Istražujući savremene navike u odevanju ljudi, jasno stavih pred sebe zadatak – bez komparativnog pregleda vekova iliti ne poredi ono nekada sa onim sada. Da li bi imalo smisla i kakav bi ishod bio jednog takvog pregleda? Kako ovo izlaganje ne bi prešlo u naučno, te stoga bilo okarakterisano kao suvoparno ili u gorem slučaju korisno, onima koji su se još uvek zadržali na ovim redovima, predlažem da odigramo jedan kviz. Ne test znanja, već test opšte informisanosti, na koji, ubeđena sam, svako zna odgovor. Ima li to veze sa odevanjem, prosudite sami.
Prvo pitanje:
Stanite kraj prozora prostorije u kojoj se trenutno nalazite i pogledajte van. Šta vidite?
Drugo pitanje:
Da li ste uspeli da usredsredite svoje misli i zaista osmotrite okolinu?
Treće pitanje:
Ako ste se skoncentrisali, jeste li primetili objekte, nebo, prirodu, ptice, automobile ili ljude?
Četvrto pitanje:
Ako ste uopšte i primetili ljude, zatvorite oči i opišite sebi kako je makar jedna osoba koja je prošla kraj vašeg prozora bila odevena.
Peto pitanje:
Pogledajte se i recite šta vi nosite trenutno.
Kraj kviza.
Rešenje potražite na sledećoj web adresi, link, uz minimalnu nadoknadu od 5$ po pitanju. Otkriće vam se sveta istina, osvetleti životni put i bićete teleportovani u neku daleku zemlju gde ovakvi kvizovi ne postoje. Ukoliko trenutno niste u mogućnosti da odvojite 25$ za duševno isceljenje, ostanite uz nas, nećemo vam ga ponuditi besplatno.
Tačni odgovori:
- pitanje – Molim?!
- pitanje – Ne.
- pitanje – Nisam.
- pitanje – Uopšte nisam.
- pitanje – (muk).
Tako to obično i biva. Kada nam neko zatraži da pogledamo svet šire, van ustaljenih okvira i konformiteta svakodnevice, ostanemo zgranuti samom idejom. „Molim?! Imam ja preča posla, šta se mene tiče tamo neki/nešto.“
Misli su nam usredsređene isključivo na nas same, sopstvene probleme i puteve njihovog rešavanja. Prebacivanje istih na nešto drugo, mukotrpan je proces i zahteva ulaganje velikog napora. Bekstvo od rutine i monotonije toliko je bilo željeno da je usled godina ponavljanja vapaja i samo postalo navika. Kao i naše odevanje.
Ne vidimo ljude oko sebe. Ne slušamo ih. Bojimo se. Svi su nam isti. A kada nas neko zamoli da pogledamo spolja sami sebe, tada samo zaćutimo.
Pročitajte i:
