Dejan Tofčević: Odelo čini čoveka (Zlatna kaciga 2005)

Filed under: nagrađeni radovi,Zlatna kaciga 2005 |

U proteklom periodu sam imao mnogo posla, teško je i nabrojati. Ukupno tri odsecanja prsta, dva zavrtanja ruke, nekoliko uzimanja reketa, neka privatizacija, bila su i dva ubistva i jedno menjanje ličnog opisa – tek toliko da ga majka ne prepozna. Još sam nešto uradio ali ne mogu da se setim. Sve je to posledica stresa. Od ovakvog posla čovek se lako uprlja, svuda su mi po kombinezonu ostale fleke od krvi, slina i suza. Morao sam se presvući pa sam skinuo kombinezon, čizme i fantomku. Tek kada sam skinuo rukavice videh da su mi ruke ostale čisto bele. Ispod manikiranih noktiju nije bilo ugrušaka krvi ni kose. Ovaj put sam imao sreće.

Samo takve ruke su mogle iz prtljažnika izvaditi svilenu košulju, parno odelo na štrafte i najskuplje cipele. Kravatu i druge čarape izvadih iz pretinca u kolima. Prvu vezah oko vrata a čarape navukoh na noge jer sam išao s posla. Ostatak odela navukoh  na svoje depilirano,  sportsko telo. Pištolj bacih u reku pa sedoh u blindirani automobil. U retrovizoru videh svoj čist obraz . Tako ga je teško sačuvati danas kada je poslovan čovek izložen raznim iskušenjima.

Sada se setih da sam imao i jedno podmetanje bombe, izazivanje požara i zastrašivanje štrajkača. Takve sam sitnice počeo da zaboravljam zbog premora, kada stres uzima svoj danak. Danas je mnogo posla a treba biti transparentan, ipak je moje ministarstvo najbliže prišlo Evropi. Moram voditi računa o tome kako sam odeven jer se svakodnevno susrećem sa mnoštvom ljudi. Šta bi pomislili o meni i državi koju predstavljam!


O autoru:
Dejan Tofčević je rođen u Užicu 10. juna 1971.godine a detinjstvo je proveo u Bajinoj Bašti. Školovao se u Bajinoj Bašti, Sarajevu, Beogradu i Podgorici. Piše aforizme, kratke priče, poeziju, dramske tekstove… Živi i radi u Podgorici kao kontrolor letenja.
Objavljeni radovi:
* Crno na belo, ZID-Podgorica (2002), aforizmi
* Predskazanje prošlosti, Priručnik za plivanje dolinom suza UHS CG-Podgorica (2009), aforizmi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*