Ne postoji ništa slično knjizi; ona se smestila u sopstvenoj kategoriji. Delom je roba a delom kulturna rukotvorina. Knjiga ima promenljivu socijalnu i ekonomsku vrednost, tako da je njeno planiranje, pisanje, štampanje i distribuiranje – riskantan posao. Taj rizik preuzimaju svi koji učestvuju u stvaranju neke knjige: od autora, preko izdavača do prodavca. U društvima gde je kupovna moć građanstva na nižem nivou, taj je rizik još veći. U društvima gde većina stanovnika i nije baš sklona čitanju, proizvesti knjigu, pre svega dobru knjigu, je još teži posao.
Budući da je tema kako izdavači uspevaju da prežive isuviše opširna za ovaj prostor, možda ne bi bilo zgoreg napomenuti samo jedan podatak: 70 odsto od američkih izdavača su nezavisni (mali) izdavači. Mnogi od tih izdavača su sami autori književnog dela.
Izdati knjigu podrazumeva uspešno odraditi potreban broj poteza. Ukoliko sam autor smatra da je za to sposoban, onda bi on/ona morali da registruju izdavačku kuću i da se sami upuste u avanturu. Taj bi poduhvat doveo do većeg broja interesantnih iskustava, ali bi finansijski rizik bio značajan.
Autor može sam da izda svoju knjigu, ili da pronađe odgovarajuću izdavačku kuću koja bi mu pomogla u tom poduhvatu. Najverovatnije je da bi mu izdavanje knjige i njena distribucija bilo uspešnije uz profesionalnu asistenciju.
Tu se mi preporučujemo: balindaidrugovi@gmail.com , 064-510-21-48.
