Moć imena
„ Drago mi je, moje ime je… “. Bezbroj puta u životu imali smo prilike da čujemo ovu rečenicu ili je sami izgovorimo. Ali koliko je bilo trenutaka kada smo se zapitali što to ime koje smo upravo čuli znači, predstavlja ili simbolizuje? Pa čak i naše sopstveno ime koje je neraskidivo vezano za nas? Sami ga nismo birali, ali ono svakako toliko toga govori o nama samima, verno nas prateći gde god da pođemo. Svaka pojava, biće i predmet oko nas obeleženi su svojim imenom poput pečata koji je na njih zauvek stavljen. Naše ime-alarm na koji nesvesno reagujemo i utkani zvuk koji volimo da čujemo. Sastavljeno od svega par slogova, značenje naših imena seže daleko u prošlost, odišući duhom tradicije i naroda kome pripadamo. Zašto je baš ono izabrano za nas i prilepljeno nevidljivom silom sudbine, pitanje je. Jer neizvesno je šta ćemo postati i kako ćemo delati, ali je nesumnjivo da će Sunčica voleti sunce i da će nam Miodrag biti i mio i drag.
U nekim zemljama se veoma mnogo pridaje značaj ličnom imenu i običaj je da se proslavlja imendan na dan sveca po kome je osoba dobila ime. Tako svaka osoba u toku godine dva puta priređuje slavlje u svoje ime: rođendan i imendan. Negde ima i više imena nego dana u godini, pa se nekim danima slave po dva ili više imendana.
ALEKSANDAR
Aleksandar je muško ime grčkog porekla, ženski oblik imena je Aleksandra. Jedno je od najstarijih imena koje je još uvek u upotrebi.
Gradi se od reči alexein što znači „braniti, zaštitnik“, i andros, što znači „čovek“. Aleksandar (grč. Αλέξανδρος) na grčkom jeziku znači „zaštitnik ljudi“. Ime je najverovatnije nastalo i koristilo se kao jedan od epiteta za grčku boginju Heru, ženu Zevsovu – „zaštitnicu ljudi”. Varijacije ovog imena su: kod Rusa- Sanja, Saša, kod Engleza- Al, Alek, Aleks, Alister, Zander, kod Mađara- Aleksa, Šandor, kod Italijana- Sandro.
Ime Aleksandar pojavljuje se još u grčkoj mitologiji nosi sin trojanskog kralja Prijama, istoriji poznatiji kao Paris. U istoriji najpoznatiji Aleksandar je svakako Aleksandar Makedonski, makedonski car, koji je ovo ime i proslavio, i po kome su kasnije mnogi vladari dobijali svoje ime.
DARKO
Darko je muško staro slavenosrpsko ime. Vodi poreklo od osnove „dar (darivati)“, a može biti prevod sa latinskog „Donatus“ u značenju „darovan“. U prenosnom značenju ime Darko bi označavalo osobu koja je „nesebična u dobročinstvu“. Postoji tumačenje da ovo ime vodi poreklo iz hebrejskog jezika i ima značenje: „u generaciji“ ili „u posedu“. Postoje dokazi da se koristilo još u srednjem veku, ali je u novije vreme bilo prilično retko. Danas je to često ime u Hrvatskoj, pa se interpretira da je odatle i preuzeto. Ime se koristi i u Makedoniji i drugim slovenskim zemljama.
Od ovog imena izvedena su imena Dara, Darka, Daro i Daroje. Zanimljivo je da se Dara pojavljuje kao ime na hebrejskom, ali i u Irskoj i Škotskoj i namenjeno je i devojčicama i dečacima u teško prevodivom značenju „a son of oak compassion“ (bukvalno: sin hrastove saosećajnosti) ili označava mudrost. Izuzetak je žensko hebrejsko ime koje znači „saosećajna“.Jednostavnije tumačenje je da ovo ime na hebrejskom znači „grumen mudrosti“ i u vezi je sa biblijskom ličnošću Judom, čiju mudrost i simboliše. Ovo ime su koristili i Gali u značenju „drvo hrasta“. Na kmerskom znači „zvezda“ i uniseks je ime. Na persijskom je ovo muško ime koje znači „imućan“.
ĐORĐE
Đorđe je muško ime grčkog porekla, od grčkog Γεωργός što znači „onaj koji obrađuje zemlju“ tj. „zemljoradnik, ratar“. Dolazi od reči geo (grč. Γη) što znači „zemlja“, i ergo (grč. έργο) što znači „raditi“. Sporedno je ime grčkog boga Zevsa koji je, prema predanju, pokrovitelj zemljoradnje, umetničkih i zanatskih delatnosti.
Pojavljuje se u raznim narodima i jezicima, prvobitno kao Georgios (grč: Γεωργός, heb: גאורגיוס) i Giorgos (grč: Γιώργος) . Na toj osnovi, nastala su i imena Georgije (srp: Georgije) i Georgi (bug: Georgi). Kod Italijana je dobio oblik Đorđo (ita: Giorgio). Engleska varijanta ovog imena je Džordž (eng: George), Nemačka Georg (nem: Georgh), Španska Horhe (špa: Jorje).
JOVAN
Jovan (Ivan) je srpska muška verzija biblijskog imena (hebrejski: יהוחנן − Yəhôḥānān), što znači: bog je milosrdan. Ime Džon je proizašlo iz latinskog imena Johanes (Johannes), koje je došlo od grčkog imena: Johanes (Ιωαννης), a ono od hebrejskog imena Johanan (יוחנן). U engleskom govornom području ime se prvo počelo koristiti u 11. veku sa dolaskom Normana.
JELENA
Jelena je staro hrišćansko žensko ime. Potiče od grčkih reči „Elene“, „Helene“, izvorno „hele“ u značenju „sjajna, blistava“. Prema grčkoj legendi to je bilo ime najlepše žene sveta, kćerke vrhovnog boga Zevsa i Lede. Homer u svojoj Ilijadi lepotu ove žene krivi za dugi i krvavi Trojanski rat. Jelena je kalendarsko ime, ali ne zbog Jelene Trojanske, već zbog majke rimskog cara Konstantina Velikog. Smatra se da je njena uloga bila ključna u zaustavljanju progona hrišćana i širenju hrišćanstva, pa je proglašena za sveticu. Od najstarijih pisanih izvora do danas, ime Jelena je veoma često kod svih hrišćanskih naroda.
Od ovog imena izvedena su imena Ela, Elena, Jeka, Jelenica, Jelenka, Jecka, Lela, Lena, Lenka, Lenče, a slično je ime Helena. Zanimljivo je da se engleska varijanta imena Leila piše Lela i ima značenje „crna lepotica“, a u vezi je i sa francuskom reči „odanost“.
MARKO
Marko je poreklom latinsko muško ime. Tačno poreklo nije sigurno, pošto postoji više teorija o značenju i etimologiji imena. Moguće je da potiče od latinskog Marcus, što je oblik za rimsko lično ime. Po nekim tumačenjima, izvedeno je iz imena Martius, što znači „rođen u martu“, ili iz mas, maris, u značenju „muževan“. Po drugim izvorima, ime je izvedeno iz reči Mars, kojom se u rimskoj mitologiji nazivao bog rata. Postoji teorija da je u osnovi imena latinska reč marceo, u značenju „biti slab, uveo, mlitav“.
U srpskoj istoriji pominje se u 11. veku, kao ime bana raške banovine.
Pretpostavlja se da današnju veliku popularnost u Srbiji duguje slavi Marka Mrnjavčevića, sina kralja Vukašina koga je narodna pesma od istorijske ličnosti preobrazila u legendarnog heroja Kraljevića Marka koji je oličenje junaštva, viteštva i čestitosti.
I na posletku, važno je spoznati sebe. Pored beskrajno puno načina, prvi korak može biti upravo iznaći značenje svoga imena. Potrudite se, jer ćete možda saznati o sebi ono što niste ni slutili, neotkriveni delić univerzuma koji je samo vaš, predodređen da vas štiti i vodi. Zatvorite oči, izgovorite tiho svoje ime i oslušnite ga. Njegova zvonka melodija u sebi čuva sve vaše uspomene, uspehe, doživljaje, neostvarene želje i setne dane. Neka ta vanvremenska i besprostorna reč bude ona slamka za koju ćete se uhvatiti onoga trenutka kada vam potonu sve lađe, jer to je ono što ste vi-vaše ime, sa svojom prošlošću i budućnošću.
Pročitajte i:
