… i tako čovjek ispred mene u biblioteci zatraži nešto „podebelo, a lagano“ za ljeto. Ne treba Vama ništa za čitanje, nego nešto „za pod glavu“ na plaži, htjedoh reći ali se ugrizoh za jezik.
Takvi smo, šta ćeš. Uvijek tražimo nemoguće – debelo a lagano, kvalitetno a jeftino, korisno a gratis, mrsno a posno, da ne radimo a da dobro zarađujemo… Tražimo demokratiju, a kad je (jednom) dobijemo nećemo znati šta s njom, tražimo slobodu govora, a onda ćutimo kao da bolujemo od kolektivnog laringitisa (poneko, doduše, tu i tamo nijemo ofarba svoju sliku na FB u dugine boje). Tražimo prečice koje ne postoje, tražimo gomilu TV kanala, a onda blejimo u ono ružičasto s….e.
U takvim okolnostima zaista je uzaludno objašnjavati da je „debelo a lagano“ pogrešan izbor, iako u formi knjige zaista postoji ovakva kategorija (a zašto postoji, zašto je popularna i zašto se trpa u isti koš sa književnošću d(r)uga je priča). Jer ljudi koji su do neki dan bili opčinjeni „podvizima“ Zmaja od Šipova u nekakvom rijalitiju potražiće nešto „debelo a lagano“, ukoliko već ne iskrsne neka nova plitka TV zabavica, razumije se.
Međutim, postoje i oni drugi, ona manjina, oni koje uporno nastoje izbrisati ignorisanjem njihovog postojanja. Ti drugi znaju da postoji i „tanko a teško“. Njima želim da preporučim jednu takvu knjigu: „Boje prljavštine“, Alber Kosri. U ovom romanu nema ništa ružičasto, što je samo po sebi dovoljna preporuka. Ipak, vrijedi istaći da se na jedva nešto više od stotinu stranica, mogu pročitati ovakve rečenice:
„Osama je bio lopov. Ali, ne lopov koji operiše pod okriljem zakona, kao što to rade ministar, bankar, aferista, špekulant ili preduzimač, bio je to skroman lopov neizvesnih primanja čije su aktivnosti – verovatno zato što su bile ograničenog iznosa – bile oduvek i svuda u svetu shvaćene kao uvreda naneta moralu bogatašâ.“ Ili: „Ove krađice su, u suštini, predstavljale samo maleni povraćaj novca u odnosu na ogromne sume koje su ovi beskrupulozni kriminalci nagomilavali uprkos velikoj bedi naroda.“
Zvuči poznato? Dabome da zvuči. Ali, knjiga je objavljena još 1989. I, šta smo naučili? Ništa! Zato je krajnje vrijeme da se okanemo neuhvatljivog „debelo a lagano“ i malo mućnemo glavom.
Pročitajte i:
