Ema Stevanović – Kult vuka

Filed under: Srbija |

 Medju životinjama koje figuriraju u narodnoj religiji Srba najznačajnije mesto pripada vuku. To je razumljivo, jer je ova životinja bila rasprostranjena u našim krajevima, i predstavljala stalnu opasnost i za stoku i za čoveka. U očima srpskih seljka vuk je uglavnom bio opasno, demonsko biće. Posedovao je neku natprirodnu moć koja je izazivala strah. Izbegavao se svaki postupak koji je mogao da dovede do susreta sa njim. Čak se nije smelo pominjati ni njegovo ime, jer bi izgovoriti ga bilo isto što i prizvati tog demona. Zato su umesto reči “vuk” korišćeni različiti nadimci: napomenik, kamenik, pogan, onaj iz gore itd.

Susret sa vukom se nije uvek mogao izbeći, a to bi bila veoma delikatna situacija, jer seljaku nije bilo dozvoljeno da ubije vuka, već samo da se brani. Nekada je ta zabrana bila strogo poštovana. U jednom našem kraju vukovi su se namnožili u tako velikom broju da su i vlasti bile prinudjene da intervenišu. Meštanima je podeljen otrov da bi ubili životinje, ali su oni odbili da ga upotrebe. Izgleda da se pomenuta zabrana zasnivala na verovanju u moguću osvetu ubijenog vuka, odnosno osvetu njegove razljućene duše. U novije vreme to verovanje se izgubilo, ali su njegovi tragovi ostali u pojedinim predanjima. Jedino slično predanje je zabeleženo u okolini Pirota. U njemu se govori o sv. Mrati, kao gospodaru vukova, koji ih povremeno okuplja i odredjuje kome će i na koji način učiniti zlo. Ovo predanje zapravo, osim što treba da ukaže na moć sveca, na ispunjavanje njegove volje, ukazuje i na nehrišćanska shvatanja.

Vuk je bio neprikosnoven. Medjutim, u izuzetnim okolnostima, kada bi čopori gladnih vukova počeli da haraju po selima, i ugrožavaju opstanak seljaka, oni bi bili prinudjeni da ih ubijaju, iako je strah od ubijenog vuka i dalje bio prisutan. O tome svedoče mnogobrojne radnje kojima se sprečavala njegova osveta, na primer ritual u planini Borje, u severozapadnoj Bosni. U raznim krajevima su ti rituali bili različiti, ali dva postupka su bila svuda poznata. Prvi postupak je bio obmanjivanje vuka, tj. lovac bi bacio pušku preko vuka, pokušavajući tako da ga prevari, stavljajući mu do znanja da ubica nije on, već njegovo oružje. Drugi obavezan čin bilo je umilostivljavanje ubijenog vuka. Lovci su donosili vučiju kožu u selo, nosili je od kuće do kuće, a ukućani su joj prinosili darove: žene uglavnom vunu, predivo, peškire, a muškarci novac. Na taj način se ublažavao gnev vuka, odnosno njegove duše. Očekivalo se da će selo kao zajednica kojoj pripada ″ubica″, biti poštedjeno njegove osvete.

Natprirodna moć vuka istovremeno je odbijala i privlačila žitelje srpskih sela. Oni su nastojali da se uklone od njenog delovanja, ali i da je stave pod kontrolu i iskoriste. Na primer, ime Vuk se davalo u porodicama u kojima su deca umirala, jer je to ime, kako se verovalo, imalo istu moć kao i sama životinja. Posedovati to ime značilo je imati i sva svojstva vuka: njegovu otpornost prema bolestima i zlim uticajima svake vrste.

Moć vuka prenosila se na sve što je povezano s njim, naročito na delove tela: oči, srce, dlaku, zube. Poznat je običaj da se deca za vreme epidemija provlače kroz vučiji zev (kožu obrezanu oko vučije čeljusti), da bi pod pokroviteljstvom vuka bila zaštićena.

Natprirodna svojstva pripisivala su se čak i likovnoj predstavi vuka, odnosno predmetima na kojima se nalazi njegov lik. To je, na primer “mač vukovac” tj. mač na čijem je sečivu izgravirana figura te životinje. U nekim krajevima Srbije i Crne Gore mislilo se da takav mač zadaje smrtne rane neprijatelju i štiti svog vlasnika i od ljudi i od demona. Uz pomoć mača su npr. i otkrivani počinioci kradja, nerotkinje sticale sposobnost radjanja.

Kult vuka ponekad je imao i apstraktniju formu. Predmet poštovanja nisu bili samo realni, već i zamišljeni vukovi, spiritualni dvojnici stvarne životinje. Dolazak tih vukova očekivao se u posebnim prilikama, kao što su porodične svetkovine. Često su ih predstavljali učesnici pojedinih rituala. Npr, u nekim krajevima Bosne, grupa mladića bi, za vreme svadbe, simbolično napadali mladoženjinu kuću, a razilazili bi se kada im neko iz kuće dobaci zavežljaj sa hranom. Vukove su predstavljali i “vučari”, koji su se obično oko Božića okupljali po mnogim srpskim selima. Nosili su kožu vuka, ispunjenu slamom, ili se ogrtali njome, i išli od kuće do kuće, pevajući pesme i skupljajući darove. Zamišljene posete ponavljale su se tokom čitave zimske, i dela prolećne sezone. Zavisno od kraja, to bi bili pojedini hrišćanski praznici (Mitrovdan, Mratindan, Arandjelovdan, sv. Vrača, vavedenja, sv. Alimpija, sv. Andrije, Savindana, Gavrilovdana, Djurdjevdana) ili za vreme višednevnih intervala vezanih za praznike (Mratinci, djurdjrvska nedelja, savinski praznici, Trivunci).

Grupe vukova i vučara predstavljale su vučija bića, inače bestelesna, nevidljiva. Njihovo prisustvo se najčešće samo pretpostavljalo. Od odnosa seljaka prema zamišljenim vukovima zavisio je odnos stvarnih vukova prema njim tokom čitave godine. Stoga se izbegavalo sve što bi moglo da ih izazove i učini neprijateljski raspoloženim. Pod zabranom su, na primer, bili poslovi oko stoke, kao i postupci koji su asocirali na napadačku aktivnost tih životinja.

Vučiji posetioci nisu uvek zamišljani u množini. Ponekad se pojavljivao jedan vuk, koji je figurirao kao mitski predstavnik čitave vrste. U njegovom liku, objedinjene su predstave o svim vukovima, stvarnim i zamišljenim. Može se reći da je to bilo vučije božanstvo, pa se i dočekivalo na odgovarajući način: upućivane su mu molbe i prinošene žrtve. To se obično činilo o božićnim praznicima. Žrtve (kolač, razna jela) iznošene su uz poseban ritual, u posebno vreme (po zalasku sunca), na posebnim mestima (na pragu, raskršću).

U ranija vremena vuku su verovatno pridavali i dublja, simbolička značenja. Pretpostavlja se da vuk nije poštovan samo kao vuk, već i kao otelovljenje nekih drugih onostranih bića, o čijoj su prirodi iznošena različita mišljenja.

2 Responses to Ema Stevanović – Kult vuka

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*