Aleksandra Đuričić: Vodič kroz poetički i intimni svet Ljubice Arsić

Filed under: kritika |

IZDAVAČ: Službeni glasnik, 2011. edicija Jedan prema jedan , urednik Goran Petrović

Ovo je knjiga u kojoj se prepliću autobiografija i bibliografija naše poznate književnice i profesorke koja mnogo voli svoje muzikalne djake. Šetnja kroz njen dosadašnji život, popunjena knjigama koje je napisala, gradovima koje je videla ili samo zamišljala, kao npr. Berlin u njenom romanu Ikona. Knjiga o njenoj trajnoj i pomalo neobjašnjivoj čežnji za morem koju je utaživala što putovanjima, što sastavljanjem antologija koje za temu imaju more, gde je, priznaje, njena duša. Otškrinuta vrata književne laboratorije jednog pisca i samo mrvica istine o ličnom životu  i patnjama, kako i treba.

Izvestan problem za sve knjige edicije Jedan prema jedan je što je autorima teško da se sasvim i do kraja usaglase sa uredničkom idejom iza koje takođe stoji pisac. Nemoguće je napisati knjigu koja bi bila život preslikan preko indiga, a i publika koju bi to zanimalo bila bi sasvim sumnjiva. Ali, urednik tako nešto nije ni pomislio. Autorka je ideju vrlo vešto transponovala u svojevrsni dnevnik sopstvenog odrastanja, potom pisanja, uplićući slike i ljude koji su je inspirisali, a najviše predele koje je proputovala. Tako smo dobili kolaž različitih životnih i misaonih toposa koje autor bira po nahodjenju i sećanjima, a zatim se dešava malo čudo – čitalac shvata da su tu negde i njegove omiljene knjige, njegova omiljena mesta i gradovi…Pesma generacija rođenih izmedju 1955. i 1965.

Veoma karakterisitična za ceo njen književni opus je upravo poslednja rečenica u knjizi: Osmotrim neki vez, zagledam se u apstraktne šare nekog ćilima odakle mi se jave slike i reči, u početku nemušte, ali kasnije sve jasniji obrisi nove priče ili cele knjige kojom nam otkriva da su upravo tkanine i pirotski ćilimi bili inspiracija za njen prvi roman  Čuvari kazačke ivice koji je bio neka vrsta uvoda u romaneskno stvaranje, krunisano sledećim delom, Ikona, o legendarnoj ljubavi Laze Lazarevića i Nemice Ane Gutjar.

Kada bi ova knjiga imala ukus, bio bi to ukus plodova čuburske trešnje, pomalo prašnjavih, pomešan sa morskom solju i školjkicama koje se, otvorene, predaju smrti od sunca.

Treba je čitati polako i sa istinskim uživanjem, umesto putovanja na koja ne idete, umesto ljubavi na koju ste zaboravili, umesto …mnogih stvari koje vam u životu nedostaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*