srbija)…

Početak beogradskog KROKODIL-a je od 20 časova.

izvor: e-novine