,,Zmaj i Ždral” je četvrti roman Aleksandra Tešića, objavljen u izdanju Portalibrisa. Prvi je od dva romana o Milošu Obiliću, koji obuhvata prvih deset godina života ovog junaka opevanog u narodnim pesmama, koga prepoznaju kao osobu koja je presudila Muratu. Romani ,,Zmaj i Ždral” i ,,Koplje Svetog Georgija” su uvod u trilogiju ,,Kosingas”.
Aleksandar Tešić nas na fascinantan način pripovedanja vodi kroz vladavinu najvećeg cara Dušana Silnog. Čitanjem upoznajemo poslednjih deset godine života cara Dušana, rođenje Miloša Obilića i njegovo odrastanje, sve do smrti cara Dušana.
Priča počinje bitkom na Crnom kamenu 1187. godine, čime pisac pravi uvod u radnju i rođenje Miloša Obilića. Opisivanjem borbi i nastojanjem da car Dušan uz sebe zadrži zmajevitu decu, i vojvode iz viteškog Reda zmaja, Tešić nas upoznaje sa magijom, snagom ratnika i njihovih silvana koji su ih pratili, i intrigama koje su vođene da bi se carstvo rasturilo. Govori se i o pogibiji kosingasa Miloša Vojinovića i velikoj borbi koja je vođena kako bi zmajeviti spasili Muratovog usuda.
Trovanja na dvoru su sve učestalija, kao i carevo nastojanje da poživi što duže ne zamerajući se sa ženama koje spletkare, sa vojnicima koji uvek mogu da izdaju i da očuva carstvo i pripremi sina Uroša za naslednika. U svemu tome ga sprečava otrov, ali njegov lik godinama živi u narodu, sa sećanjem na najveću Srbiju.
,,Zmaj i ždral” je istorijski roman sa elementima epske fantastike koji svakako vredi pročitati.
Izdvojila sam nekoliko citata.
“Carske odluke se ne donose na prestolu vec u postelji.”
,,Nekada davno, neki trgovac saznao od vracare da ce umreti na pun mesec kad sledeci put bude otisao da trguje u Damask. Uplasen, covek je odlozio svoj put u Damask i ostao kod kuce. Prodje pun mesec i on ugleda Smrt kako ide prema njemu. Uplasi se, zajase najbrzeg konja i pobegne u susedni grad. I tamo umalo da naleti na Smrt. Nemase kud nego da se sakrije jos dalje. Putovao je nedeljama preko pustinja i planina, sve do Bagdada. Konj mu izdahne pod njim od iscrpljenosti , kad eto ti opet Smrti. Trgovcu vise dojadilo da bezi i da se skriva pa joj pridje i upita je: „Zasto me stalno pratis?“ A smrt mu odgovori:
„Da te pitam zasto nisi dosao u Damask.”
,,Ima momenata kad se vise ne misli kako ce se zivjeti nego u kakvoj ce se ljepoti umrijeti.”
,,Zena je vragu s udice utekla.”
,,Kad trebam sto da uradim, ja zori oko izbijem”
Milena Stojanović
Pročitajte i:
