Neko me posmatrao. Ručala sam u luksuznom restoranu. Ja. Ljepotica za kojom muškarci uzdišu. Neko me posmatrao i to nije bilo ništa neobično. Oči su mu milile mojim leđima kao mravi. Vitkim, golim, njegovanim leđima, napola prekrivenim svilenom kosom. Ipak sam se odlučila okrenuti. Tek onako. Da se ogledam u očima tog zaluđenog muškarca. Koji će mi uskoro poslati piće. Koje ću popiti. A onda otići. Ja, najljepša djevojka u gradu.
Čudno. Bila je to žena. Stara. Ružna. S kesama ispod očiju. Baba. Ne volim babe. Uvijek imaju nešto da ponavljaju kao eho. Zašto li me posmatra? I to netremice, drsko. Šta želiš, bakice?, htjedoh je upitati. Možda moje čvrste grudi? Ili moju sjajnu kosu? Znaš, ja samo pozovem prstom i svaki muškarac dođe.
No, ćutala sam. Gledale smo se. Predugo. Do bola. I tad sam, odjednom, počela shvatati. Nije ona gledala mene. Gledala je sebe. A ja, ja sam gledala starost. Koja će doći. Po moje pune grudi. Po moju sjajnu kosu. Po moje tvrdo srce.
Prvi put u životu oborila sam pogled.
I svu me obavio plašt toplog, rumenog stida.
Pročitajte i:
4 comments
Vrlo lijepo Aida. Cestitam!!!
Vrlo dirljiva priča. Aida sve si bolja i bolja.
Volim taj stil.
Postoji u prici tema,zaplet, radnja,obrt ili rasplet. Strpljenje i talenat. Zivotna istina. Nema knjizevnosti bez istine o zivotu. Srecno Aida, DT.
Comments are closed.