35.8 C
Belgrade
16/07/2024
biljana stanisavljević nove knjige Presing izdavaštvo region Srbija

Биљан Станисављевић – Неповратно сам отишла у поља

У продаји је збирка песама Биљане Станисављевић, Неповратно сам отишла у поља, дело слободе

Силовито и без задршке, као кад зацврчи врело уље запапрено црвеним прашком запршке. Незаустављиво, жудњом и жељом, жаром и жестином… Збиља тако пева Биљана Станисављевић. И неће да стане, ни да се утиша, ни да предахне. Тако пева, тако живи, тако снева. Хоће све, презире ништа, гризе и грца и пева кроз зубе и кроз слаткост женску која се расцветава умангуплук и шеретлук, саопштава нам непорециве истине. Онда се намах у смерност преодене, муњевито. У сласти крикне, у жалби јаукне. Жена која у себи ватре објављује, и пребира их. И нежно у месечевој свили свом суђенику гнездо свија, светлошћу засвођава… И не враћа се из своје слободе, чак ни самој себи. Голорука и босонога.

Драган Марковић

МЕСЕЧЕВО ВЕСЛО

Ветар је збрисао све шифре са мојих дланова
којима сам откључавала себе
Северни ветар је одувао све моје заклоне
све знакове и путоказе
Залутала сам у шуму
ловци проносе моју кожу
вукови растржу моје месо
а кости моје шупље
звече по кршевитим врлетима
Умрех данас у свом наручју
у најлепшој ноћи пуног месеца
Месец је мој чамџија
њему сам крвљу платила
слободну обалу себе
његово весло дотиче замрзнуту страну свемира
и купује све шуме у којима ће ловци
штавити моју кожу
купује сву земљу у којој ће моћни врач
положити моје месо
и закопати моје кости
Једну ће оставити у чамцу
да из ње никне фрула
кроз њу ће дувати северни ветрови
да се поново из ње родим

СЛИКА НА ЗИДУ

Кад од свега останемо
само слика на зиду

Месец ће узети твоје лице
и твоје очи
Стрибогови унуци сатреће латице кајсије
са образа божура избледеће црвена боја
кише ће жалити за затвореним кишобранима
и нашим плесом по барама
Свитање ће каснити без наших загрљаја
спарушени кактус плакаће пред кућом
бршљан ће угушити јару летњих поподнева
на којима смо грејали стопала

Кад од свега останемо
само слика на зиду

Ноћи ће тајно као Јелена
одлазити у Тополу
да повремено преспавају
у запуштеним виноградима
У улици у којој сам те тајно пољубила
стражариће погребна музика
река поред које смо шетали
милеће низ корито хладна и гола

Шљиве ће у пролеће модрети од бола
књиге с нашим песмама неће говорити
свака ће свој јад тиховати у прашини

наш пас ће испред капије непомично чекати нас
њушиће камен режаће
а неће знати да су то моја скамењена уста
лајаће на месец а неће знати
да месец ће узети твоје лице
и твоје очи

Више информација о књизи:

biljanababanic@yahoo.com

Slične vesti