Награда која носи име једног од врхунских српских есејиста Сретена Марића (1903-1992), додељена је Сави Дамјанову за петокњижје под заједничким насловом “Српска књижевност искоса “1-5 , а чине га следеће књиге: „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер“, „Вртови нестварног. Огледи о српској фантастици“, „Српски еротикон“, „Нова читања традиције 1-3“ и „Шта то беше српска постмодерна?“, у издању „Службеног гласника“ из Београда. Такву одлуку једогласно је донео жири у саставу: Катарина де Леобарди-Тиво, Радован Поповић и Гојко Тешић, а ово признање се додељује бијенално.Дело Саве Дамјанова, уз дубоко уважавање свих осталих која су у нашем разматрању својим несумњивим и особеним вредностима конкурисала за награду, издвојили смо вођени осећањем да је у реч о изразито модерном и по много чему особеном, другачијем, провокативном есејистичком рукопису, оплемењеном динамичном читалачком, критичком и интерпретативном свешћу о модерности српске књижевне баштине, наводи се у образложењу. Ауторова страст према новом, дамјановљенски речено, искошеном читању традиције, учинила је његове есеје изузетним у контексту савременог тумачења онога што јесте модерна традиција новије српске књижевности од 18. до 21. века.
Могло би се рећи да је Сава Дамјанов у много чему оплеменио и обогатио књижевнотеоријску и књижевноисторијску мисао савремене науке о српској књижевности, опредељујући се и за модерну методологију, дакле модерну теоријску праксу читања старих, ретких а заборављених текстова али не заборављајући да је есејистичка пракса марићевског типа она традиција која у његовом рукопису на најлепши начин наставља мисао Сретена Марића о књижевној уметности и филозофији.
Награда “Сретен Марић” Сави Дамјанову ће бити уручена 10. маја ове године у Матици српској, чија је Библиотека један од два оснивача ове угледне награде, засад једине код нас намењене есеју. Други суоснивач је Скупштина општине Косјерић, где је рођен Сретен Марић.
Pročitajte i:
