Ema Stevanović – Kulturna biografija avana

Filed under: Srbija |

Ovaj rad ima za cilj da istraži promene do kojih je došlo tokom vremena i koje su uticale da se jedan naizgled neprimetan predmet, svakodnevno prisutan u životu ljudi, posmatra na jedan potpuno drugačiji način. Izučavani predmet jeste stari mesingani avan koji dugi niz godina pripada jednoj porodici , koja ga danas još uvek čuva ne iz praktičnih razloga, već kao sećanje na pretke i tradiciju koja sve više bledi i nestaje. Sociokluturni kontekst u kom se predmet danas nalazi od ključnog je značaja za njegovu analizu, potom način na koji se posmatra kao i osećanja koja prema njemu imaju vlasnici, uticaće na kreiranje kompletne slike o njemu.

  Izučavanja artefakata, bila ona i najpovršnija, u datom društvenom kontekstu omogućuju upoznavanje širokog spektra značenja i upotreba. Nije važno koje karakteristike uzmemo kao odgovarajuće materijalnim objektima u celini, važno je da one ne smeju biti posmatrane kao krucijalni atributi individualnog artefakta kada se posmatra u određenom društvenom kontekstu. Osobina je svake zajednice da predmetima pridaju značenja koja ljudima van njihovih granica deluju čudno i neobično, ili da ne obraćaju pažnju na osobine koje bi se tim strancima činile kao sastavni delovi nekog predmeta. Sledstveno tome, izučavanje artefakata u društvenim naukama značajno se razlikuje od proučavanja u prirodnim naukama, gde se zaključci proizvode u vidu zakona. Identifikacije one društvene osobine koje pripadaju predmetima kao atrefaktima, zahteva dva pristupa. Na jednoj strani, neophodna je širina kulturnog relativizma kako bi se objekti razmatrali u smislu njihovog opšteg potencijala, a na drugoj saznanje da ovi potencijalni atributi ne moraju biti prepoznati u svakom kulturnom kontekstu. Sama fizička priroda artefakta takođe utiče na to da ih je mnogo teže izdvojiti iz datog kulturnog konteksta.

Četiri osnovna svojstva artefakata jesu:

  • materijal,
  • istorija,
  • okruženje i
  • značaj.

  U odnosu na ovo, analiza bi uključivala fizičke karakteristike objekta u koje spadaju izrada, ornamentacija, dizajn, potom istoriju tj. sadašnji status i prošli život artefakta i njegovu funkciju, okruženje – mikro i makro okruženje u kome je artefakt lociran i značaj kao značaj predmeta i njegovu ulogu u društvu.

  Socijalni i kulturni kontekst u kome se danas nalazi analizirani predmet, razlikuje se od onog perioda u kom je nastao, putovao i u kom je korišćen. Pozivajući se na terminologiju Igora Kopitofa, on je nekada smatran robom, u smislu da je bio komoditizovan, odnosno razmenjivan za novac, dok je danas singularizovan, dekomoditizovan tj. pretvoren u ne-robu. Njegova vrednost se samim tim i povećala.

  Džil Dejvid Praunova faza interpretacije omogućava nam da odredimo sociokulturni kontekst u kom se dati predmet nalazi. Naime, neophodno je za početak podeliti uloge koje je avan imao nekada, od one koju danas ima. U prvoj fazi on je bio visoko singularizovan; u periodu za koji se smatra da je nastao i kada je korišćen, avan je imao isključivo upotrebnu ulogu, budući da su za seosku sredinu karakteristični drveni avani. Predstavljao je neizostavni deo kuhinjskog posuđa i bio korišćen u pripremanju odnosno sitnjenju začina za jela. Međutim, kako je vreme prolazilo, tehnologija je napredovala i tehnika uzimala sve više maha, od neizostavnog elementa u kuhinji, postao je višak, sklonjen na dno police u ostavi. U toj drugoj fazi, avan je reklasifikovan u singularno bezvrednu stvar.

  Njegova uloga je danas malo drugačija i u poslednjoj fazi njegovog životnog puta on je ponovo visoko singularizovan. Skoro jednu deceniju avan se nalazi na vidnom mestu dnevne sobe sadašnjih vlasnika uz pomoć kog se izražava životni stil ukućana, jer se kroz njega se ogleda njihova ljubav prema tradiciji i davnim vremenima. Iako se danas aktivno ne koristi, odnosno nema prvobitnu namenu, predstavlja prelep ukras iz prošlosti. Važnost avana u porodici pokazuje se i time što je njegovo mesto u prostoriji izdvojeno, odnosno nije grupisan sa drugim predmetima, čime porodica želi da se prikaže drugim ljudima koji dođu u njihov dom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*