Ema Stevanović – Urbana legenda

Filed under: Srbija |

Urbana legenda je kratka priča bazirana na nekom događaju ili epizodi iz života neke ličnosti. Taj ispričani događaj je zanimljiv, neobičan i mora da izaziva znatiželju slušalaca. Urbana legenda je sažeto, slikovito i jezgrovito kazivanje koje se završava se efektnom, duhovitom ili satiričnom  poentom. Njena specifičnost je okrenutost privatnom životu: slučajevi, lične afere, društveni skandali, pikantni i duhoviti obrti situacija. Smatraju se vrlo često “narodnom žutom štampom” zbog sklonosti ka pikanterijama i tračevima sa ciljem da se zadovolji narodna radoznalost.

Mnoge urbane legende imaju visok etički karakter – hvale ili žigošu, daju sažetu ocenu karaktera i postupaka neke ličnosti; bave se etičkim, nacionalnim i socijalnim karakteristikama neke grupe.

Urbana legenda ili urbani mit je vrsta savremenog narodnog predanja koje se sastoji od priča koje oni koji ih prenose drugima smatraju istinitim. Ovaj termin se često koristi u značenju sličnom “apokrifnoj priči.” Kao i sva druga predanja, urbane legende nisu nužno netačne, ali često vremenom postanu iskrivljene, preterane ili senzacionalizovane.

Uprkos svom nazivu, urbana legenda ne mora nužno nastati u urbanoj sredini. Taj termin se jednostavno koristi kako bi se savremene legende razlikovale od tradicionalnih predanja iz predindustrijskog doba. Iz tog razloga sociolozi i folkloristi radije koriste naziv „savremena legenda.“

Urbane legende se ponekad ponavljaju u novinskim člancima i distribuiraju elektronskom poštom. Ljudi često kažu kako se tako nešto dogodilo “prijatelju prijatelja”- zapravo, toliko često da se termin “prijatelj prijatelja” već redovno koristi kada se ta vrsta pripovesti prepričava.

Neke urbane legende su tokom godina pretrpele tek male izmene, kako bi odgovarale regionalnim varijacijama.

  • Verzija broj 1:

Taksista je dobio poziv da dođe po ženu koja se porađa i koju je hitno potrebno odvesti u bolnicu. Nakon nekog vremena, našao se ispred njenog stana. Trudnica je sama došla do auta i zajedno su se uputili u pravcu bolnice. Tokom vožnje, taksista joj je dao svoju vizit kartu kako bi mu žena javila da li je sve proteklo u redu. Ostavio ju je u bolnici i otišao svojim putem. Posle nekog vremena na kućnu adresu stigao mu je sudski poziv u kom je pisalo da je potrebno da potvrdi očinstvo. Naravno, iznenađen, nije znao o čemu se radi. Kada je otišao do bolnice/suda, rečeno mu je da je žena koja se skoro porodila navela njega kao oca svog deteta. Ispostavilo se da je to trudna žena koju je vozio u bolnicu. Njegova supruga sa kojom je imao dvoje odrasle dece bila je besna. Sledeći korak bio je test očinstva/DNK test. Kada ga je uradio, ispostavilo se da čovek uopšte ne može da ima decu, pa tako ni deca koju je smatrao svojima nisu bila njegova.

  • Verzija broj 2/3:

Kamiondžija je vozio jedne noći iz/ka Kraljeva ka/do Kopaonika. Stopirala ga je žena koju je povezao. Posle nekog vremena stali su u restoran pored puta kako bi se odmorili. Po jednoj verziji ubrzo su nastavili put, dok su po drugoj proveli noć u sobi restorana/hotela. On je imao dvoje dece sa svojom suprugom. Posle godinu dana, na kućnu adresu kamiondžije stigla je tužba od advokata zbog neplaćene alimentacije. Kada je njegova supruga to videla, pokrenula je parnicu za razvod braka. Urađen je DNK test i ne samo da se ispostavilo da dete za koje se tvrdilo da je njegovo to nije bilo, već se dokazalo da on uopšte ne može imati dece, pa tako ni deca za koju je mislio da su njegova, to nisu bila. Čoveku je sve krenulo na dole. Po jednoj verzuji postao je beskućnik i skitnica, dok se po drugoj ubio.

Na samom početku analize urbane legende o prevarenom taksisti, neophodno je smestiti u širi kulturno-društveni kontekst. Prikupljene varijante priče legendu pozicioniraju na teritoriju Srbije i u oba slučaja, u okolinu mesta iz kojih potiču informanti. Svakako, slične legende vezane za taksite/kamiondžije i autostopere i razne priče o njima nisu nepoznate folklornoj nauci i veliki broj njih može se naći kako u našoj zemlji tako i širom sveta.

Međutim, suštinski motiv ove legende ne vezuje se za „zanimanje“ glavnih aktera, već je to pre svega motiv prevare, u ovom slučaju dvostruke. Taksista je dva puta prevaren – prvi put to je učinila trudnica koju je odvezao u bolnicu i koja je potom navela njega kao oca svog deteta, što se na kraju ispostavilo neistinitim, a drugi put biva prevaren od strane svoje supruge koja je celog njihovog života tvrdila da su njihova deca zajednička, tj. i njegova, što se takođe na kraju ispostavilo neistinitim. Motiv prevare nije nepoznat kao element urbanih legendi i vrlo često nasamareni glavni akter „zasluženo“ dobija ulogu prevarenog. U ovom slučaju to nije tako. Uzoran otac i suprug, recimo da je tako, jer radi i privređuje za svoju porodicu baveći se napornim poslom vozača, bilo taksiste, bilo kamiondžije, doživljava životni krah, samo je pitanje čime zaslužen. Značajno je primetiti u prvoj varijanti priče da se pokazuje i njegova pozitivna strana odnosno pozitivna osobina, kada on trudnici koju ostavlja ispred bolnice daje svoju vizit kartu kako bi mu javila da li je sve proteklo u redu. Da li je društvo sklono da kažnjava supružnike čak i onda kada postoje i male naznake potencijalne prevare iako je u ovoj situaciji apsurdno pomisliti da je taksista imao bilo kakvu skrivenu nameru kada se radi o ženi koju je dovezao u bolnicu. Možda činjenica što se jedna trudnica pojavila sama, bez svog muškarca ili bilo kog drugog ko bi je pratio do bolnice, je na neki način po viđenju „analizatora priče“ – naroda, mogla poslužiti kao pogodan teren za skrivene namere taksiste.

Ukoliko pogledamo narednu varijantu priče i njenu drugu podverziju po kojoj kamiondžija staje sa autostoperkom u restoran da se odmore od puta, „kazna“ koju dobija na kraju mogla bi se učiniti smislenom i razumnom. Motiv preljube u drugoj varijanti tj. njenoj  prvoj podverziji jeste jasnije izražen, iako nedovoljno eksplicitno opisan, za razliku od druge podvarijante, kada se jasno ističe da iznajmljuju sobu u kojoj provode noć. Kasnije saznanje da njegova deca nisu njegova i da ih on ne može imati, pokazuju direktnu osudu društva da su preljube loše i da ih ne treba činiti.

Još jedna mitema koja se izdvaja jeste u drugoj varijanti element autostoper/ka. Bezbrojne priče o autostoperima uglavnom nisu imale „srećan“ završetak i primiti stopera u svoj auto već je samo po sebi opasno i nepredvidivo. Iskušenje pred koje se postavlja vozač, bilo automobila, kamiona ili nekog drugog vozila, da želi pomoći osobi kojoj je potreban prevoz, a iz nekog razloga ga nije mogla sama obezbediti, te ljudske crte u čoveku da želi pružiti pomoć drugom biću u nevolji, suprotstavlja se zdravom razumu, koji govori da osoba kojoj pomaže, u ovom slučaju prima u svoje prevozno sredstvo, može biti loša i učiniti mu nešto nažao. To je samo druga strana priče koju roditelji pričaju svojoj deci da nikada ne ulaze u automobil sa nepoznatom osobom koja im ponudi prevoz, pa makar rekla da su je upravo roditelji poslali. Ponovo se vraćamo na „glas naroda“ i uvrežene priče i verovanja, koja se ukoliko se ne ispoštuju, postaju kažnjena.

Jedan od medija izručenja kazne u ova slučaja pojavljuje se sud; sud, kao državna institucija, merilo koje nikada ne greši i u čiju se istinitost ne sumnja. Upravo je poziv od suda u obe varijante, spona koja povezuje dve različite sfere života taksiste/kamiondžije – pre primanja poziva od suda, njegov život je srećan i sređen, dok nakon primanja poziva, on postaje konfuzan i prodrman. Ovaj segment možemo posmatrati kao svojevrstan obred prelaza u životu glavnog aktera, sa dobro znanim elementima obreda prelaza i njegovim očiglednim fazama u ovom slučaju. Ovde dolazimo do elementa koji dovodi u pitanje vreme nastanka legende – da li je to sadašnjost, bliža ili dalja ili možda prošlost, desetinama godina unazad. Poverenje našeg naroda u državne organe i institucije u današnje vreme vrlo je diskutabilno, pa je stoga malo verovatno da je legenda nastala u sadašnjem trenutku, jer bi anonimni autor priče teško izabrao upravo državnu instituciju kao posrednika u izručenju kazne. Zbog ovoga možemo pretpostaviti dve stvari: ili je priča nastala pre više od dvadeset godina u našoj zemlji, kada se još poštovao društveni, politički, ekonomski, sudski sistem ili je njeno poreklo izvan granica naše zemlje, pa potom difuzijom prenešeno kod nas.

Godine trudne devojke/žene u legendi nisu precizirane. To je jedan od razloga koji nam onemogućava da dokučimo koji je razlog njenog navođenja stranca kao oca svog deteta. Ukoliko je to bila mlada devojka, možemo pretpostaviti da doživela neželjenu trudnoću sa nekim mladićem koji nije želeo da prihvati dete, pa je našla izlaz u prvoj osobi koju je videla, koja je zaposlena i koja je mogla da finansira buduće rashode oko deteta. Moguće je da potiče iz siromašne porodice, da joj je bio potreban novac, pa je iz tog razloga videla taksistu/kamiondžiju kao pogodnu priliku. Po ovoj opciji, možda je i znala ko je otac njenog deteta, pa su zajedno u dogovoru, smislili priču kako bi pronašli novac. Sve ovo govori, pod uslovom da je legenda nastala u našoj zemlji, o lošem materijalnom stanju ljudi koji se odlučuju na drastične mere kako bi svojoj deci obezbedili pristojnu egzistenciju, pa i po cenu da nekom drugom unište život. Istu stvar učinila je i supruga taksiste7kamiondžije.

Prilikom analize ove urbane legende u mnogo elemenata primetna je javna osuda društva, društva koje ne trpi prevaru i obmanu i koje će u svakoj prilici kazniti drugu osobu koja čini neki prekršaj koji se smatra društveno neprihvatljivim. Uprkos svemu, pitanje zbog čega sve osobe (trudnica i supruga) koje su bile nemoralne ostaju nekažnjene, dok taksista/kamiondžija koji naizgled nije ništa loše učinio ostaje kažnjen, saznanjem da njegova deca nisu njegova ili lošim životom nakon svega.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*