Често се помиње, барем у митологији, симбиоза сна и јаве, који је као вео једног ониричног сновиђења,ткања, паралелан са људским животом, додуше, не сваким, али по неким, који бива обдарен могућношћу проживљавања чак и два нова живота у једном живљењу.
Хари Потер, књига о сновиђењу, алхемији модерног доба, алегорији и симболизму, по значењу и употреби својих речи, представља један сан и по месту радње, бива типичан пример нововековног и стога ововековног враћања у доба синкретичног живљења и писања, какво смо сретали, узето у најдубљем смислу, у средњовековној књижевности и у доба инквизиције. Питање је само, да ли би се Хари Потер нашао на црквеној оптуженичкој клупи, спаљен на ломачи својих дела или пред инквизиционим судом.
Хари Потер је чаробњак, није и не припада оној групи “ Нормалаца“ којима припадамо ми остали. Он је чудо од детета, као што научна фантастика приказује, а у овом облику само фантастика, та друга страна пишчеве имагинације и писања.
Као што би средњевековни мистици казали, Хари Потер припада једном од ученика, неког тајног друштва, овде означеног у школи, у школи алхемије људске душе. Јер, Хари Потер је уствари херој једне вештине, остатака алхемије и тајне Доктрине, која претвара живот у дело, овде у Дело велике тајне која почива у великој Тајној Соби, у соби где је људска душа већ претворена у Камен и где пребива Змија.
Да сви симболи су овде присутни.
Ониризам хари Потера се огледа у његовом причаљу, замаскираном неким сновима која он проживљава и то већ у деловању, свесном и циљаном деловању. Он је ученик у Школи чаробњака, који се уче разним , рекло би се више мађионичарским и старим чаролијама, него неком науку који би условио комплетно упадање у онострани свет сила. Не тако мрачан, више симпатичан са духовима и невидљивим патуљцима, овде је Хари Потер представљен као чудо од детета, које збуњује чак и своју породицу. Све то, тај ониризам изражен кроз свесно деловање, бива уобличен кроз логички дату целину, обуку у школи чаролија, која је ипак на неки начин , иако тајна, доступна широј јавности. Та обмана са чаролијама, обмана самог алхемичког процеса, је и обмана само и маште, јер овај лик садржи пре свега један став-треба ли машта да скрене у невидљиво, непостојеће, или да се уобличи у оно креативно, замишњено и измаштано“ у опште“ .Са већом вредношћу, него што је пуко маштање из бајки, мада без поговора, савремене бајке. Ово маштање носи измењену слику света или прилагођену слику света, која објашњава и проучава, као што се често учи, ону другу страну нашег живота, наш сан или нешто што се претвара у наш сан. Ко не би пожелео да барем једампут сања да је невидљив, да у себи поседује чудотворну моћ, да утиче на друге људе око себе, да може да попије тај Еликсир, напправљен у тајној лабораторији живота.
Уствари овај наук у школи за чаробњаке је само дело о алхемији душе. Оно је дело живота, дело романескног, фантастичног живота. Том делу припада и Хари Потер који је у другој врсти живота, у животу који доноси са собом нешто онострано , чудо,што представља сам еликсир животних сокова којима се убија Змија у Дворани Тајни. У том чину, чину убиства Змије, Хари Потер подсећа на витеза-ослободиоца и средњевековног хероја који спасава вољену драгу-зар није била окамењена, и тиме постиже једно ослобађање, ослобађање животног пута, испуњене Животног Дела.
Не, овај роман није херметички, али је “’магија писања“ представњена на други начин. Све је с ону страну живота: ликови, имена, радња. Један сан који је други лик у стварности.
Реч је о принципу.Принципу не само подељених емоција и личности већ и вредности живота, принципу ослобађања, кроз сан, тежак сан који друго, оно метафизичко и тајно биће носи у нама, а које је у овом случају представљено као наше право, слободно биће.Оно лебди над нама, оно нас уводи у проблем, јер је већ одавно постало такорећи , свесно,свесно нововг живота, живота тајни и душе која са собом носи вечито колебање између овостраног и оностраног.А само ретки људи могу да га назру и осете, а чак и по неко, као овде Хари Потер, друга страна писца, и осмисле. Та друга страна има тежину над бићем као бреме које се, испоставило се, хули над људским животом и претвара се у чисти логицизам али и фатазмагоричне целине, које су оживелее кроз легализацију деловања свих јунака у Школи за чаробњаке. Ту нема мрачних ни тамних сила, ни Змија није у правом смислу речи змија,већ радозналости, дечје радозналости која уствари представља и покретач и живота у стварном смислу у радњи ликова, и та радозналост је уобличена, дакле, у акцију и делање и живљење.
Књига о животу, као што је ред да роман представња, је хемија животоносног принципа. Свака реч, сваки симбол, јер овде се ради о симболу сна, показује један фантастичани догађај, фантастичну причу о Моћи, о моћи над животом, о победи, могућој, животних сила над силама сопственог кретања, природног кретања нашег живота. ПОдстицање ових сила, у које многи верују, је Хари ПОтер, изражена стварност, али лепа, креативна , моћна стварност, која не разара метафизичку дилему и питање:“ Шта је истина за стварног човека’?
Зато је питање :“ Шта је стварност?“ уствари одговор на истину, коју води машта за испуњавање живота, чак и када се заузмемо за оно другачије, када у себи поставимо питање:“Колико смо сами себи јасни?“
Уствари, овде се то питање поставља већ кроз саму реакцију, подељено између два друга питања-чаробно и херојско, што је саставни део сваког живог бића, и то без икакве сумње.
(Приказ писан на основу прве књиге из циклуса романа о Хари Потеру, Ј.В.Роулинг, Народна књига, Београд2002)
Pročitajte i:
