Đura Šefer Sremac: Balkanski jarac i evropska kozica (Šipak godine 2011 – treće mesto)

Filed under: nagrađeni radovi,region,Šipak godine 2011 |

Sreli se na balkanskom brvnu jarac i koza. On stasit, mlad rogonja, željan megdana. Ona – bela kao Sneguljica, mlada, fino zaobljena, prava rasna evropska ženka, željna provoda po livadama i senicima zemlje Nedođije.

– Skini mi se s puta! – reče rogonja samouvereno.

– Smakni se ti, a ja neću! – uzvrati šuta umiljata kozica zamamnih oblina. Upilji u neznana junaka i ne trepnu.

– A čija si ti, kad si tako drčna!?

– Šta te briga čija sam. Sama svoja. Odrasla sam u velikoj, kulturnoj Evropi, u kojoj se kozama sve čini po volji.

– Vidi, vidi, šta mi napriča. Čudna neka ta tvoja Jevropa. Ima li igde na svetu takve zemlje?

– Baš si neotesanko! Nije Evropa jedna zemlja, to je mnogo više od ove tvoje balkanske zabiti.

– Kome zabiti, uspijušo evropska!?

– Ništa, ništa, to se samo tako kaže. Baš si neobrazovan, da ne kažem prilično zaostao.

 – Dobro veliš. Da nisam malo zaostao iza tebe, već bi me gurnula u rečicu. Čuješ li šta ti kažem: ’oćeš li se skloniti ili da te s brvna bućnem?

 – Ju, ju, koje muškarčine! A ja već pomislila: vidi đuvegije kako će me lako preko mostića na snažnim rukama preneti!

– Je li? Znaš, nisam o tome ni razmišlj’o. Što si ti neka opasna cura! Ih, kakva si, k’o puce grožđano!

– Neka sam. I treba takva da budem, žensko sam, a ne ko ti!

– Šta ja! Samo tražim da mi se skineš s ovog brvna. Idem svojim putem, a ti mi se tu natakarila na sred srede, sva se raširila k’o narodni heroj! Ne mogu da koraknem preko tebe. ’Ajde, skini mi se već jednom!

– Ne skidam se ja tek tako, bez borbe, takvima kao što si ti, pa da su ti brčine do zemlje duge. Moram se raširiti kad imam šire vidike od tebe.

– E, da sam znao da će moju ćuprijicu zajašiti jedna evropska poširoka kozica – i brčine bih jarčije još duže pustio.

– Nisam baš tako mislila. I ovako zalizane brade ne izgledaš loše. Pa još tako rogat! Samo, što si toliko tvrdoglav!? Pravi si balkanski jarac.

– Vidi, vidi, lajavice. Nego šta sam nego jarčina, ovde rođen. Znam ti ja svaku stazu i bogazu ovih planinskih šuma i gudura.

– Zato sam i ja ovuda krenula iz Evrope. Dosadila mi ona džungla na asfaltu… Volim prirodu. Kad ono – naiđoh na jarca živoderca, koji kao da prave koze u životu video nije. Prvi put se vidimo, a već se zavadismo.

– Pa lepo. Ti samo teraš po svome, a ja sam jači na svom terenu, mislim, ovom prelazu preko moje rečice.

– Vidi mudraca. Sad proglasi i jadnu malu rečicu zarobljenikom, kao i mene.

– Nisam tako mislio. Da te pitam: je l’ bi ti volela da te zarobim? Mogu ja to lako, jači sam.

– Ako si jači nisi lepši, a koliko vidim ni posebno pametan. I još nešto: ovde sam došla da ja tebe zarobim i povedem sa sobom u moju kulturnu Evropsku porodicu.

– Ne izazivaj đavola, mala, kad ti velim! Kakva porodica! ’Oćeš da se porvemo, pa ćeš da vidiš svoga boga?

– Što da neću, nisam se nikom obećala, a takvih kao ti imam na svakom prstu po trojicu…

– ’Ajde, bre, prestani već jednom sa tom tvojom džunglom evropskom i izađi mi na megdan ako prava koza jesi.

                                                *  *  *

I porveše se, ni manje ni više nego na sred kvrgavog brvna iznad balkanske jadne rečice. Prvo on pritisnu nju nalevo, te ona odgurnu njega desno… Pokuša lukava  jarčina rogom da nabode, ali kozica se ne dade lako, nego mu se vešto izmigolji i samo ustuknu na korak-dva, a onda zavrti slatkim, izazovnim repićem. Jarac momentalno obnevide kao da ga zraka Sunčeva pogodi u zenicu! Kad se malo pribra, on prvo oprezno, a onda sve smelije i kuražnije poče pratiti sitan, privlačan kozičin koračić preko brvna, kao omađijan. I tako mic po mic, cic po cic, stigoše gotovo do druge obale – kad puče oniska granata ograda sa strane mostića i oboje padoše u vodu, srećom na peščani meki plićak. Ala je bućnulooo! Čulo se širom zemlje Nedođije, pa i šire.

EPILOG

Iz nemilosrdnog, neprijateljskog vodenog zagrljaja rogonje Jarca Balkanca i (ne)verne Ovčice Evropljančice, u plićaku planinske lekovite rečice u zemlji Nedođiji – rodi se malo Evropejče… Kad je odraslo, beše drsko na tatu, a lepo i mudro na majku mu evropsku. I tako se, iz inata, rodi neželjeno (ev)ropsko –  bratstvo i jedinstvo, kao nedonošče. Mašala. 

O autoru: Đura Šefer je DOBITNIK više nagrada i priznanja: DIPLOMA za rodoljubivu poeziju, Republička smotra poezije za decu i omladinu, Beograd 1982; „NAJ NAJ OSMEH 2000“, Lazarevac; KNJIŽEVNA NAGRADA „Vojislav Ilić Mlađi 2005“, Žabari; NIU „Naša reč 2005“ (treća nagrada, satirična priča), Leskovac; „Belo pero 2006“ (poezija i proza), Žitište; PLAVA POVELJA (2005), AMFORA i „ZLATNA POVELJA“ (rodoljubiva pesma) − Panonski galeb XX, 2009, Subotica-Palić; „KUCURSKI KLIP 2009“, PRVA NAGRADA, Kucura – Vrbas; „DIOGENES 2009“, Sarajevo (treća nagrada); „Kočićevim satiričnim perom 2010“, Čelarevo (treća nagrada); DIPLOMA „SATIRA JE ALTERNATIVA BEZUMLJU“, II MJESTO za najbolju pjesmu na konkursu PRVE SATIRIČNE POZORNICE MaxMinus, Sarajevo, BiH 2010; „ZLATNI AFORIZAM 2010“ (i ukupni pobednik festivala), Mrkonjić Grad 2010; „PLAKETA SIMA CUCIĆ2010“ (knjiga dečje poezije „PANIKA GRAMATIKA“), Novo Miloševo; DRUGA NAGRADA za SCI&FI aforizam 2010, Udruženje građana naučne fantastike, Novi Beograd; PRVA NAGRADA DIOGEN 2010, Sarajevo (satirična priča); POZLAĆENI AFORIZAM 2011. i NAJZASTUPLJENIJI AUTOR, Mrkonjić Grad.

Zastupljen u antologijama, leksikonima, enciklopediji i zbornicima poezije, proze i aforistike: Rale Nišavić: „Nevenova antologija savremenog srpskog pesništva za decu i odrasle“, Novi Sad, 2005; Milutin Đuričković: Kolo prijatelja“, antologija poezije za decu i mlade, Beograd, 2007; Selimir Milosavljević: Neprolazni“, pesnici srpske književnosti kroz vekove, Jagodina, 2008; Pero Zubac: „Kad srce zasvetluca“, Ruma, 2009; LEKSIKON PISACA PROSVETNIH RADNIKA, I, II , Beograd, 2001, 2002; sastavljači: M.D. Ignjatović i M.K. Trnavac; ISTORIJA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI ZA DECU – prof. dr Tihomir Petrović, Vranje 2001, Novi Sad 2008; Pavle Popović: AFORIZMI I, međunarodna ENCIKLOPEDIJA AFORIZAMA, Küsnatch, Schweiz, Sarajevo – Kruševac, 2011.

Počasni je član Književnog – Irodalmi kluba i član redakcije lista Suncokret, Subotica-Palić.

Đura Šefer živi i radi u rodnoj Rumi, kao predavač srpskog jezika i književnosti (OŠ „Veljko Dugošević“).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*