Boris Milošević
UŽARENA TIJELA
.
U kasnim večernjim satima
Kada nam se vrela t’jela spoje,
Dahčući u teškim lancima
U nama tad će emocije da se roje.
Kada žar jagodica tvojih
Ugasim usnama punim vlage
Gledaću pokorno u njih
Očima željnim te nage.
I dok se najjači impuls života
Bude burno budio u nama
Slutićemo šta je to ljepota
Dvaju t’jela kad su noću sama.
Slutićemo, a to ćemo jedino znati
Uz drhtaje t’jela toplih,
Kad i ono mračno počne s’jati
Iz dubina duša mladih- a dubokih.
Pročitajte i:
