Alberto Garsija-Teresa: Tuđi umor – sabrana poezija Vaska Pope

Filed under: Srbija |

            el-cansancio-ajeno1 Izdavačka kuća Vaso roto nastavlja da nam nudi poeziju sa drugih jezika, iz drugih tradicija i drugih kultura, jer ograničenost zapažanja i šovinizam mogu da budu katastrofalno štetni za ljudsko biće. Ovom prilikom, u jednom dobro osmišljenom izdanju, predstavili su nam sabrano delo jednog autentičnog srpskog pesnika, Vaska Pope. Budući da je poezija prevedena sa srpskog i ponuđena u našoj zemlji praktično nepostojeća, ova inicijativa za dvostruku je pohvalu.

            Tuđi umor, sabrana poezija obuhvata sve njegove zbirke, kao i bogat izbor fotografija, seriju piščeve proze o poeziji, a takođe uključuje jednu korenitu, mada možda parcijalnu (jer obuhvata samo tri od osam Popinih zbirki poezije), studiju Ivana V. Lalića.

            I danas je Vasko Popa jedan od najznačajnijih i najcenjenijih pesnika u Srbiji. Srpski pisac Milan Balinda ukazuje na raskidni i preporodni karakter Popinog dela. Hladnoća njegovih pesama, očigledna u prevodu, odgovara, komentariše mi, sa odstojanjem koje je primetno u Popinom jeziku i kod njegovih proznih tekstova. Bez sumnje, priroda je osnovni aspekt njegovog dela. Priroda je još prisutnija kao centralna tema u njegovim najvažnijim knjigama, gde se pojavljuje skoro kao zemna perspektiva, a u drugim zbirkama, naročito u kasnijim, smeštenim u gradskom okruženju, predstavljena je kao opozicija i kao otpor urbanizaciji.

            S druge strane, autor nudi svoje tvorevine u veoma homogenim i tesno složenim pesmama kratkog stiha. U njima je prikazan jedan kreativan pogled o svakodnevnim stvarima. Tamo, čini se da se učestalo pojavljuju aluzije na proces i akcije promena, suprotstavljeni elemenati, koji protivreče najavljenom u prethodnim stihovima. A u njima počiva velika napetost i jedna vrsta uznemiravajuće atmosfere (nadrealistički vez i nadovezane aluzije na ugroženost doprinose tome). Prisutno je obilje pesama koje koriste forme, strukture i narodna zapažanja (kojima je posvetio dosta vremena proučavanja). Srpsko-makedonska književna kritičarka i prevodilac Frosina Stojkovska posebno ističe kako Popa uključuje svoje posebne poglede na realnost iz perspektive narodnih dečijih igara. Iza jedne naivne forme, u suštini se pojavljuje kompletan sud realnosti.

            Bez sumnje, pisac se pomera u jednu humaniju strukturu u svojim kasnijim zbirkama; konkretnije u Živom mesu i u Rezu. U njima dobija u dubini i stvara neke od potresnih pesama.

            Vasko Popa predstavlja, prema tome, jedno dosledno delo, koje oslikava evoluciju evropske poezije 20. veka, od avangarde do brige o postojanju i koja nam dozvoljava da se približimo onome kako osećaju, žive i koriste poeziju druge literarne tradicije.

 Sa španskog preveo M. B.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*