50 godina rada vajara Milana Stanisavljevića

Filed under: izložbe,Srbija,vizuelne umetnosti |

MilanUmetnički životopis Milana Stanisavljevića

Rođen je 1944. godine u selu Jabučju. Bavi se vajarstvom od 1960. Sa originalnim idejama i crnim hrastovim drvetom, starim od 10-100 000 godina od samog početka bio je prepoznatljiv (starost drveta procenili su stručnjaci sa kolubarskih kopova). Prvi objavljeni članak Čuvajući ovce o njegovom radu, objavila je Ilustrovana politika 1962. o osamnaestogodišnjem dečaku. 1963. godine Milanova prva izložba bila je u Maloj galeriji Siniše Paunovića na Dedinju. Godinu dana kasnije izlaže u Kulturnom centru Beograda. Zatim 1964. izložba sa profesorom Ivanom Tabakovićem, izlagali su u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu. Do danas je imao oko 240 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu , 40 samostalnih izložbi, a preko 80 puta predstavljao je Jugoslaviju i Srbiju u svetu. Treba napomenuti da su izložbe uglavnom bile žirirane i po pozivu od strane najpriznatijih stranih i domaćih likovnih kritičara, u poznatim muzejima i ustanovama kulture širom sveta, zajedno sa savremenim umetnicima, umetnicima naive i art bruta, gde je dobijao nagrade i priznanja. Njegovi radovi su u brojnim galerijama i muzejima ( Vukov i Dositejev muzej- Portret Vuka iz 1964. god, Etnografski muzej – Svadba jadikovka (1969), a na samom ulazu u muzej skulptura – Anđeo (1967), Muzej naivne umetnosti u Jagodini 13 skulptura, Hrvatski muzej naivne umjetnosti – 7 skulptura, Le Musee d l’Art Brut u Lozani – 3 skulpture, Recklinghausen Museum – skulptura Anđeo u tremu muzeja, Museum Charlote Zander jedna skulptura) o čemu svedoče katalozi, knjige i enciklopedije, časopisi, filmovi i ostali mediji. Njegove skulpture su u mnogobrojnim privatnim zbirkama ( Ivan Tabaković, Oto Bihalji Merin, Đorđe Kadijević, Todor Stevanović, Pulika Jevtić, Dobrica Erić, Ljubomir Simović, Svetozar i Zdenka Brkić, Vladeta Jerotić, Vladeta Košutić, naučnik Draganić, Zdravko Velimirović, dr Petar Volk, dr Srećko Podvinec, Jul Briner, likovni kritičar T.G.Rosental, Karl Šarek i Jan Zehner, američki kulturni atašei, prof. dr Bertold Hok – naučnik, Karl Depo – belgiski kolekcionar, Bernardo Bernardi – arhitekta, Emir Kusturica i mnogi drugi). Od samog početka likovni kritičari su ga svrstavali sa savremenim umetnicima, nalazili su neka poređenja sa skulpturama Henri Mura, Konstantina Brankusija i Pabla Pikasa.
