Dragan Stodić: Iznutra

Filed under: Crna Gora,intervju,region |

DRAGAN STODIC KUCKINI SINOVIKAKO BI IZGLEDAO MOJ INTERVJU SAMNOM

MAG ESEJISTIČKE POEZIJE

 

BUDVA-Prvom zbirkom svoje esejističke poezije“Kučkini sinovi“u izdanju Novinske kuće“Svatovac“, koju predstavlja na koricama kao „antifilozofiju ljubavi i strasti“, Dragan Stodić, preveden na sve moderne jezike bivše zemlje,uzburkao je književne duhove, zaparložene u samoljublju, i podigao prašinu kakva se još nije digla posle Frojda. Ničea i Bukovskog, na psihomapi sveta umetnosti i života koji polako ali sigurno „klizi u sopstvenu antiegzistenciju“.

U jednoj od svojih visokoumnih tvorevina kažete:“Vapaj za prvom muškarcem, vrhunski je urlik ženske nutrine. Šta vam to znači?

-Da, da, moja je tvrdnja da voajeri žive nestvarno a device dvaput. To je mitološka i metafizička istina sveta od koje svi žele da pobegnu u nekudrugu istinu. A druge istine nema. Jedna je. I Sveta. Ja sam pokušao rečima da odgonetnem tu misteriju i dokažem da je prvi muškarca uvek prvi,i nikad, i nikad, drugi. Dakle, oko njega,Prvog,  se vrti ceo ženski emotivni i seksološki univerzum. Ubija je u pojam, jede joj dragoceno vreme. Jer je htela više od Jabuke.

Opet ću Vas citirati. Kažete:“Vapaj za devičanskim izvorima žene, liči na ujed andjeoskog oka“. Da li Vi tu previše filozofirate i koristite filozofiju kao pokriće za ono što želite da kažete?

-Koristim sebe, i zloupobrebljavam se, kroz pokušaj dešifrovannja kodasopstvenih misli koje kuljaju, i jače se od svakog od nas, pojedinačno. Sve možete u prirodi,čini se, staviti pod kontrolu, ali svoje misli ne. To nikome do sad nije uspelo niti će uspeti. Ne znate odakle dolaze, ne znate ni zašto, ni kudaodlaze, ni zašto. Možeteli ih zaustaviti? Ne možete!Možeteli sebi reći, e sad neću da se setim ili sećam, toga i toga. Ne, ne možete!Nemate tu moć!Možeteženu, na primer, daomrznete, ali misao svoju ne. Jer, žena je devičanska u onoj meri i na onaj način na koji joj prilazite umom..To je taj večiti vapaj za vapajem ljubavi i strasti.

U svom remek delu“Kučikini sinovi“takodje tvrdite:“Bog prašta, grob nikada“?

-Sve je Božije i ništa Njegovo nije. A stvoritelj je. Ako ničeg drugog, a ono naših misli. I zar to nije dovoljno da bude Veći od svih planeta, i od nas,  jer Prašta. Prašta s neograničenom, neverovatnom količinom ljubavi. I nedvosmisleno. A mi  bismo da praštamo sa interesom. E.on to ne da! Kod Njega to ne može, ne ide.Tu je on Bog. A grob služi da nikad ne oprosti, da nikad ne zaboravi Početak, da nam jasno stavi do znanja, da nam neće nikad ništa oprostiti.Da nije tako, zar bi ljudi ,večno zatvoreni u kavez svojih emotivnih i eruptivnih, i eraktivnih strasti, zovite ih kako god hoćete, zar bi oni mogli da kleče bez osećanja krivice pred grobovima svojih najmilijih, predaka, žene koju su voleli, majke, oca, prijatelja, dragih ili omrznutih, zar bi klečali da ih grob ne opominje da će jednog dana biti ti tak i takav grob, ali i nešto više od groba, to što još nije dokučeno. Krvožednost čovekova najveća je opasnost po opstanka sveta. I grazmizovost, pohlepa. Jer, strah od sopstvenog nezadovoljstva životom, nemilosrdan je.

Vaša knjiga “Kučkini sinovi“, najprovokativnija u ovom veku, kako piše na njenim koricama“koje ilsustruje „prelepa devojka koja sedi na ogromnom jajetu“, obiluje sa 116 naslova?Možete li neke da nam citirate?

-Mogu da ih spojim i napravim još jedan esejističko poetski naslov, evo kako bi on delimično glasio“-Potraga za smislom lične suštine, erogeno je gnezdo, silazak u nesvesno a patološki je lažov života, na Frojdovom kauču, na putu do unutrašnjeg ropstva,  I Isus bi poludeo od očeve Senke…..

Razgovarao Dragan Stodić

One Response to Dragan Stodić: Iznutra

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*