posvećeno Miki Antiću
Ako mi jave, umro Mika
reći ću im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.
Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova dečačka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta“.
Iako lično nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi čuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.
Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.
Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.
Hvala što ostah veliko dete,
što dušom čistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.
Ako mi jave, umro Mika,
reći ću, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvođanski
od onih vam je što večno žive.
O autoru: Dragan Petković, rodjen 18.10 1972 god .Poeziju pisem od najranijeg detinstva. Živim i stavram u Jabuci kod Pančeva. 2007. objavio svoju prvu zbirku pesama koja nosi naziv „Hvala što opet volim“ (druga zbiraka je trenutno u pripremi) Osnivač sam književnog kluba pri domu kulture „Kočo Racin“ u Jabuci koji sa uspehom postoji od 14. 02.2011.Radio kao novinar i urednik Jabučkih novina (biltena MZ Jabuka. Svoju poeziju predstavio publici u mnogim mestima u Srbiji ali i dijaspori.Već nekoliko godina gradim mostove sa kolegama u Srbiji ali i republici Makedoniji trudeći se da u Jabuci predstavim što više kulturnih radnika i stvaralaaca koji pišu na Srpskom ali i jezicima manjina.Po struci sam hemijski tehničar ali se strukom nisam bavio život me je odveo u književnost i novinarstvo, napišem ponešto za najstariji nedeljnik na balkanu „Pančevac“ i list Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji „Videlina“ Prijatelji ušali kažu nepopravljivi romantičar ,slobodni strelac, boem i pomalo muzičar.
Pročitajte i:
