Šetali smo gradom, obnovljenom glavnom ulicom, koja je bar malo doprinela nekadašnjem sjaju našeg grada. Čak su i neke fasade obnovljene, mada onako traljavo kako samo naš svet ume da skine s dnevnog reda. Zaista sada te fasade privlače pogled, znate. Recimo, od blještavog zelenila izvesne zgrade čovek ne uspe jasno čak ni da nasluti [...]

Šta je to što ljude drži pokornima, bojažljivima, besramno po čovečanstvo i čovekov um ćutljivima? Svaki korak unazad, svaki tren koji glava provede sa očima uprtim duboko u svest svojih cipela i sigurnost podloge na kojoj stoji, priča priču staru hiljadama godina. Toliko staru, svakodnevno zastupljenu, a tako slabo uočljivu. Ta ista priča o kojoj [...]

Konačno sam tu! Moje je! Još uvek ne mogu da poverujem da sam se uselila. Jedan od onih starih bisera neće biti bezdušno srušen i bačen u najtamniji deo zaborava. Neće podići one bestelesne, hladne zgradurine sa kavezima u koje ljudi sami sebe slobodnovoljno zaključavaju i sputavaju polet misli. One, istina, poleću sa visine, ali [...]

Moje novo ja, radne akcije, prvi glasovi, velika braća, trenuci istine… i još mnogo igara za malog čoveka, za nas. Posle napornog dana zavalimo se u fotelje i odmaramo mozak i oči gledajući tuđu muku i tuđu nesreću. Šta sve današnji stanovnik velelepne Srbije radi za šačicu dinara, kolike suze izroni kada dobije kao milostinju [...]

Vraćam se na poprište onoga što je svojim početkom obećavalo da će biti ozbiljna borba, jedna od onih od kojih se srce uzdrma, telo zadrhti, suze krenu, ne znajući da li od sreće, tuge, straha… Jedna od onih koje su naši davno vodili. Ostaci još vidljivi u vidu očajničkih natpisa po jednoj od zgrada koja [...]

Stari, iznemogli činovnici, navikli na dozu sistema dnevno zaista ne mogu da se odreknu svog sledovanja, te onako pogureni, već uobičajeno sagnute glave, rade kako im se kaže. Rade da ne bi izgubili i tu malu dozu na koju su navikli. Bez sistema i bez lanca nigde ne kreći. Sam sistem uvek izgleda nekako apstraktno, [...]

Koliko puta se zapitah kako to da ljudi nisu više kulturni, kako nema onih finih, kulturnih.  Ima ih, ima nas – svi smo, hteli mi to ili ne, usisani u sasvim nov kovitlac kulture. Novi ljudi novog talasa, oblikovani nekim nepoznatim nadolazećim vodama, u kojima svako pliva na sebi svojstven način, prilagođavajući se neviđenim uslovima. [...]