‘Mesto zavađenih osušenih grana
Dva već isečena dugovečna hrasta,
Međ’ dva brata tako s različitih strana
Besmisleni sukob krvlju krašen nasta.
Krov od nekog prošlog dalekog nam rata
Provetravan suncem slike stare zari;
Pucao je ljuto jednom brat na brata,
A za spokoj oca nijedan ne mari.
Kuću samo brane još ta drevna vrata,
A kroz prozor slomljen naziru se stari,
Iz vremena mučnih, bledi kalendari
Za koje se dugo paučina hvata…
Zakorači u nju, praćen plačom poda,
I razbežaće se novi par stanara
Kada čuje jecaj iznenadnog hoda
Gosta kome sliči zidna slika stara.
Zaborav na one dane kada majka
Vredno je i mučno spremala im hranu,
Sad na istom stolu veže nit bez krajka
Neumorni pauk što ne bira stranu.
Časovnik je stao. Ni on tu tišinu
Srceparajuću da pomuti zvukom
Kao nekad grlo kupano u vinu
Posle radnog dana ispunjenog mukom.
Ne izdržavši pred naletima slika
Stajaćeš na stazi i sa suznim okom
Zagledan u prazno, žalnog bolnog lika,
Pašćeš sam u ponor s mržnjom predubokom.
Kuću samo brane još ta drevna vrata,
A kroz prozor slomljen naziru se stari,
Iz vremena mučnih, bledi kalendari
Za koje se dugo paučina hvata…
Dane Dodić
Rođen sam 21.7.1996. godine u Kruševcu. Trenutno pohađam treći razred prirodno-matematičkog smera u gimnaziji „Vuk Karadžić“ u Trsteniku. Bavim se pisanjem pesama dve godine. Najčešće se strogo držim pravila metrike i najviše pišem u dvanaestercu i jedanaestercu. Nagrade: Četvrti međunarodni festival Vojislav Despotov za poeziju srednjoškolaca – Prvo mesto; Šesti međunarodni festival Mihail Babinka za poeziju srednjoškolaca – Prvo mesto…
Pročitajte i:
1 comment
Zaista divan dečko 😉
čestitke
Comments are closed.