Aleksandar Tešić-Zmaj i Ždral

Filed under: Srbija |

 

index,,Zmaj i Ždral” je četvrti roman Aleksandra Tešića, objavljen u izdanju Portalibrisa. Prvi je od dva romana o Milošu Obiliću, koji obuhvata prvih deset godina života ovog junaka opevanog u narodnim pesmama, koga prepoznaju kao osobu koja je presudila Muratu. Romani ,,Zmaj i Ždral” i ,,Koplje Svetog Georgija” su uvod u trilogiju ,,Kosingas”.

Aleksandar Tešić nas na fascinantan način pripovedanja vodi kroz vladavinu najvećeg cara Dušana Silnog. Čitanjem upoznajemo poslednjih deset godine života cara Dušana, rođenje Miloša Obilića i njegovo odrastanje, sve do smrti cara Dušana.

Priča počinje bitkom na Crnom kamenu 1187. godine, čime  pisac pravi uvod u radnju i rođenje Miloša Obilića. Opisivanjem borbi i nastojanjem da car Dušan uz sebe zadrži zmajevitu decu, i vojvode iz viteškog Reda zmaja, Tešić nas upoznaje sa magijom, snagom ratnika i njihovih silvana koji su ih pratili, i intrigama koje su vođene da bi se carstvo rasturilo. Govori se i o pogibiji kosingasa Miloša Vojinovića i velikoj borbi koja je vođena kako bi zmajeviti spasili Muratovog usuda.

Trovanja na dvoru su sve učestalija, kao i carevo nastojanje da poživi što duže ne zamerajući se sa ženama koje spletkare, sa vojnicima koji uvek mogu da izdaju i da očuva carstvo i pripremi sina Uroša za naslednika. U svemu tome ga sprečava otrov, ali njegov lik godinama živi u narodu, sa sećanjem na najveću Srbiju.

,,Zmaj i ždral” je istorijski roman sa elementima epske fantastike koji svakako vredi pročitati.

Izdvojila sam nekoliko citata.

“Carske odluke se ne donose na prestolu vec u postelji.” 

 ,,Nekada davno, neki trgovac saznao od vracare da ce umreti na pun mesec kad sledeci put bude otisao da trguje u Damask. Uplasen, covek je odlozio svoj put u Damask i ostao kod kuce. Prodje pun mesec i on ugleda Smrt kako ide prema njemu. Uplasi se, zajase najbrzeg konja i pobegne u susedni grad. I tamo umalo da naleti na Smrt. Nemase kud nego da se sakrije jos dalje. Putovao je nedeljama preko pustinja i planina, sve do Bagdada. Konj mu izdahne pod njim od iscrpljenosti , kad eto ti opet Smrti. Trgovcu vise dojadilo da bezi i da se skriva pa joj pridje i upita je: „Zasto me stalno pratis?“ A smrt mu odgovori:
„Da te pitam zasto nisi dosao u Damask.”
 
 

,,Ima momenata kad se vise ne misli kako ce se zivjeti nego u kakvoj ce se ljepoti umrijeti.” 

 

 ,,Zena je vragu s udice utekla.” 

 

 ,,Kad trebam sto da uradim, ja zori oko izbijem” 

 

Milena Stojanović

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*