Додјељена Награда „Милорад Цумбо“

Filed under: region,rezultati konkursa |

cumboПерт, 31. 12. 2015.

ВЕРА ЦВЕТАНОВИЋ добитник књижевне награде „Милорад Цумбо“.

ПОЕТЕСА из Бабушнице, ВЕРА ЦВЕТАНОВИЋ добитница је књижевне награде „Милорад Цумбо“ за 2015. годину.
Одлуку је 31. децембра 2015. саопштио Интернет портал Књижевног клуба „Саборник“ из Перта и жири у саставу: Миле Божић, Душан Гајић и Миљан Ковачевић, пјесници из Аустралије.
Предсједник жирија Миљан Ковачевић, објављујући једногласно донесену одлуку жирија, рекао је да посао жирија није био нимало једноставан због великог броја пријава са свих простора гдје живе и стварају Срби.
У ужи избор аутора за награду ушли су и радови  пјесника: Јована Бундала, Бранка Јечменице, Дајане Петровић, Евице Ранчић, Ивана Новчића, Љубомира Вујовића, Марте Радосављевић и Милоја Вељовића.
Члан жирија Душан Гајић истакао је да поезија Вере Цветановић одише тананим лирским рукописом преточеним у једноставан и разумљив стих. Стилски израз није заточен у клаустрофобични нарцизам својствен пјесницима 21. вијека, него у њеним стиховима има мјеста за саосјећање и жал због немоћи хуманизма да раскринкава хедонизам и егоизам око нас.
Добитници награде, Вери Цветановић, Повеља за књижевну награду „Милорад Цумбо“, биће уручена путем поштанског сервиса а у Перту ће чланови „Саборника“ приредити књижевно вече поводом ове награде. Поезија Вере Цветановић биће престављена на Интернет порталу „Саборника“. Награђене пјесме штампаће се у слиједећем Зборнику „Саборника“.
Конкурс за књижевну награду „Милорад Цумбо“ од 2012. године редовно расписује Интернет портал Књижевног клуба „Саборник“ из Перта (sabornik.8m.com) у Западној Аустралији. Награда је устоличена као сјећање на пјесника Милорада Цумбу који је 1992. трагично уткао  живот у одбрану српског народа и Републике Српске.
Циљ овог конкурса је и његовање српске Ћирилице, који обавезује учеснике конкурса да радове достављају писане на најсавршенијем писму данашњице.

Вера Цветановић

ДОКЛЕ

На позорници улице бесплатне представе тужне:
промзле испружене ручице помодреле од зиме,
о, сабласне ли сцене ружне,
вапе за комадом погаче вруће.

Људи пролазе окрећу главу…

Обезбожени ужива…
Посматра са прозора удобне богате куће.

Нико да застане, сви замишљено некуд журе…
Детиње очи у празно зуре, гласа нема, уста се суше…

О, правдо! О, Боже, где ти је прст?
Упри већ једном тај прст у оне без душе
што не знају како је кад нема.
Или су заборавили, а није било тако давно.
Не знају ни да се застиде…
Из џипова и мерцедеса патње гладних не виде.

У плићаку духа свога задовољни роне смело
Сити и слепи за све око себе
Упорно грабећи још и још…
Њима никада доста, њих никако срце да зазебе.

Докле…
Без страха, без обзира…
у плићаку духа свога задовољни роне смело,
помпезно разуздано весело…

Докле?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*