U katalogu Etnografskog muzeja Oto Bihalji kaže: “ Možda je Konstantin Brankusi potekao iz nekog sličnog sela kao i Milan Stanisavljević. Njemu su bili potrebni svetlost i klima Pariza da bi postao na kraju poznat u svojoj sredini”. Jednu od prvih kritika napisao je akademik Ivan Tabaković, u katalogu izložbe u Obrenovcu (1969.), piše o skulpturi Merenje: (deo citata) ”Antologijska skulptura Čovek koga mere iskazuje potpuno izobličenje, civilizacije, još više birokratije. Čoveka u pravom smislu reči više nema , on je pretvoren u neke administrativne rubrike, sve po aršinu, od glave do pete premeren i poravnat. Nos mu nije nos već ručna vaga, jezik mu nije jezik već komad koji se meri. Jedno uho mu je pretvoreno u ključaonicu, na drugom mu je šaptač koji mu “uliva” musli. Ceo čovek je sputan, stavljen na dva tasa terazija kao živa stvar, pretvorena u kilograme. Genijalno rečit primer kuda čovečanstvo odvodi birokratska shizofrenija iskaljena na jedinku.” Peđa Milosavljević slikar u istom katalogu takođe piše: (deo citata)“Ivan Tabaković, a pomalo i ja, pratimo već nekoliko godina rad seoskog mladića, skulptora Milana Stanisavljevića, trudeći se da ga sačuvamo uticaja kulture. Njegov neobičan talenat može jednoga dana da ga dovede i pred vrata Akademije. U tom slučaju, ukoliko uđe u njeno komplikovano podzemlje, očekuje ga orfejski uslov da se više ni u kom slučaju ne okrene. A mi znamo da se Orfej okrenuo”. O Milanu i njegovom radu su takođe pisali i govorili, Mića Popović slikar, akademik Oto Bihalji Merin, doktor Mića Bašičević, Đorđe Kadijević istoričar i likovni kritičar, arhitekta Peđa Ristić, Ješa Denegri, Emir Kusturica, Dobrica Erić, Žarko Petrović kompozitor, Nikola Kusovac, Todor Stevanović, Dragan Nedeljković doktor književnosti, Nikola Koka Janković, Dragoslav Pavle Aksentijević, Ljubivoje Ršumović, Milić od Mačve, Sreto Bošnjak likovni kritičar, Dinko Davidov, Vladimir Crnković likovni kritičar, direktor Muzeja naivne umetnosti u Zagrebu, Vladimir Maleković likovni kritičar iz Zagreba, dr Boris Kelemen iz Zagreba, Charlotte Zander čuvena nemačka galeristkinja i kolekcionar, Prof. Dr Bertold Hock nemački biolog i naučnik, Jan-Marie Drot, prof. Svetozar Brkić, Sveta Lukić književni kritičar i pisac, akademik Olga Jevrić, Nina Krstić direktorka MNU i istoričar umetnosti, Jean-Michel Gard direktor muzeja u Martiniju (Švajcarska). U časopisu “The Listener” članak Art in Yugoslavia, objavljen, 15.jula 1965. (T.G. Rosenthal ) pišući o savremenoj umetnosti Jugoslavije, piše o našim poznatim slikarima, Stojanu Aralici, Ivanu Tabakoviću i Peđi Milosavljeviću a za radove Bogosava Živkovića i Milana Stanisavljevića piše da poseduju osnovne kvalitete jednostavnosti i sofisticirane mašte i predstavljaju najznačajniju primitivnu umetnost ovoga veka. Olga Jevrić ceni upravo Milanov skulptorski potez, smatrajući ga na neki način sličnim svome, bez obzira na potpuno odsustvo ili krajnju svedenost figure u svom stvaralaštvu (iz teksta Svete Lukića, naziv članka Nek‘ se talasa, časopis Danas, Zagreb, 21.01.1989). O meni je snimljeno više radijskih i televizijskih emisija od kojih su najznačajnije televiziska drama, Čovek koji je pojeo vuka Đorđa Kadijevića i Čudotvorac iz Jabučja Arse Miloševića, oba filma u produkciji RTS-a. Jedini je član ULUS-a iz naive i redovni učesnik na izložbama ovog udruženja. Koautor je Vojnog muzeja na Plitvicama i autor patenta, Obrtne sanke sa pokretnim sedištem koje zadržavaju horizontalni položaj. Taj pronalazak je zaštićen u patentnom zavodu, pod reg.br.409/85,1985.godine.
