Borislava Despić: Protiv svih zidova – Arapski film danas (3)

Filed under: region |

Konkursi regiona će svakog petka objavljivati studiju Borislave Despić o arapskom filmu

Opsadnom stanju Mahmuda Darviša (13. mart 1941 – 9. avgust 2008)

 Navikli da u filmu prepoznajemo stvarnost, kada u stvarnosti prepoznamo film, ona nam opet biva filmska ukoliko završi u vestima. Čak i kada smo svedoci te filmske stvarnosti, u susretu sa njom preko televizijskog ekrana ili monitora počinjemo da je posmatramo from a distance.  Jer samo tako naš sud neće imati paušalni ishod. Postoji, međutim, i treća stvarnost: filmična. I utoliko je filmičnija ukoliko o njoj i njoj srodnoj nismo gledali film. Ribarski svatovi, oni što su došli da se jave čuvarima punkta na jednom od mesta gde počinje „otetih 17% teritorije države Srbije“, kao i više nego najveći deo štokavskih naroda, sigurno nisu gledali „Ranino venčanje“ (sc. Liana Badr i Ihab Lamej, r. Hani Abu-Asad, 2002). Žute trake, krst, paljevine i ostali međunarodni miks simbola pokazali su sklonost ka izrabljivanju globalnih lajt-motiva ugroženosti i simuliranju filmskih scena, ali mnogo više dezorijentisanost i veliku količinu neinformisanosti. Ne aktera, već interpretatora. Što je strašno ne samo zbog straha!

 „Ranino venčanje“ predstavljamo „vanredno“ ne samo povodom ribarskih mladenaca, već u spomen (na) Mahmuda Darviša, dobitnika Zlatnog venca Struških večeri poezije 2007, palestinskog pesnika čija je pesma „Rita i puška“ svojevremeno ušla u izraelski nastavni plan i program (http://www.youtube.com/watch?v=iIs4azDRfPk). Darviš, u Beogradu zaboravljen, dobio je (ponovo) svoje veče 9. decembra 2010. u Francuskoj 7, kada su studenti orijentalistike sa svojim lektorom Bašarom Al-Hadlom, uz podršku Radeta Božovića, izveli performans „Protiv svih zidova“ (sala i hol su bili puni, publika je stajala i na stepeništu, a padao je prvi beogradski sneg). Savršenstvo je narušeno jedino na plakatu – organizator je izbrisao naziv performansa na arapskom. Valjda da neko ne pomisli da piše nešto „daleko bilo“!

Niti „konzumirati“ bilo šta palestinsko znači da smo antiizraelski niti palestinsko znači „džihadističko“, „islamističko“, „terorističko“. Krst u palestinskoj poeziji ili u palestinskom filmu – čak i kada su scenarista i reditelj muslimani – nije ulagivanje neislamskoj publici, već integralni deo palestinske kulture, te distinktivni konfesionalni znak jednog dela palestinskog naroda. Kakva god konfesionalna markica scenariste ili režisera bila, ni Izraelac u palestinskom filmu nije otimač zemlje i neprijatelj, već čovek, a vojnici, policajci, specijalci i službena lica s obe strane nisu ništa drugo nego figure (simbolizovane ili deo dekora). To se veoma lepo vidi u „Venčanju“.

Klara Huri, kći Makrama Hurija, igra Ranu. Dok je oko Rane sve veoma, veoma filmično, sam zaplet je ipak filmski: otac joj postavlja uslov da se tog dana kada se dešava radnja ili uda do četiri popodne ili krene sa njim za Egipat i tamo nastavi studije. Problem je, pak, u tome što je otac ostavio i spisak mogućih zetova. Kulturološki bismo se mogli zaplesti već o sam zaplet: otac, uslov, spisak; realno, međutim, i sam film otkriva tajnu očevog uslova: on ne voli Raninog dečka, pozorišnog režisera, i ovo je divna prilika da ih rastavi. Računa i na Ranine osobine: razmaženost, neodlučnost i radoznalost.

Videti u filmu Raninu borbu da ne ode u dijasporu i da ostane na svome – potpuna je besmislica. Gledati odrastanje u jednom danu – to je već moguće. Razmažena, neodlučna i radoznala Rana, naime, u ranu zoru, kada zatiče očevo pismo, u kesu trpa „detinjstvo“ (prvo što stavi u kesu je plišani meda) i sa kesom, spiskom i mobilnim telefonom izlazi u praznu jerusalimsku čaršiju. Kako odmiče dan (film), Rana (često u komičnim scenama, prepunim realija) pokazuje svoje strahove (odlična scena sa psom) i gubi „tri otežavajuće okolnosti“, i to kroz svoj grad i njegovu okolinu, što znači kroz stvarnu stvarnost.

Stvarna stvarnost Jerusalima i Ramale ovde ima dve uloge: ona je i „dekoracija“ i „ergon“. Kada specijalci „streljaju“ Raninu zaboravljenu kesu, to je onaj momenat „gubitka“ detinjstva. Bez potrebe za patetizacijom, čak i bez žala, autori ne kazuju da je Rana simbol palestinske ili izraelske mladeži kojoj uspomene i ideali lete u nebo: bez obzira na to kako i zašto, Rana je kesu – zaboravila. Njeno mitarenje nije, dakle, samo mentalno, već i emotivno, što znači i kolebljivo, varljivo, dinamično, a takvo je i okruženje (primer scene sa prolaskom dženaze ili sve scene u pozorištu (inače odlične)), čiji sastavni deo jeste i kontrolni punkt.

Jarinja i Brnjaci u Svetoj zemlji danas su u vestima na mestu koje u srbijanskim medijima zauzimaju informacije o stanju na beogradskim mostovima (okupljanja oko granica sa susednim državama povodom određenih datuma u novijoj bliskoističnoj istoriji nešto su sasvim drugo), a kako jedu više vremena nego prosečan američki špic, nezaobilazni su i u svakodnevici i u simulaciji svakodnevice kroz kinematografiju. Srbijanska štampa je neko vreme pominjala (recimo tako) palestinsku verziju filma „Mrtav – ladan“, odnosno filma o dva brata koja iz Jerusalima u Ramalu švercuju mrtvog dedu (prozivan je Emir Kusturica, ne bez razloga, kao i jedan beogradski glumac, te jedan francuski alžirskog porekla). Kontrolni punktovi su česta tema arapskog filma (antologijski „Al Hudud“ Duraida Lahama), nezaobilazni su u evropoidnim turističkim reportažama (uz nezaobilazne „Slike za zida“, nekoliko njih se cele godine emituje i reemituje na Travel-u), ali ih, izgleda, nikad dosta. Na jednom verskom forumu jedan Palestinac je pitao da li pseće bale kvare abdest obrazloživši svoju dilemu: on dvaput dnevno biva njuškan i često izbalavljen od strane pasa – kad odlazi na posao i kad se vraća s posla. Za „Ranino venčanje“ odabrane su dominantne, tipične situacije obrađivane u različitim izvorima (i iz filma, i sa televizije i sa foruma, …), one su tu da bi se „ženidba s preprekama“ učinila stvarnijom (koji to otac ostavlja kćeri spisak i postavlja onakve uslove, a do treće trećine filma mi ne znamo da „tast ne voli zeta“).

Rana je u Klarinoj interpretaciji toliko individualizovana i naizgled nedotaknuta stvarnošću (one tri osobine!), da joj se ne uzima za ideološko zlo čak ni kada kaže: „Oni ruše kuću baš na dan kada ja hoću da sagradim jednu.“ Zbog „drljavog“ prevoda na engleski (http://www.watcharabicmovie.com/Palastine-Jordan_Movies/Ranas-wedding.html df), gledaoci ostaju uskraćeni za odlično odrađene dijaloge, a na kraju im se ne da ni da dokuče čemu stihovi iz Darvišovog „Opsadnog stanja“ i šta znači stih: „Uzgajamo nadu.“

Stihovi su rekapitulacija filma, čime on dobija novu dimenziju i traži ponovno gledanje. U drugom gledanju, tragom Darvišove strofe, otkrivamo najpre scenarističku umešnost da meta-elemente kamuflira tako da ih recipijent može ugledati tek pošto se zaista vrati filmu. „Venčanje“ valja pogledati pre čitanja komentara o njemu (na bilo kom jeziku) jer su komentari ne svrstani, već (pomenuto) paušalni, izviru iz neinformisanosti, koja nije posledica straha (kao u slučaju srbijanskih komentatora ribarskih, jarinjskih, brnjačkih i sl. prilika), nego puke površne upućenosti u prilike (jedan, na primer, tvrdi da je u Libanu proveo 20 dana i da nije bilo nikakvih punktova, a „Venčanje“ se zbiva u Svetoj zemlji).

Ako ga gledate jednom, biće to čitanje lagane novele u letnje popodne; gledate li ga sa „Opsadnim stanjem“ na krilu, sve što budete videli ponovo zavisi od prevoda, ali ćete bolje razumeti Ranu. U jednoj pesmi Darviš veli: „A on i ne zna još šta je sloboda / Da bi je mogao braniti.“  Za Ranu se može reći da nije znala šta je to prelaziti punkt da bi joj moglo smetati. Jerusalim, njen svemir, nije više od zlatne krletke u kojoj statisti sa pancirima i automatima mogu da ti rasrpše uspomene. Ako ih zaboraviš. No, iza punkta, iza zida, iza, tamo gde je svet u koji ona nije htela, ima ponovo neki zid pred kojim igraju svatovi. Bez poezije. Bez nade.

http://www.youtube.com/watch?v=pGaDrCy_tMM

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*