Славица Јовановић добитница “Позлаћеног афоризма“ у Мркоњић Граду (БиХ)

Filed under: Bosna i Hercegovina,nagrađeni radovi,zemlja |

На Међународном конкурсу хумора и сатире поводом првог априла – дана шале и збиље  XIII  по реду, у Организацији Клуба Умјетничких Душа из Мркоњић Града (БиХ) на тему: Колико смо (про)пали?!…, Славица Јовановић награђена је у четири категорије: Позлаћени афоризам, Најизазовнији афоризми, Најтачнија сатирична прича и Најоптимистичнија сатирична песма

НА ХIII КОНКУРСУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОВОДОМ ПРВОГ АПРИЛА ДАНА ШАЛЕ И ЗБИЉЕ 2014. ГОДИНЕ НА ТЕМУ КОЛИКО СМО (ПРО)ПАЛИ?!;,.

1. април 2014. године Мркоњић Град, Босна и Херцеговина

DIPLOMA (Custom)

ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ

Није народ пропао, само пада у несвест од глади.

Најизазовнији афоризми

1. Од кад смо на ниске гране пали, основали смо странку пропалитета.
2. Нит смо пропали, нит смо пали, само смо се бацили под ноге светским моћницима.
3. Земљу нам воде пропали политичари, али се они данас не зову пропалитети, него министри!
4. Хлеб је толико порастао у мојим очима, да сам пао у руке полицајцима, обијајући пекару.
5. И главосеча ће потврдити да народ није пропао, само му је глава пала са друге стране пања.
6. Шта бре хоће овај народ ? Жали се да је пропао ко мудо кроз подеране гаће. Ако је за утеху вођа ни то нема.
7. Због пропалих политичара и народ пропада у земљу од стида.
8. После шљивовице падаш на алко- тесту, а после афричке шљиве постајеш тражена политичка курва.
9. Навукли су нас на танак лед, а сад се чуде што смо пропали.
10. Пао сам на испиту и то преко учитељице живота.

Најтачнија сатирична прича прича

ПРОПАДАЊЕ У РАKИЈСKО БУРЕ

Витезу од Ракијског Бурета и остале брље

Шта би тек написао овај мученик из Шуш -шуш  новина , да су га частили са још неком брљом! Он најбоље пише кад је у делиријуму, као и сваки други алкос. Вероватно сања исти сан.. А то је буре ракије из које би поштено натегао. Овај пропалитет од човека, често сања да пропада у ракијско буре. А и добро би му дошло да се мало окупа ради дезинфекције што језика, што тела. Али сви знамо, ко пије зло не
мисли. У преводу из овог несрећника говори ракија. Тако да тог кривудавог новинара Шуш -шуш  новина не треба дирати. Греота је на пијанца.
А ако се некад нађете у могућности, частите га ракијом, да не узима више на вересију код својих политичких газда. Јер да га истресете из гаћа ни жута банка не би испала. Банкрот због ракије! А то што не би испала банка, ни по јада , него што не би имало ни друго шта да испадне. Он има муда само на језику, у гаћама их овај несрећник нема и своје полне недостатке и друге комплексе овај несрећник и безмудић лечи у алкохолу. Њему је грех упутити било какву псовку у стилу јеб…. своју матер! Нема потребе , у алкохолисаном стању он ионако замишља да је сам себе направио.
Ал’ опет некако ми тешко да кажем пијана будала.! Греота је ! На такве неизлечиве случајеве гледам са сажаљењем.

Најоптимистичнија сатирична песма

ПРОПАЛИТЕТИ

На власти су сви уредни и лепи,
пропали студенти и пропалитети,
пали на полиграфу и на алко – тесту,
опљачкали касу, подмитили пореску,
народе слепи, народе проклети,
сад замисли како ти ћеш се провести.
Неко чудно време народу се свети,
на избору победили пропалитети.
Ено га и вођа у „дугином дресу“;
потурио леђа, странац дреши кесу.
Сад народу оста да пропада од стида,
сатеран у ћошак историјског зида.
За народ потпис палцем се  показа проклетим,
јер нам земљу воде пропалитети.
И шта да вам кажем
да већ нисте знали,
живом су народу и кожу одрали,
због пропалитета и ми смо пропали,
Челичи се народ и гладан се кали,
тек кад падне вођа, народ се усправи.
Из птичје перпективе,
можда јесмо мали,
или смо у очима пропалитета пали.
Они за слободу главу нису дали,
ни за отаџбину они нису пали,
у Атомском склоништу
су главу сачували.
Гладни , голи, боси, заклетву смо дали,
пред народним казаном се често заклињали,
кад би ови с власти у живо блато пали,
дигли би се народи, не би пропадали.
На самртном часу,
како време лети,
на изборима победили – пропалитети.
И ведре и облаче и зими и лети
под ноге се сами туђину бацили,
чудна историја народу се свети,
земљу опет поведоше пропалитети,
на испиту пали, али су се дали,
за шаку долара земљу нам продали…

 

Славица Јовановић

Славица Јовановић

Славица Јовановић је рођена 15. 09. 1969. године у Шапцу, Србија. Пише поезију и прозу. Професионални је новинар, члан Удружења новинара Србије (УНС) и стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама „Алилуја“, издавач Књижевна омладина Панчева 1995. год; „Албатрос“, Удружење писаца Србије, „И уби дрво човека“, ауторско издање 2002. год.; „Небом лете Церски саморасти“, Заслон 2007. год.; „Косовски црни, косови“, Удружење писаца Србије 2008. год.; „Подсмевач“, Удружење писаца Србије 2009. год; „Златовез муња“ ауторско издање 2014. године.

Заступљена у више од сто књижевних зборника, у антологијама „Песме о мајци“ приредио Бранислав Бојић, „Антологија Чивијаског хумора и сатире“ приређивача Живка Гавриловића, „Бисери Балканског афоризма“ Васила Толевског, „Прва EX-YU антологија“ Сабахудина Хаџиалића, „Словар о одселнику“ Милића од Мачве, „Чегарске ватре“, Удружење писаца „Глас корена“ из Ниша, у „Сведоку историје“ адвоката Вељка Губерине, у енциклопедији „Новинари и публицисти Подриња“ приређивачи: В. Бујишић – С. Матић, у зборнику афоризама „Извајане мисли 4“ приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној монографији; у књизи „Виђенији Мачвани“, у издању: Удружења књижевних стваралаца „Завичај“ из Сремске Митровице. Заступљена у “Видовданским беседама“ 2013. Вучјак, Прњавор Босна и Херцеговина… У антологији „Завештања“, Удружења српских писаца из Швајцарске, у антологијама „Сабора духовне поезије“ – Раковица, у албуму Крајишке песме итд.

Финалиста „Ратковићевих вечери поезије“ у Бијелом Пољу, од 1996. до 1999. године. Финалиста „Подгоричког поетског фестивала“ Подгорица 1999. год; Финалиста „Српског пера“ у Јагодини више пута. Награђена трећом наградом на књижевном конкурсу „Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу 1994. год. за приповетку, добитник треће награде“Вукови ластари“ Лозница 1995. год.; Добитник повеље Свесрпског Савеза К.К.К. „Карађорђевић“ за поезију 2002. год.; Добитник друге награде „Рудничка врела“ У Горњем Милановцу 2003. год.; Добитник друге награде у Вранићу за афоризме „Оловко не ћути“ 2011. год.; Добитник специјалног признања Академије „Иво Андрић“ – Београд, за књигу „Небом лете Церски саморасти“, за 2007. годину и добитник специјалног признања исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба, односно за књигу „Косовски црни косови“ за 2008. год.; Добитник специјалне похвале за песму на Међународном конкурсу „Драган Жигић“ 2012. год.
Добитник друге награде за афоризме на Шестом међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ 2012. год. Tакође, освојила је друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и сатире “Милован Илић Минимакс“ 2013. год; На Фестивалу поезије Барајево 2013. године освојила прво место за мисаону поезију .

Добитник „Позлаћеног афоризма“ и аутор најбоље сатиричне приче на књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012. године. На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године,  хумора и сатире, награђена је у четири категорије, освојила је “Сребрни афоризам“, у категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и најизазовнијих афоризама, њена остварења су проглашена најбољим.

На ‘Банатском перу’ Житиште 2012. год. у организацији Библиотеке ‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу. На XIII Међународном књижевном јавном конкурсу у Мркоњић Граду 2014. за љубавне пјесме над пјесмама, њена песма је проглашена за најуспешнију у категорији „Најзаводљивија љубавна песма“.

Члан je: Академије „Иво Андрић“ – Београд, Удружења писаца Србије, Савеза књижевника Србије (СКОР), Књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова „Јесењин“,“Књижевни иродалми клуб-Суботица, К.К.К.“Карађорђевић“, један од оснивача Утекса 1987. год. у Београду, члан СОКОЈА од 1987. год.; Добитник специјалног признања Академије „Иво Андрић“ – Београд за „Златовез муња“ 2014. „год.

Иницијатор и оснивач више песничко-сликарских светковина међу којима су „Церски саморасти“ који се одржавају у Мачванском Прњавору и „Двапут Дрина брдо опасала“ која се одржава недалеко од Бајине Баште.
Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и дијаспоре. Oбјавила преко 400 интервјуа и преко 100 репортажа у престижним ревијама и дневим листовима, чији је сарадник
више од 20 година. За своје књиге духовне садржине добила благослов његове Светости Патријарха Павла.
Хумореске и афоризме је објављивала у „Ошишаном јежу“ електонско издање УНС, у „Вечерњим новостима“ у „Трну“, У „Експрес Политика“ рубрика „Глог“, „Приморске новине“ – Будва, „Чивији“;  „Шабачкој ревији“,  „Гласу Подриња“ у радио емисији“Добро вече Чивијаши“, „Каравану“ првог програма радио-Београда,  у „Шипку“ Maxminusu „, „Носорогу“ итд.
Стални сарадник више редакција више више од 20 год. Текстове објављивала у најутицајнијим и најпрестижнијим листовима, у земљи и иностранству.

Објављивала  у Видовдану, у Мојим новостима, у Србослову, Српским новинама ЦГ , Православном миионару, Авлија Рожаје, Конкурсима региона, Миxер портал, Гласу Подриња, Грађанину, Таблоиду, Ревији 92, Експрес политици, Српске новине Огледало, Националу, Приморске новине, Зони сумрака, Шабачка ревија, Подринске, ИН4С портал Подгорица, Подрински телеграф, Балкан, Треће око, Чудо, Сабор, Мелос, Народна стварност, Блиц, Шпијуну итд. Сарадник у више радио емисија, Радио Подриње Лозница, Први програм радио – Београда, емисија Караван, радио Легенд, у Балканским зорама, Нова Варош и на сајту Јединице за специјалне операције ЈСО „Црвеним береткама“ .

Живи у Мачванском Прњавору, Србија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*