Home » Archives by category » kolumne » Zoran Škijević
Zoran Škiljević: Ako si lud

Zoran Škiljević: Ako si lud

U pametnim, lepo uređenim, srećnim zemljama, od svih doktora najteže je doći do doktora psihića. Tako kažu oni koji žive tamo i, za divno čudo, oni se toga nimalo ne stide. I onda zbilja nema razloga da im ne verujemo da je to najnormalnija stvar. Premda liste čekanja nisu manje od telefonskog imenika neke, po […]

Zoran Škiljević: Eurekaaaa…

Jednog jutra, zapravo nije bilo jutro već sam cik zore, probudio se Baltazar iz carstva snova i kriknuo kao manijak: „Eurekaaaaaaaaaa!“ I umalo nije razbudio pola komšiluka. Bilo je to, za nevolju, baš onako kako smo viđali da se radni narod budi u horor filmovima, pa je Baltazaru preostalo samo da sanja da će mu […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Naglavačke

Probudilo me je zvono na ulaznim vratima. Onako krmeljav i bunovan pogledam na sat, tek je prošlo šest a ja ustajem obično malo posle osam. Ko je navalio u ovo doba sve mu jebem, ako nastavi ovako probudiće celi zgradu! Nisam imao kud, ustanem, otvorim. Dva pandura gledaju u mene kao telad. Gledam i ja […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Književno veče

Posle opsežnih, hvale vrednih priprema, u velikoj, svečanoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, upriličeno je književno veče pompezno najavljivano kao literarni događaj decenije. Prema serioznoj zamisli organizatora, novoosnovanog Društva za negovanje humanih odnosa među ljudima „Podvižnik“, predviđeno je da ukrste pera brojne slavom ovenčane literate iz zemlje i rasejanja, voljne da da sa publikom željnom […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Žeđ

Uhvati me je najednom, na prepad tako reći,  neka pusta, nesnosna žeđ, kao nikad do sad. Iz čista mira, što bi se reklo, navalila na mene i nikako da popusti. Popio sam bukvalno sve što se od pića našlo u kući, čak sam drmnuo i malo rakijice, pa opet ništa, ta vraška žeđ nastavila je […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Jeretička priča

Šetajući, kao i uvek nedeljom kada je pust grad i ako me posluži sreća pa ne kaplje s nebesa i ne svira košava i uzduž i popreko, dogenglao sam do Brankovog mosta, kao da je slučaj hteo da se baš tu prisetim jedne davne storije, još iz pedesetih prošloga veka. Tada su baroni i markizi […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: O puškama i knjigama i još koječemu

Nema dana da bar jednom ne prođem pokraj onog veselog šumarka u Šumicama gde je uvek živo kao u košnici; inače jednog jedinog u ovom delu grada. Bog ga blagoslovio u ime svih nas što živimo tu u okolini i volimo zelenilo. Tako je bogme već čitavih deset leta, otkad sam poselednji put promenio adresu. […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Melanholija

Zahvaljujući senzacionalnom otkriću objavljenom kao vest dana na Vikiliksu, informaciji koja je dugo na sebi imala oznaku tajnosti, saznajemo da Melanholija ipak nije ono što, povodeći se predrasudama, mi obični smrtnici, obično mislimo da  jeste. Dakle prema Vikiliksu, s medicinske tačke gledišta, Melanholija – iliti Ekranomanija,  zapravo je težak poremećaj ponašanja karakterističan za nesnađene u […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Glavom bez obzira

Ne, nije ovo bio san, ovo se stvarno dogodilo. I svaki put kada pomislim na to, a to neretko biva i više nego jednom dnevno,  ne bude mi dobro. Dođe mi da zaplačem. Zato je možda najbolje, skontao sam, da se nekome poverim, recimo vama, dragi prijatelji, možda se tako oslobodim ove proklete more što […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: PITALICE po Čika Jovi Zmaju

Pitam se, pitam se, šta bi to moglo biti: ide ulicom a samo što ne zaplače pošto ga niko ne zarezuje ni za suvu šljivu? Onaj što ide ulicom a samo što ne zaplače pošto ga niko ne zarezuje ni za suvu šljivu, može biti samo pisac, jedan od onih koji još nisu objavili ni […]

Continue reading …
Zoran Škijević: Optužujem, ne opraštam, tražim pravdu!

Drage komšije i sugrađani, ovo mi sigurno nećete verovati ali sve je istina, sušta istina, tako mi svega. No najpre da vam se predstavim. Ja sam Yugo Tempo tamno zelene boje i imam nepunih šesnest godina. I nisam u voznom stanju, fali mi nov akumulator a ima i još nekoliko sitnica za popraviti, i – […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Pitanje

Bilo je to jednog sučanog majskog popodneva, kao stvorenog za razbibrigu. Udobno zavaljen u naslonjaču, sedeo sam na terasi i bacao umorne poglede ka obližnjem, utihlom i opustelom parkiću gde ni ptičice nije bilo, i sigurno bih uskoro i zakunjao da me najednom nije spopalo teško i preteško pitanje: Da li je moguće da jedan […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Porno teatar, čudo mu njegovo

Onomad, prolazeći pored jednog luksuznog hotela na Dorćolu, uočio sam oveći plakat na kojem je krupnim slovima pisalo PORNO TEATAR. Pogledao sam malo bolje budući da je to za mene novost, jerbo stvarno nikad nisam čuo za tako nešto, ispod tog natpisa, ispisano nešto sitnijim slovima, stajalo je da predstave ovog teatra igraju od osam […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Čuvajte se!

Dajte mi bilo koji stih bilo kog pesnika i naći ću dovoljno razloga da ga streljam! – da, dobro ste pročitali, upravo tako je govorio jedan neviđeni zlikovac, Pinočeov general, čije generalije ovom priikom nećemo pominjati. I pri tom se nije zadržao samo na rećima, već je, na nesreću, nejednom sproveo u delo to svoje, […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Brišući let

Ja imam nade za ovaj grad. Ja imam veliku nadu… – pevao je znamo već ko, i mi skupa s njim poneseni lepotom stihova. Kad nema ničeg opipljivijeg, dakako dobrodošla je i nada, ukoliko ne odapne pre vremena pa ostanemo neutešni svaki na svom kužnom mestu u vasioni. Kad nema više ni nade ostaju nam […]

Continue reading …
Zoran Škiljević: Ne ujedam

Dok sam raščišćavao krš sa svog radnog stola, u rukama mi se stvorio jedan dvd nepoznate mi sadržine. Ne znam ni kad ni kako ni zašto se tu našao kad mu tu nije mesto, niti kojom se čarolijom tu stvorio. Takve stvari su me oduvek izluđivale pa rešim da mu se osvetim zbog tog nestašluka. […]

Continue reading …