Kažu one noći kada sam spakovani kofer
Ponela prema stanici
I ušla na peron da sačekam voz
Počeo je da pada gusti sneg.
Pavle je bio u kafani za stolom u uglu do prozora
Kažu ispred njega je stajala velika boca
Pušio je duvan hercegovački i nešto pisao na hartiji
Dok mu je crna mačka dremala na levoj nozi.
Pavle nije voleo mačke
A još manje duvan
To je štetilo njegovom tenoru
I zato nisam poverovala da je obojio tu zoru.
Kada sam s proleća otvorila prozor
Obradovala me grana rascvetala
Poklonila sam joj pesmu i otkrila tajnu
Da Pavlove oči isto tako umeju da se smeju.
Do mene je doprla vest da Pavle sve češće noću
Ulicom gde sam nekad živela sam hoda
I priča sa sobom ili s nekim sa njegove leve strane
Kleli su se pojedini da su videli na levom ramenu crne šare.
Plašim se ponovo da otvorim prozore
Ugledaću Pavlove oči u njima
Kako da im objasnim da ova mačka
Što spava pred mojim vratima nije njegova.
O autorki: Dragana Đurković – Tošić živi i radi u Čačku. Dobitnica je mnogih domaćih i stranih književnih priznanja.
Pročitajte i:
