Te je subote i zvanično izmjerena temperatura vazduha iznosila četrdeset stepeni. Sela nadomak glavnog grada danima su bez vode, a očajni poljoprivrednici pored znanih i uobičajenih, ispaljuju i poneku inovativnu psovku uz pominjanje kraja svijeta. Baš tada, u obezvodnjenom i sparušenom dvorištu čitao sam prevedeni članak „Raj i utopija – mitska geografija i eshatologija“, prvi prilog u časopisu „Kultura“ iz 1982. U dijelu teksta pod naslovom „Kraj sveta“ autor Mirča Elijade piše o tome kako plemena Guarani ne zamišljaju kraj svijeta na isti način. Dok Mbue očekuju skori potop ili vatru kosmičkih proporcija i tamu koja će se spustiti na zemlju, Nandeve smatraju da će katastrofu izazvati rasprskavanje zemlje. Kajove, opet, „zamišljaju da će zemlju dokrajčiti čudovišta: leteći konji i majmuni sa plamenim strelama.“ Držim da su Kajove na dobrom tragu – majmuni i konji će nas doista dokrajčiti!
Prvi put se susrećem sa časopisom „Kultura“ (stidim se!), časopisom za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. (Više se ne stidim, ali se zato smijem, a kako i ne bih – časopis za kulturnu politiku, a mi ni dokument kulturne politike nemamo! Mislim, imamo, ali taj dokument ima veze sa realnošću otprilike koliko i Zakon sticanju statusa samostalnih umjetnika koji je, istina, u Službenom glasniku RS objavljen još 2010. godine, ali nikada nije zaživio.) Časopis izdaje Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. (Opet smijeh. Cinizam inače pretjerano ne ljubim, ali čini se da mu prijaju nesnosne vreline.) Oguglao na jaru, guglam i doznajem da pomenuti Zavod i dalje postoji i da, na moje oduševljenje, još objavljuje časopis „Kulturu“. Eto, čovjek i na plus četrdeset može da nauči nešto novo, da pročita, čuje ili vidi nešto zanimljivo.
Razmišljam o kulturi dok držim „Kulturu“ u rukama i teturajući tražim zaklon od sunca što žeže kroz zjapeću ozonsku rupetinu nadamnom. Jasno je da ništa nije besplatno, ali iz poluobarene pameti pomaljaju se kulturni događaji u Banjaluci na plus 40:
- Demofest – ulaz besplatan.
- Kratkofil – ulaz besplatan.
- Beograd Jovana Bijelića – izložba u Muzeju savremene umjetnosti RS (do 25. avgusta) – ulaz besplatan.
- Kestenburg – međunarodni festival studentskih pozorišta (31. juli – 09. avgust; 24 predstave na lokacijama svih teatara u gradu) – ulaz besplatan.
- Koncerti klasične muzike, pedeseti, jubilarni Kočićev zbor… – ulaz besplatan.
Sa druge strane, prisjetih se da sam prije nekoliko dana vidio poster koji najavljuje koncert Baje Malog Knindže negdje u Laktašima. Ulaz: 7 konvertibilnih maraka.
Ponovo pogledavam u „Kulturu“ (sada već u spasonosnoj hladovini). Otvaram je i opet iščitavam ono o majmunima, konjima i kraju svijeta. Kraj svijeta, dakle, otpočinje onda kad kultura postane skupa, kad se za nju ne izdvaja ni prebijena banka. Možda nije besplatna, ali kultura nije i ne smije biti skupa! Skupi su nekultura, primitivizam i glupost. Najskuplji, zapravo. Bez obzira na doba godine ili temperaturu vazduha.
Pročitajte i:
