Home » Archives by category » nagrađeni radovi (Page 30)
Radomir D. Mitrić: ciklus pesama (Nagrada „Miloš Crnjanski“ 2005, Beograd)

Jesenja elegija Ivanu V. Laliću Mre u korenju život. U zgusnutosti. Rastvoren negde na putu do krošnje, prevreo od zrenja u telu leta, odnjihan u lastaru, u vazduhu, u zakoračenju, nepatvoreno beo, rastočen u samom stvaranju, kao miris. Vreme klizi pod prstima, reči uveče zaspu, uljuljkivane nežnim ćutanjem cveća, a u čaškama osvanu zatvorene, kao […]

Continue reading …
Dragan Bunović: Krizozublje (Zlatna kaciga 2010 – prva nagrada)

Mudra umnjačko-državnička mera – da gradjani o svom trošku popravljaju i vade zube, kao i da (sačuvaj bože) plaćaju proteze, kako parcijalne tako i totalne, za tili čas je stvorila nesagledivne pozitivne posledice. Preko noći se spontano formirao pokret bezublja. Postali smo svetska velesila po broju krezubih, jedini koji imamo više stanovnika nego zuba, i […]

Continue reading …
Rajko Glibo: Slučajke (Nagrada na IV književnoj smotri Matice hrvatske, 2010)

PRAVO MJESTO Zvona iz mene zovu golubove Neboder sam u njihovim očima A kusast sam kusast Kusast kao jezik gesta i grimasa Lutkarskih animatora Kolut prošarani plovi Pod kišobranom zvijezda Mir sipi na nas Naš nemir lovi „Šljakam“ za koru kruha Ponavljam se iz dana u dan Odvajam prirodno od neprirodnog Zavidim suncokretu Poniženja skupljam […]

Continue reading …
Luka Vukušić: Tri priče (Magda Simin 2009 – treća nagrada)

SVETI  NIKOLA Živio sam još u starom stančiću s roditeljima i nisam još imao brata. Imao sam manje od tri godine. Bilo je veče, ili mi se samo zbog davnine događaja čini da je bio mrak. No svejedno. Sjećam se da sam izašao na balkon gdje su majka i otac nešto tiho šaputali. Kad su […]

Continue reading …
Srđan Orsić: Katkad (Festival poezije mladih Vrbas 2010 – prva nagrada)

Kroz vasionu i vekove Ustvari, neću na Itaku! Njena lirika je lepa Ali ja sam kratkovid: Pesme muza su lelek, Kafansko rodoljublje Sebara u blatu. Đurđevdansku hajku Kite lovorovi venci: Moj luk ne napinje niko. Širim nenošenom zlatu Prazne ruke bola: Drugačija peva se pesma. Ostario i portret Srastajući s lirom Slutim postojanje. Dalje putovanje […]

Continue reading …
Damjan Stevkić: dve priče („Magda Simin 2010“ – prva nagrada)

Noć za umiranje Sa terase se vidi sve, i voda, i tamni oblaci, sumrak pomešan sa svetlošću mesečine… I oseća se vetar: Eh, taj vetar! Da nema tog vazduha u pokretu, nastalog neznano gde, ova noć i ovaj prizor ispod terase bili bi samo svetlo i boja, samo neživi spoj vode i zemlje. Ali vetar […]

Continue reading …
Slaviša  Obradović: Još jedan krug bez dobitka („Šamačke kulturne jeseni“ 2010 – druga nagrada)

Nakon još jedne žestoke svađe Predova žena je sasvim spokojno zaspala na njihovom hladnom krevetu i on je sada već mogao da čuje krupno disanje koje se širilo tišinom sobe kao trijumfalni eho njene pobedničke ponoćne tirade. Ležao je na leđima, opružen, povređen, ponižen – neuspešni rvač sa ramenima na patosu. Iz noći u noć […]

Continue reading …
Alan Pejković: pesme iz nagrađene zbirke („Mak Dizdar“ 2010 – druga nagrada)

Tolkien i ja Između Tolkiena i mene ne postoji baš pravo takmičenje. Puno je prednosti na njegovoj strani. Ja ne baratam sa toliko jezika, pogotovo ne starih ili egzotičnih. Ja ne stvaram svjetove već večeri s kojima ne znam šta da radim. Nisam heroj kao Aragorn ni lijep kao Legolas. U našem dvoboju samo sam […]

Continue reading …
Nikola Šimić Tonin: Istina (Književni Susreti Matice Hrvatske 2010 – prva nagrada,)

Prije točno 2009 godina, u betlehemskoj štalici, rodila se Istina. Istini bi ime Isus. sin Božiji, Istina Isus, s desna Ocu sjedi. U početku bi Riječ. Isus , Riječ i Istina. Začetog po Duhu Svetome, čovjek razape. Istina ohrabri mnoge, koji  shvatiše, javi se u njima, nada, pođu za Njom, umireni u sebi. Istine ipak […]

Continue reading …
Aleksandra Đuričić: Čitač („Vukašin Conić 2010“ – druga nagrada)

U minijaturnoj sobi-kapsuli trepere ekran i njegovo srce. Spavao je kratko i nervozno, probudio se nevoljno, pogledao u donjem desnom uglu ekrana  kolika je spoljna temperatura i indeks UV zračenja. Malo je niži nego juče, mogao bi da izađe, ali nema razloga. Nastavio je sa čitanjem tamo gde je stao pre nego što je zaspao. […]

Continue reading …
Branko Baćović: Zašto pišem pesme („Banatsko pero“ 2009)

E to se i ja ponekad pitam. Ljudi umiru od dosade, pa ipak se pesme čitaju manje nego umrlice.Možda zato što su previše subjektivne, jer objektivno gledano ljudi više vole da slušaju o sebi nego o drugima. Tako pesnik ostane sam. Kao bik ili vo na livadi. Lep je ali ga svi gledaju sa ogromne […]

Continue reading …
Natalija Jakovljević: Mali Medina („Simha Kabiljo“ 2010 – treća nagrada)

Da li će ova priča imati početak a za kraj tek ne znam. Jer kako i početi. Da li samo na osnovu senke koju je telo ostavilo jednog podneva na uglu Kolarčeve i Knez Mihajlove ili početi gledajući telo onižeg muškrca okrenutog ledjima fotografu na izbledeloj slici predratnog Beograda. Priznaćete, jako je teško. Imam podatak: […]

Continue reading …
Radomir D. Mitrić: ciklus nagrađenih pesama („Duško Trifunović“, Novi Sad 2010 – I nagrada festivala)

Kroki za Ljubav za Arsena Gotovo je, ja sam samo samotan kralj na šahovskoj ploči, bez kraljice i svite, a ti sve sa svitom, s kraljem kojeg ljubomorno čuvaš za leđima svojim, atakuješ, i meni je preostalo još samo jedno slobodno crno polje na kojem ću pasti zauvijek. Šah-mat! Padam, a ti uživaš u igri […]

Continue reading …
Radomir D. Mitrić: Bosnian Nocturno („Castello di Duino“, 2008, Trst, Italija – I nagrada)

Glasove, glasove pamtim, ulovljene u školjke uspomena, uz koje odrastah dok je u meni zrila misao i svijetlost, između očevih odlazaka u Veneciju, kada nalikovaše Brodskom, ili pak, dok je kao Jejts jezdio ka Istanbulu, uvijek donoseći nove knjige sa tih putešestvija. Bješe to svet o kojem je ispredao nevjerovatne priče, dok je majka ćutljivo […]

Continue reading …
Jelica Kiso: O čoveku, licu tužaljke (Ulaznica 2009 – prva nagrada za poeziju)

“I da li bi uopšte vredelo, posle svega, Da li bi zbilja išta vredelo, Posle tolikih sutona, avlija i rasutih ulica, Posle tolikih romana…“ T. S. E. Buđenje je najveće čudo, čudo koje, može biti, niko nije stvorio, već se ono pomalja ispod uzroka i cepa posteljicu, otvor, i glava uskrsava u Roba debelih usana, […]

Continue reading …
Mile Tešanović: Pusti rođena (Susreti pesnika SCG 2008 – treća nagrada)

Ne pretražuj moja brda daleka Moje obale, cvijetnjake.. Pusti moje uzlete i padove Ne spominji mi pokisle laste Niti grabljive ptičurine Oh, rođena Pusti moje duge i druga šarenila Prepune slatke mašte sve moje sreće bivše I kobi Patnje i ljubavi Dane one.. Nisu oni pomrli Malo su u stranu pomjereni Trenutak ili korak neki […]

Continue reading …