Prvi broj elektronskog časopisa za umetnost i društvena pitanja „Afirmator“ pojaviće se 1. aprila 2012. godine, na adresi: http://konkursiregiona-afirmator.net/ „Afirmator“ će izlaziti jednom mesečno uz podršku internet portala „Konkursi regiona“. Napominjemo da će prednost u objavljivanju imati članci koji tretiraju  aktuelna, ovogodišnja  zbivanja u svetu umetnosti i društva kao i umetnička dela koja se bave [...]

Uskrs je praznik posvećen Hristovom vaskrsnuću. Uvek pada u nedelju nakon punog meseca, koji dolazi nakon ravnodnevnice, što čini Uskrs pokretnim praznikom koji se može pomerati u razdoblju od pet nedelja ili 35 dana. Najranije može pasti 22. marta/14. aprila, a najkasnije 25. aprila/8. maja. U prvoj varijanti, on se obeležava pre Blagovesti, a u [...]

Награда ”Миле Недељковић”, коју је утемељило Удружење грађана ”Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”,  додељује се за најбоље дело из области савремене српске фолклористике (етнологије и антропологије, етномузикологије и усмене народне књижевности). Награда подразумева новчани износ и плакету, а жири који ће и ове године вредновати приспеле наслове, сачињен је од еминентних научних радника: академик [...]

Ovaj rad ima za cilj da istraži promene do kojih je došlo tokom vremena i koje su uticale da se jedan naizgled neprimetan predmet, svakodnevno prisutan u životu ljudi, posmatra na jedan potpuno drugačiji način. Izučavani predmet jeste stari mesingani avan koji dugi niz godina pripada jednoj porodici , koja ga danas još uvek čuva [...]

Urbana legenda je kratka priča bazirana na nekom događaju ili epizodi iz života neke ličnosti. Taj ispričani događaj je zanimljiv, neobičan i mora da izaziva znatiželju slušalaca. Urbana legenda je sažeto, slikovito i jezgrovito kazivanje koje se završava se efektnom, duhovitom ili satiričnom  poentom. Njena specifičnost je okrenutost privatnom životu: slučajevi, lične afere, društveni skandali, [...]

 Medju životinjama koje figuriraju u narodnoj religiji Srba najznačajnije mesto pripada vuku. To je razumljivo, jer je ova životinja bila rasprostranjena u našim krajevima, i predstavljala stalnu opasnost i za stoku i za čoveka. U očima srpskih seljka vuk je uglavnom bio opasno, demonsko biće. Posedovao je neku natprirodnu moć koja je izazivala strah. Izbegavao [...]

Dan Hristovog rodjenja, Božić (25. decembar/7. januar), srpski seljaci smatraju velikim i uz Uskrs, najvećim kalendarskim prazikom. Srbi su Božić slavili tri dana. Prvi dan je najvažniji i običajima najbogatiji. U vreme ovog praznika, niko nije radio. Međutim, verovalo se da neke poslove treba baš tada, makar simbolično, započeti. U tom slučaju domaćinstvo bi uspešno [...]

Božićni praznici zauzimaju centralno mesto u narodnom kalendaru. Dva najznačajnija i nabogtija praznika tog ciklusa su Badnji dan i prvi dan Božića. Badnjedanski i božićni običaji medjusobno su se prožimali i činili jedinstvenu celinu. To njihovo jedinstvo se ogleda i u narodnom govoru. Mnogi običaji započeti na Badnji dan samo su se nastavljali na Božić. [...]

mesto: Grocka opština: Grocka bliže veće mesto: Beograd stanovništvo: pravoslavno, Srbi datum zapisivanja: leto 1992. kazivač: Dragomir Marinović zapisivač: Biserka Dabetić U Grockoj su kuće 15-20.godina XX veka bile od ćerpiča ili bondruka.To znači da je skelet bio od hrastovog drveta,između je zidano polućerpičom i lepljeno blatom, što je imalo ulogu maltera. Blato je bilo [...]

Ema Stevanović – Međuljudski odnosi u našoj seoskoj sredini bili su regulisani mnogim, tradicijom utvrđenim, propisima. Naka od njih su se zasnivala na religijskim predstavama. U tu kategoriju možemo uvrstiti i izvestan broj pravila vezanih za običaj gostoprimstva. Ovaj običaj je bio poznat u svim srpskim krajevima, a o njemu je pisao i Vuk Karadžić. [...]

Ema Stevanović Među narodnim običajima koji su trag nekadašnjih paganskih kultova i rituala (kult je poštovanje i obožavanje određenog mitskog subjekta, bilo da je to biljka, životinja, predmet, prirodna sila, mitsko biće, pokojnici i slično, dok je ritual skup pravila i postupaka kojima se javno ili tajno izražava to poštovanje) ističe se institucija zavetine, koja [...]

 -   UVODNA RAZMATRANJA   – Krajem XX vijeka su Thrift, Gilbert, Pudup i drugi geografi udahnuli život tzv. “Novoj regionalnoj geografiji” gdje je regija shvaćena kao arena za odigravanje ljudskih aktivnosti, pri čemu ona može, ali ne mora nužno biti geografski entitet sa jasno definisanim granicama[1]. Prema Gilbert-u pojam “regija” predstavlja spoj kulturalnih relacija između specifičnih [...]

Kada se pri raznim etnografskim istraživanjima postavlja pitanje pripadnosti srpskom narodu, jedan od osnovnih kriterijuma je vera, odnosno proslavljanje krsne slave. Ovaj običaj se održao kroz vekove, i, iako izvorno nije srpski, postao je simbol srpstva i svega što je srpsko. O nastanku i razvoju krsne slave se vodi mnogo polemika. Jedna od najranijih teorija [...]

Šamanizam se može posmatrati kao oblik religije kada se iz društva izdvajaju određena lica -  šamani, kojima se pripisuje sposobnost komunikacije sa duhovima, pošto se prethodno na veštački način prebace u ekstatičko stanje. Takođe, šamanizam može biti i tehnika ekstaze vezana za različite oblike religije. U suštini, šamanizam je sposobnost padanja u ekstazu radi neposrednog [...]

Ženska odeća do 1830: Osnovni odevni predmet bila je duga, dinarska košulja koja je nošena u kombinaciji sa jelekom, prednjom pregačom na pruge i zubunom – vrsta dugog prsluka, najčešće od sukna, bez rukava.  Za vreme zime preko ovoga nosila se ’aljina, koja je bila od sukna, otvorena s preda i imala je rukave. Oglavlje [...]