Kolumna Vladimira Bulatovića: Dečija posla

Filed under: kolumne,region,Vladimir Bulatović Buči |

Da biste danas, sutra, ili ako imate više vremena prekosutra, mogli da ostvarite komunikaciju sa današnjim tinejdžerima, potrebno je da znate neke stvari. Ukoliko želite to da učinite, na primer preko sms poruka, neophodno vam je poznavanje „Tinejdžerskog pravopisa srpskog jezika“, ili skraćeno TPSJ.

Nastao krajem prve decenije dvadeset prvog veka pomenuti pravopis ovih dana ozbiljno preti da ugrozi mukotrpan rad nastao sredinom devetnaestog veka, reformatora dugačkih brkova sa crvenim fesom na glavi. Tvorci TPSJ su adolescenti širom naše zemlje. Centar delovanja bi mogao biti u našem glavnom gradu, ali bi takođe mogao biti i u bilo kom drugom mestu naše domovine. Reklo bi se da gde god ima mladih i željnih zabave ima i upotrebe TPSJ.

Pravila stvaranja pravopisa nisu striktno propisana. To je pravopis u nastajanju, sa izuzetnim potencijalom za daljni razvitak. Takođe, nije propisano ni ko sve sme i može da učestvuje u njegovom stvaranju. Naprimer, to bi slobodno mogao biti i neki sredovečni gospodin koji je jednostavno podetinjio, ili mu se nikako ne dopada način komunikacije preko sms poruka sa njegovim prosedim i proćelavim vršnjacima.

Ono što zaista određuje način nastanka novog pravopisa jesu društvene okolnosti u kojima naša omladina raste i sazreva. U deceniji za nama obrazovanje je dobilo neke nove podsticaje. Deca ne stiču obrazovanje samo u školama, već i gledajući emisije na televiziji i koristeći Internet. Učenje stranih jezika u školama postalo je sistematičnije. Kada sam ja bio školarac, pretposlednje decenije prošlog veka, engleski jezik se učio od trećeg razreda osnovne škole, a sada se uči još u vrtiću. Dakle, današnja omladina govori nekoliko jezika pa tako „poznaje“ i više različitih pravopisa.

Maštovitost i kreativnost takođe igraju veliku ulogu u svemu. Kreiranje novog načina komunikacije pisanim rečima može biti vrlo zanimljiv i podsticajan rad. Spoj pravopisa srpskog i engleskog jezika naprimer, doveo je do neizostavne upotrebe slovnih znakova kao što su w, q, x i y i do potpunog izostanka znakova „v“ i „i“, kao i znakova koji postoje samo u našem jeziku: ć, č, dž, š. Uticaj pravopisa italijanskog jezika vidljiv je u upotrebi dupliranih suglasnika l, t, m, s, i n, što pravopisu našeg jezika daje „elegantnu notu“ (nisam siguran da li se ti duplirani znaci čitaju kao u italijanskom jeziku, ali sam siguran da su mnoge naše dame pedesetih godina prošlog veka izgovarale, namerno ili ne, duplirano „l“ o čemu svedoče naši mnogobrojni crno – beli filmovi iz tog perioda).

Koliko je taj novi pravopis zbunjujuć svedoči i slučaj jedne majke i njene ćerke iz Beograda koje, prateći današnje trendove zaštite privatnosti, nećemo imenovati. Jedno poslepodne, dok je bila na pauzi od posla, pomenuta majka dobila je od svoje ćerke sms poruku sledeće sadržine: „Mamma, dobylla sam trojq na pysmennom yz Srpskoga! Zadrzhachu se mallo posle chasowa sa drushtwom. Ljubym te!“ Šta je pomenuta majka pomislila nakon što je pročitala poruku to ne znam. Ali, znam da je svom detetu još iste večeri oduzela mobilni telefon i za kaznu je naterala da nađe preko Interneta pravila pravopisa srpskog jezika. Da li je plodotvorno i pedagoški bilo to što je devojčici oduzela mobilni telefon ostaje otvoreno pitanje. Međutim, njen odlučan i veoma smeo potez da natera ćerku da veče provede učeći srpski jezik, umesto da švrlja po Facebook naprimer, zaista predstavlja blistav primer brige jedne obične žene koja je odlučno stala u odbranu pravopisa srpskog jezika!

Evo još jednog zanimljivog i recimo poučnog primera. Ovog puta su u pitanju jedan otac i njegova ćerka, takođe iz Beograda, koje, kao što pogađate, nećemo imenovati. Ćerka je svome ocu poslala sms poruku: „Challe, mollim te yzwedy Astora u shetnju u 4, ja sam na chasowyma do 6!“ Pošto je pročitao poruku otac je pozvao ćerku preko telefona i kazao joj da mu pošalje ponovo poruku ali ovog puta koristeći pravopis srpskog jezika. Ćerka je, mada je verovatno mislila u sebi: „Oh, kakav davež!“, poslala ponovo poruku: „Izvedi Astora u šetnju u četiri, ja sam u školi do šest“. Otac joj je zatim odgovorio: „nemogu jel neznam kada ću, doći kući zovi bolje majku ona dolazi kući pre od mene. vidiš da nije teško biti pismen voli te tvoj ćale“

Dakle, iz navedenih primera moglo bi se zaključiti da su glavni nosioci „borbe“ protiv TPSJ roditelji, naravno svako na osnovu svojih mogućnosti i sposobnosti. Takođe, iz pomenutih primera, kao i iz primera svakodnevnevnih razgovora i prepiski ljudi širom naše zemlje (ovom prilikom nisam u prilici da takve primere navedem jer su isuviše brojni, i trebalo bi mi mnogo više prostora da ih sve navedem!), može se zaključiti (a možda i ne) da smo svi mi pomalo, ili malo više, nosioci i borbe protiv pravopisa srpskog jezika.

Od toga koja borba će biti doslednija i upornija (a možda se neko i ne složi sa time) zavisi kakvim pravopisom će se služiti buduće generacije naše omladine. Neko će reći da su sve to samo „dečija“ posla. I možda je u pravu, ali samo dok deca ne odrastu. A kada odrastu biće verovatno i roditelji…

I za kraj, ukoliko volite da se igrate, evo kako bi se po „Tinejdžerskom pravopisu srpskog jezika“ pisalo moje ime. Dakle, ja se zovem Wlladymyr Bullatowych – Butchy. A wy…izvinite, a vi?

 

Vladimir Bulatović – Buči rođen je 1979.godine u Beogradu.

Objavio je knjigu priča „Izmišljeno ali istinito“ (2010).  Uređuje književni blog BUČIJEVA RADIONICA

http://buchijevaradionica.blogspot.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*