Ako želite bogatstvo, zaposlite se u podzemlju – Intervju sa aforističarkom Brankom Vojinović–Jegdić

Filed under: Crna Gora,intervju,Rumunija |

OLYMPUS DIGITAL CAMERAAUTOR INTERVJUA: DRAGAN  STODIĆ

Rođena Pljevalja Branka Vojinović – Jegdić, jedna od rektih žena aforističara u Crnoj Gori

Branka Vojinović – Jegdić, rođena Pljevaljka, aforističar i pesnikinja, koja živi u Podgorici,  kaže da je u njenom životu najneobičnije to što su do sada njeni radovi bila objavljivani u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj i u dalekoj Americi, a u njenoj Crnoj Gori veoma rijetko.

-Možda se dobro ne razumijemo? -pita se u svom aforističkom stilu Branka.

Vaša rodna Pljevlja,rasadnik su i centar satire u Crnoj Gori. Kako to tumačite?

– Pljevlja su grad na tromeđi i miješanje kultura je ugradilo mnogo ljepote u njegove stanovnike. Dobili smo u nasleđe bistar um i britak jezik. To potvrđuju dani humora i satire – Vuko Bezarević .

Kako objašnjavate svoju sklonost ka aforizmu, i haiku kratkoj formi?

–  Aforizam i haiku mi pružaju mogućnost da kažem sve što imam onima koji to razumiju.A, oni koji ne razumiju kratku formu teško da mogu i razumjeti i dugačku.

U čemu je problem?

–  Nažalost,moram da priznam da je sa mojim pisanjem aforizama upoznat mali broj ljudi.A i ne shvataju me ozbiljno.Valjda što sam duhovita?

Zašto nema više žena među aforističarima na našim prostorima?

– U našoj zemlji je i dalje dominantna muška uloga. Bez obzira što je sve veći broj obrazovanih žena one svjesno dozvoljavaju tu dominaciju. I ja ih potpuno razumijem.

Koji aforizam nikad ne biste objavili a napisali ste ga?

–  Neodlučna sam, ali ekskluzivno samo za Vaše čitaoce: Pokrali su nam sve, pa sad moraju da potkradaju sebe.

Ima li krađe vaših aforizama, da li se neko okitio tuđim perjem?

 -Krađe ima svugdje, pa čak i u aforistici, ali nije moje perje tako popularno. Aforizam je kratka forma, pa se i krađe dešavaju nesvjesno!

Mentalitet Crnogoraca i vaš povod za aforzam?

–  Crnogorce prate dvije karakteristike: junaci u bojevima i ljenivci u radu. Ja bih se nadogradila na lijenost: Radili bi mi mnogo, no ne možemo se mučiti.

Da li Crnogorci vole satiru,šalu na svoj račun?

– Rijetko ko kod nas voli šalu na svoj račun.Umislili smo da smo najpametniji.

Koja vam je karakterna crta Crnogoraca najinspirativnija za pisanje aforizama?

– Sada su to trpeljivost i apatija. Naravno, to je posledica godina koje su nas obilježile.

 Šta vam se dogodi kada na ulici smislite aforizam a nemate papir i olovku?

– Pokušavam da ga zapamtim,ako ne, on odleti i ja čekam da se vrati.

Šta je najljepše u vašem aforističkom radu?

– Možeš sve da im saspeš u lice, a ne uhapse te.

 Vaš aforizam o bračnoj zajednici danas?

– Brak je kao lavirint.Uđeš i izgubiš se.

Kako ljudi da postanu bogati?

– Ako želite bogatstvo zaposlite se u podzemlju. Tamo dobro cvjetaju ruže.

Da li ljubav i u današnje vreme voli novac?

 – Ja bih prije rekla: Novac stvara ljubav. Jedan moj aforizam kaže: I kod nas su počeli predbračni ugovori. Koliko imate para toliko vam ljubav traje.

 Kuda ide čovečanstvo, u smislu humorne crte pojedinca?

– Nizbrdicom, a kočnice ne rade.

 Zašto se više ne smejemo,kao ranije, svojim slabostima i greškama?

– Previše smo patili pa smo zaboravili smijeh.

Zašto nismo više spremni da prihvatimo kritiku na svoj račun?

–  Onda bi smo priznali i krivicu, a to nije nimalo prijatno.

Šta mislite o aktuelnim političarima, u svom aforističkom stilu?

 -Političari su veoma kvarljiva roba. Rok trajanja im je odavno istekao.

 Lažni patriotizam i mi?

– Mi po  naivci  čekamo  spremno, da ginemo za  lažni  patriotizam, a oni  se  izvuku  na  sporedna  vrata a  mi  posle svoje   rane  sami  ližemo!

Aktuelne podele iz vašeg ugla?

– Nas  uvijek  mogu  podijeliti kad  god  im  se  za  to   ćefne,čim naprave drugi  jezik  i  crkvu.

Pišete duhovito i o prevarama svake vrste?

– Na  prevare  se  kao  na  led  navučemo, a kad  se  osvijestimo  šteta  je  učinjena. Nikada  više  opet  se  zakunemo ali je nova   podjela  već  je  spremna.

 Vaša poruka čitaocima Revije D?

 – Neću više da prosipam pamet. Ne mogu posle da je pokupim.

Nagradjeni ste u Negotinu?

Da. Za za pesmu “Tavani “,  nagradjena sam na festivalu poezije ”Pesničke rukoveti” u Negotinu.

Ko vam je prvi čestitao, koja vam je to nagrada po redu i šta ste ovom pesmom hteli da kažete?

– Počastvovana sam i zadovoljna što je moja pjesma – “Tavani” – našla put. Priznanja uvijek gode i daju dodatni vjetar u leđa. Prve čestitke sam primila od porodice i mog brata Zorana Raonića pjesnika iz Pljevalja. Pjesma je posvećena upravo njemu jer je on moj putokaz. Tavani se nalaze u selu Đurđevića Tara i izgledaju čarobno.  Ovo mi je treća nagrada. Dva puta sam dobila drugu nagradu u Frankfurtu na Majni – kaže Branka.

Motiv za “Korijene ?

– Ako ste zaboravili gdje vam je korijenje, a ono je počelo da se suši, zalivajte ih i njegujte ljubavlju. Samo tako se drvo neće osušiti i braćete zrele plodove-smatra Branka-.

 

DRAGAN STODIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*