Тања Пајић: Хари Потер, авантура духа или један тежак сан?

Filed under: Srbija |

hariЧесто се помиње, барем у митологији, симбиоза сна и јаве, који је као вео једног  ониричног сновиђења,ткања, паралелан са људским животом, додуше, не сваким, али по неким, који бива обдарен могућношћу проживљавања чак и два нова живота у једном живљењу.

Хари Потер, књига о сновиђењу, алхемији модерног доба, алегорији и симболизму, по значењу и употреби  својих речи, представља један сан и по месту радње, бива типичан пример нововековног и стога ововековног  враћања у доба синкретичног живљења и писања, какво смо сретали, узето у најдубљем смислу, у средњовековној књижевности  и у доба инквизиције. Питање је само, да ли би се Хари Потер нашао на црквеној оптуженичкој клупи, спаљен на ломачи својих дела или пред инквизиционим судом.

Хари Потер је чаробњак, није и не припада оној групи “ Нормалаца“ којима припадамо ми остали. Он је чудо од детета, као што научна фантастика приказује, а у овом облику само фантастика, та друга страна пишчеве имагинације и писања.

Као што би средњевековни  мистици казали, Хари Потер припада једном од ученика, неког тајног друштва, овде означеног у школи, у школи алхемије  људске душе. Јер, Хари Потер је уствари  херој  једне вештине, остатака алхемије и тајне Доктрине, која претвара живот у дело, овде у Дело велике тајне која почива у великој Тајној Соби, у соби где је људска  душа већ претворена у Камен и где пребива  Змија.

Да сви симболи су овде присутни.

Ониризам хари Потера се огледа у његовом причаљу, замаскираном неким сновима која он  проживљава и то већ у деловању, свесном и циљаном деловању. Он је ученик у Школи  чаробњака, који  се уче разним , рекло би се  више  мађионичарским и старим  чаролијама, него неком науку који би  условио комплетно упадање  у онострани свет сила. Не тако мрачан, више симпатичан са духовима и невидљивим  патуљцима, овде  је  Хари Потер  представљен као чудо од детета, које  збуњује чак и своју породицу. Све то, тај ониризам изражен кроз свесно деловање, бива уобличен  кроз логички дату целину, обуку у школи чаролија, која је ипак на неки начин , иако тајна, доступна  широј јавности. Та обмана са чаролијама, обмана самог алхемичког процеса, је и обмана само  и маште, јер овај лик  садржи пре свега један став-треба ли машта да скрене у невидљиво, непостојеће, или да се уобличи у  оно креативно, замишњено и измаштано“  у опште“ .Са већом  вредношћу, него што је пуко маштање из бајки, мада без поговора, савремене бајке. Ово маштање носи  измењену слику света или прилагођену слику света, која објашњава и проучава, као што се често учи, ону  другу страну нашег живота, наш сан  или нешто  што се претвара у наш сан. Ко не би пожелео  да барем једампут сања да је невидљив, да у себи  поседује  чудотворну моћ, да утиче на друге људе око себе, да  може да  попије  тај Еликсир, напправљен у тајној лабораторији  живота.

Уствари овај наук  у школи  за чаробњаке је само дело о алхемији душе. Оно је дело  живота, дело  романескног, фантастичног живота. Том делу припада и Хари Потер који је у другој врсти живота, у животу који доноси са собом нешто онострано , чудо,што представља сам еликсир животних сокова којима се убија  Змија у Дворани  Тајни. У том чину, чину убиства Змије, Хари Потер подсећа на витеза-ослободиоца и средњевековног хероја који спасава вољену драгу-зар није била окамењена, и тиме постиже једно  ослобађање, ослобађање животног пута, испуњене  Животног Дела.

Не, овај  роман није  херметички,  али је “’магија писања“ представњена на други начин. Све је с ону страну  живота: ликови, имена, радња. Један сан који је други лик у стварности.

Реч је о принципу.Принципу не само подељених емоција и личности већ и вредности живота, принципу ослобађања, кроз сан, тежак  сан  који друго, оно  метафизичко и тајно биће  носи у нама, а које је у овом случају представљено као наше право, слободно биће.Оно лебди над нама, оно нас уводи у проблем, јер је већ одавно постало такорећи , свесно,свесно нововг живота, живота тајни и душе  која са собом носи вечито колебање између овостраног и оностраног.А само ретки људи могу да га назру и осете, а чак и по неко, као овде Хари Потер, друга страна писца, и осмисле. Та друга страна има тежину над бићем као бреме које се, испоставило се, хули над људским животом и претвара се у чисти логицизам али и фатазмагоричне целине, које су  оживелее кроз легализацију деловања свих јунака  у Школи за  чаробњаке. Ту нема мрачних ни тамних сила, ни Змија није у правом смислу речи змија,већ радозналости, дечје радозналости која уствари представља и покретач и живота  у стварном смислу у радњи ликова, и та радозналост  је уобличена, дакле, у акцију и делање и живљење.

Књига  о животу, као  што је ред  да роман представња, је хемија  животоносног принципа. Свака реч, сваки симбол, јер овде се ради о симболу сна, показује један фантастичани  догађај, фантастичну причу о Моћи, о моћи над животом, о победи, могућој, животних сила над  силама сопственог кретања, природног  кретања нашег живота. ПОдстицање  ових сила, у које многи верују, је Хари ПОтер, изражена стварност, али лепа, креативна , моћна стварност, која не разара метафизичку дилему и питање:“ Шта је истина  за стварног човека’?

Зато је питање :“ Шта је стварност?“ уствари одговор  на истину, коју води машта за испуњавање живота, чак и када се заузмемо за оно другачије, када у себи  поставимо  питање:“Колико смо  сами себи јасни?“

Уствари, овде се то  питање поставља већ кроз саму реакцију, подељено између два друга  питања-чаробно и херојско, што је саставни део  сваког живог бића, и то без икакве сумње.

(Приказ писан на основу прве књиге из циклуса романа о Хари Потеру, Ј.В.Роулинг, Народна књига, Београд2002)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*