Aleksandra Đuričić: Čitač („Vukašin Conić 2010“ – druga nagrada)

Filed under: nagrađeni radovi,Vukašin Conić 2010 |

U minijaturnoj sobi-kapsuli trepere ekran i njegovo srce. Spavao je kratko i nervozno, probudio se nevoljno, pogledao u donjem desnom uglu ekrana  kolika je spoljna temperatura i indeks UV zračenja. Malo je niži nego juče, mogao bi da izađe, ali nema razloga. Nastavio je sa čitanjem tamo gde je stao pre nego što je zaspao. Nije mogao da odredi da li je to bilo sinoć ili jutros, njegova soba je u kategoriji najskromnijih, bez prozora, samo sa ventilacijom. Ima više od mesec dana da nije silazio na zemlju, iako  je vožnja liftom od 54. sprata do prizemlja vrlo kratka, svega nekoliko sekundi, ukoliko nije špic, pa se liftovi prepune. NJegov posao je jednostavan, snabdeva  namirnicama i ostalim potrepštinama svoj sprat, pregleda i prosleđuje naruxbine, kontroliše preko ekrana  njihovo dopremanje, prima eventualne žalbe i reklamacije. Kad to završi, ostatak vremena posvećuje čitanju.

Hiljade stranica starih knjiga unetih na mrežu pre sto i više godina, njegov su svet- romani, drame, priče, detektivske dogodovštine, beskraj ispisanog teksta koji se sa ekrana preliva u njegovu svest, vodeći ga u vreme koje više ne postoji.

Iznad  uzanog kreveta  je stara drvena polica  na kojoj leži nekoliko

knjiga spasenih posle ko zna koje po redu kataklizme. Pročitao ih je

toliko puta da se na kraju uplašio za taj neobični materijal – hartiju – žutu i lomljivu, uplašio se da će  mu se među prstima rastrošiti pa će ostati bez svog blaga. Sad samo retko uzme knjigu u ruke, lista je vrlo pažljivo i brine da ne zaspi sa njom, mogao bi je uništiti.

Zato je ekran beskonačni izvor  novih i novih tekstova koje svakodnevno guta, a najviše  od svega voli opise prirode. Tako se valjda kaže, otac mu je pričao kako je priroda izgledala nekada davno dok je njegov deda bio snažni tridesetogodišnjak.

Odlazilo  se na obalu jezera, gledao zalazak Sunca, slušali zrikavci u polju. Kad otkuca reč polje na ekranu se ukaže nekakav zeleni prostor, ali nema zrikavaca, jer, kad otkuca zrikavac kompjuter mu kaže nepoznato. I tako njegova  zelena površina ostaje nema, neodređeni skup milijardi zelenih tačkica na  ogromnom ekranu.

Razočaran, vraća se tekstu i nailazi na opis koji pokušava da razume. Svitanje u nekoj šumi u Engleskoj, kažu da je to bilo lepo, zeleno ostrvo dok ga nije preplavio  cunami pre pedeset i više godina. Opis ga sve više privlači – u šumi je sveže, konjanik jaše razgrćući grančice koje  mu se kače za šešir. Mlado jutro probija se kroz krošnju, vetar  miluje konjske sapi…Konjanik ide  na sastanak  sa nekom mladom devojkom koja ga očekuje još od početka romana.

Nestrpljivost i lupanje srca obuzimaju i čitača.

Odjednom, oseti da je danas došao trenutak odluke. Da, danas će to da

uradi i to baš sa ovim tekstom. Ne može više da izdrži čežnju.

Bez mnogo razmišljanja  kuca ulazak u dimenziju teksta.

Dve-tri sekunde i na ekranu se pojavljuje rečenica

Da li ste sigurni da želite ovu opciju?

On brzo pritiska  da.

Zatim ponovo pitanje sa ekrana

Da li ste sigurni i u slučaju  da se ne vratite u sadašnju dimenziju?

On opet otkuca da.

Zažmuri i soba ostaje prazna. Na polici je ostavio knjige.

O autorki: Aleksandra Đuričić (Beograd, 1963.)  završila je umetničke studije prvog  stepena na Akademiji Mocarteum u Salcburgu (1984.), potom nastavila studije u Beogradu, na Fakultetu dramskih umetnosti i Filozofskom fakultetu, odsek istorije umetnosti. Diplomirala je i magistrirala je na odseku teatrologije na FDU u Beogradu(1988, odnosno 1998.), gde je i doktorand sa temom Sociološki aspekti operskog libreta i stilski periodi.

Od 1995.godine objavila je veći broj stručnih napisa, kritika, eseja i studija u časopisima Teatron, Scena , Zbornik za muzičko-scensku delatnost Matice srpske,  Ludus, Orhestra, Književnost, Književna reč, Sveske, Književni magazin, Kultura, Kvartal …

Radila je kao honorarni predavač u srednjim umetničkim školama Mokranjac i Lujo Davičo, na predmetima  organizacija  muzičkog  života  i istorija igre

( 1992-2001), a na  Fakultetu dramskih i Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu ( 1994- 1998) na predmetima  organizacija muzičke delatnosti  i menadžment pozorišne delatnosti,  zatim  povremeno kao spoljni saradnik Muzeja pozorišne umetnosti Srbije  i kao saradnik na  istraživanjima Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu  ( istraživanje Srpsko  pozorište  u uslovima društvene tranzicije, 2009-2010) . Saradnik je u redakcijama kulture dnevnih listova Politika i Blic.

Bila je urednik u časopisu Književna  reč u periodu 1999-2001, kao i stalni pozorišni kritičar i saradnik časopisa Književnost ( 2000- 2009).

Autor je dve stručne knjige iz oblasti muzičkog pozorišta –Istorija igre (Beograd, Zavod za izdavanje udžbenika, 1998) i  Indeks operskih i baletskih libreta (Paideia, 1999, 2006).

Učesnik je ili priložnik radova na brojnim domaćim i  nekoliko međunarodnih simpozijuma na temu pozorišnog i opersko-baletskog stvaralaštva.

Književne  eseje  i  prozu objavljuje u časopisima Balkanski književni glasnik , Povelja (Kraljevo), Trag (Vrbas), Gradina (Niš) Kišobran (Vankuver), Ogledalo (Čikago),…

Govori nemački i engleski jezik, služi se italijanskim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*