Za svoj rad nagrađivan je dosta puta, nabrojaću samo neka priznanja:
– Srebrna plaketa na Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti sveta u Rimu 1969. godine;
– Naivni sveta Naiva 73 u Zagrebu, prva nagrada i pravo na samostalnu izložbu na narednom bijenalu 1977
– Tri Velike nagrade Bijenala naivne umetnosti u Jagodini, 1989.,1999.i2009. godine;
– Velike nagrade Bijenala naivne umetnosti u Jagodini 1981. i 1991.gogine
– Na Mećunarodnom bijenalu u Bratislavi dobija prvu nagradu GRAND PRIX INSITA 2000. posle čega ima veliku samostalnu izložbu u Slovenskoj narodnoj galeriji
– Zlatna medalja, na izložbi savremeni sveta za samostalnu izožbu na Hth Cairo International Biennale 2006. godine po pozivu predsednika vlade Mohamed Hosni Mubarak-a., gde je učestvovalo 120 autora iz 60 zemalja. Predsednik žirija je bio Mr.Pietrovisky the Director of the Moscow State Hermitage Museum. U žiriju su još bili Mr. Cortenova- Director of Museum of Modern Art, Verona; Mr. Pierrini-Director Center for Contemporary Art, Milano; Mr. Hegyi- Director of Modern Art Museum in St. Etienne, France; Mr. Ashida- Director of Orozco Museum in Mexico; Mrs.Isabel Tajeda-Spain

Bombardovanje, 1999

Bombardovanje, 1999

Značajnije izložbe na kojima je učestvovao:
– Yugoslav naïve Paintings and Sculpture, (1969, 1970 i 1971) izložba koja je u toku godine prikazana u 22 grada Kanade i SAD. Ovu izložbu organizovao je Muzej primitivne umjetnosti – Zagreb, a selektor umetničkih dela iz Srbije bio je Oto Bihalji Merin;
– Trienale insitneho umenia, Slovenska narodna galerija, Bratislava, selektori:
Oto Bihalji Merin i dr Boris Kelemen (1969);
– NAIVNI `70, NAIVNI SVETA, Galerija primitivne umjetnosti, Zagreb, selektor: Oto Bihalji Merin; Predstavljen sam sa 4 dela (1970);
– Arte naif in Serbia, Palazzo delle Esposizioni, Roma (1971) ;
Oto Bihalji Merin je bio predsednik organizacionog komiteta, komesar izložbe i pisac teksta u katalogu, a po njegovom izboru izloženo je Milanovih sedam skulptura: Luda moda, 1969; Čovek mašina, 1969; Familija, 1969; Svadba jadikovki, 1969, Rađanje, 1967; Merenje, 1967; Ljubav i mržnja, (1968);
– Šestorica naivnih. Muzej savremene umetnosti, Beograd. (1972);
Posle Rima i beogradska publika je imala priliku da vidi ovu izložbu, prvu ovakve vrste u Muzeju savremene umetnosti.
– Skulpturen naiver Kunstler aus Jugoslawien, Forum für Kulturaustausch-Institut für Auslandsbeziehungen, Stuttgart; Haus der Ruhfestspiele, Recklinghausen, Forum im Bonn – Center, Bonn. Izložba pod nazivom Skulpturen naiver kunstler aus Yugoslavien. Na izložbi je učestvovalo deset autora, od kojih je Milan bio najmlađi a sa najviše zastupljenih skulptura (18 izloženih radova), otkupljen mu je Anđeo koji stoji u tremu Muzeja – Recklinghausen (1972);
– Međunarodna izložba Naivi 73, Galerija primitivne umjetnosti, Zagreb
Predsednik i član žirija jugoslovenske selekcije je ponovo Oto Bihalji Merin. Milan imao šest skulptura: Pesnik, Umiranje i rađanje, Kopilača, Mala nužda, Čovek mašina i Gavran. Dobio je prvu nagradu, na Međunarodnom bijenalu naivni sveta Naiva `73. (1973);
– Die Kunst der Naiven. Themen und Beziehungen. Haus der Kunst, München, Was-war-Was ist, Städtische Kunsthalle, Recklingausen (1974) ;
– Naivni sveta, održana je u muzeju savremene u Minhenu od 1.novembra1974, 12.januara 1975. izložio je četiri skulpture: Svadbu jadikovku, Čoveka mašinu, Kopilaču i Orla ; Ova izložba preneta je u Muzej savremene umetnosti u Cirihu (1975);
Te godine Oto Bihalji Merin dobio je svetsko priznanje – prvu nagradu kao autor koncepcije iložbe, a sama izložba DIE KUNST DER NAIVEN proglašena je najboljom svetskom izložbom. Tim povodom TV-Beograd je snimila film u kome Oto Bihalji Merin kaže: ”Milan je prevazišao sve starije svojom fantastikom, a njegova skulptura Svadba jadikovka, taj stub te čudnovate svadbe, krvave svadbe, ja bih rekao tragične svadbe, je najlepša skulptura koju sam ja video u naivnih.”
– Aspects `75-Contemporary Yugoslaq Art, R. Demarco Gallery, Edinburgh; The City Art Gallery, Dublin (1975);
-Yougoslavie peintres et sculpteurs naifs, Galeries Nationales du Grand Palais, Paris Zastupljen je sa 6 skulptura(1976);
– Samostalna izložba na Međunarodnom bijenalu Naivi 77, Galerija primitivne umjetnosti, Povodom prve nagrade Naivni `73. ispred paviljona stajala je trometarska skulptura Troglavi – Zagreb(1977);
– Prvi Bijenale jugoslovenske samouke umetnosti, Galerija samoukih likovnih umetnika, na kome je Oto Bihalji Merin bio predsednik organizacionog komiteta i predsednik žirija jugoslovenske selekcije – Svetozarevo (1981);
– New Frontiers of Naive Art in Europe, The Royal Festaval Hall, London. (1984);
Na Londonskoj izložbi, povodom sto godina naivne umetnosti i promocije Enciklopedije Naivne umetnosti sveta, koja je prevedena na 48 jezika, u selekciji Oto Bihalji Merina, izložena su 54 najvrednija dela jugoslovenske naivne umetnosti. Zastupljen je delima: Adam i Eva, Svadba jadikovka, Sam sebe rađa. Adam i Eva su stajali u centralnom delu sale gde je bila promocija knjige i izazvale su ogromnu pažnju medija i publike. U toj enciklopediji, u samom predgovoru se nalaze dve Milanove skulpture, a njegovo ime je između imena Henri Rusoa i Pabla Pikasa, tako Čovek mašina stoji uz Gospođice iz Avinjona. Skulptura Čovek mašina, sada je vlasništvo Le Musee de L`Art Brut u Lozani i nalazi se u stalnoj postavci ovog svetski priznatog muzeja, dok je Svadba jadikovka u Etnografskom muzeju u Beogradu.
– 26.Oktobarski salon likovnih i primenjenih umetnosti srbije, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd(1985);
– Samostalna izložba Galerie Charlotte, Munchen, Skulpture Brute(1986);
– Samostalna izlozba na kojoj je izloženo 33 skulpture, Galerija primitivne umjetnosti, Zagreb (1988);
– Oktobarski salon, Cvijeta Zuzorić, Beograd (1988);
– Galerija primitivne umjetnosti, Zagreb, Izložba jugoslovenske naivmne umetnosti iz zbirke Muzeja naivne umetnosti, (1989);
– Samostalna izlozba: Skulptura Milana Stanisavljevića, Borski susreti balkanskih književnika , Bor(1989);
– Dobitnik sam Velike nagrade bijenala 1991, Muzej naivne umetnosti, Svetozarevo (1991);
– Naivna umetnost Srbije, Magyar naiv muveszetek muzeuma, Kecskemet(1994);
– 37.Oktobarski salon, Muzej 25. Maj, Beograd(1996);
– Naïve Kunst und Art Brut, Museum Charlotte Zander, Bonninghem (1996);
– Insita `97. V Trienale insitneho umenia, Slovenska narodna galeria, Bratislava(1997);
– Naivnoe iskusstvo (Jugoslavije) Muzei sovremennogo izbobraziteljnogo iskusstva, Minsk(1998);
– VI Trijenale naivne umetnosti, Bratislava (2000). u organizaciji Slovačke nacionalne Galerije a pod pokroviteljstvom UNESKO-a i Ministarstva kulture Slovačke Republike. Međunarodni žiri, u sastavu: Rodžer Kardinal (London), Katarina Čiernaja (Bratislava), Niko van der Endt (Amsterdam), Vladimir Crnković (Zagreb) i Nina Krstić (Jagodina) dodelio mu je nagradu GRAND PRIX INSITA 2000, najviše priznanje za izloženu skulturu. Ovo priznanje podrazumeva i monografsku izložbu na sledećem trijenalu. Tako je VII. Svetski trijenale obeležen Milanovom velikom retrospektivnom izložbom skultura u reprezentativnoj galeriji INHEBA. Izloženo je četrnaest skulptura – Bratislava (2000);
– Naivna umetnost u Srbiji, u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, (2003); U selekciji stručnjaka Muzeja naivne umetnosti Jagodina, Dr Ješe Denegrija i SANU. Skulptura Gavran stajala je ispred SANU a izloženo je Milanovih osam skulptura. Ukazana mu je čast i svrstan je među pet klasika u naivi srbije, od kojih je jedini živi autor.
– Susreti i mimoilaženja, Manoir de la Ville, Martinji, izložba koja simboliše savremenu likovnu umetnost Srbije, sagledanu iz više planova: konventivnog, akademskog i nagonskog, na kojoj su učestvovali najpoznatiji naivni umetnici, art bruta i akademski umetnici Srbije. Selektori izložbe: Dragoslav Krnajski- ULUS, Beograd, Jean-Michel Gard-Manoar direktor Muzeja de la Vill de Martigny i Mario del Curto – fotograf iz Muzeja Le Musee de l Art Brut de Lausanne. (2004);
– Prolećna izlozba 2005, ULUS, Jesenja izlozba 2005. ULUS- Beograd(2005);
– Na Međunarodnoj izložbi, L`esprit de la foret, Le Halle Saint Pierre a Paris 21 mars-27 aout, predstavljen je sa petnaest skulptura a mesec dana kasnije ista izložba održana je i u Ville D`Oyonnax od 19.sept.- 22. novembra, na pozivnici za izložbu u Oyonnax nalazi se reprodukcija Milanove skulpture, Praptica.
Povodom ovih izložbi objavljeno je desetak novinskih članaka u francuskim novinama( Art-Spectacles, Telerama, Le Figaro…Politika, objavljuje 26.8.2006 ).
U francuskim novinama piše: “Na izložbi su zastupljeni umetnici Finske, Kanade, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država i jedan Srbin”. Ulaznica je koštala 6,5 eura kao i za Pikasov muzej. U štampi je više pisalo o Milanu nego o svim ostalim autorima a u časopisu Art-Spectacles se nalaze tri reprodukcije mojih skulptura. . Pariz (2006);
-Umjetnost bez granica, Vladimir Crnković-direktor, Hrvatski muzej naivne umjetnosti, Izložba stranih majstora iz kolekcije Hrvatskog muzeja. Ponovo je svrstan u klasike ali ovoga puta svetske naive. Zagreb (2006);
– Hth Cairo Intrnational Biennale, dobitnik sam Zlatne medalje na izložbi savremeni sveta za samostalnu izožbu. Predsednik žirija je bio Mr.Pietrovisky the Director of the Moscow State Hermitage Museum.
– Euro art Galerija, Beograd ART BRUT, slike autora: Sava Sekulić, Ilija Bosilj, Emerik Feješ, Vojislav Jakić, vajar: Milan Stanisavljević ( 2008);
Srpska savremena umetnost, Euro art Galerija, Beograd. Od samog početka je podjednako izlagao u naivi i savremenoj umetnosti, pa su i ovoga puta njegove skulpture bile izložene uz dela naših izuzetnih slikara, Jovana Bijelića, Ivana Tabakovića, Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, Zore Petrović… (2008);
-Mećavnik, galerija Macola, Mokra Gora 2009.
– Izložba u holu Narodne banke srbije, koja je otvorena za Noć muzeja, 15.maja 2010. Skulpture velikog formata se tamo još uvek mogu videti.
-Milanovi radovi se mogu videti i na Mećavniku (Mokra Gora) kao i u ateljeu u Beogradu u Grčića Milenka br.1/149.
Nikola Kusovac u filmu: “Čudotvorac iz Jabučja”, 12. mart 1998. za moje skulpture kaže: “On govori jednim moćnim, pojednostavljenim, skulptorskim jezikom u tvrdim i snažnim masama i zato što je njegov izraz moderan siguran sam da će on zasigurno u narednim decenijama svedočiti o najvišim dometima srpske skulpture dvadesetog veka”. Milan Stanisavljević je dao značajan doprinos razvoju savremene i naivne umetnosti, proteklih pedeset godina. Njegova dela su već odavno svrstana u nacionalnu i svetsku kulturnu baštinu. Đorđe Kadijević je na otvaranju Milanove samostalne izložbe, u muzeju u Jagodini, rekao:”Ne mora Milan da umre pa da kažemo da je bio veliki vajar. Ja želim da to on čuje sad, dok je u punoj snazi i dok će još mnogo toga uraditi. Nikome ko to kaže neće pasti kruna sa glave, znate čudan smo mi narod.”

Svi gore navedeni podaci su iz arhive Muzeja naivne umjetnosti iz Zagreba i Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, kao i iz dokumentacije koju je vodio Ivan Tabaković i sam autor.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*