Програм 29. Нушићевих дана

Filed under: pozorište,region,Srbija |

О ФЕСТИВАЛУ „ НУШИЋЕВИ ДАНИ“

Фестивал „Нушићеви дани“ покренут је 1984. године у Смедереву, с циљем популаризације великог комедиографског дела Бранислава Нушића, који је важан део живота (детињство и младост) провео у Смедереву.
Актуелизовање Нушића у нашем времену остварено је, пре свега, позоришним представама, научним скуповима, трибинама, изложбама, издавачком делатношћу, специјализованим дечијим програмима и увођењем награде за животно дело глумцу – комичару.
Од 1990. године додељује се Нушићева награде за животно дело глумцу комичару
Године 1991. у Смедереву је откривен споменик Браниславу Нушићу, рад мр Власте Филиповића, академског вајара.
Од 1995. године установљена је Награда публике за глумачко остварење.
Исте године започињу сусрети школа које носе име Бранислав Нушић.
Годинe 2000. Фестивал је први пут имао такмичарски карактер, а од 2004. фестивал континуирано има такмичарски карактер. Додељује се Нушићева награда за најбољу представу у целини по оцени стручног жирија.
Од 2007. године установљена је Нушићева награда за најбољу представу на основу гласова публике.
Године 2011. установљена је Нушићева награда позоришном редитељу за ревитализацију драмске класике на театарским сценама у земљи и иностранству која ће се додељивати бијенално.

У сусрет Нушићевим данима

УТОРАК, 10. април
Велика дворана у 20 часова
Бранислав Нушић
„ДИЗАЛО У ЛИФТУ“
или PENTHOUSE В МОСКВЕ

Редитељ…………………….Велимир Митровић

Играју
Соната у Е молу………..Милица Милша
Бранислав Нушић……..Бошко Пулетић
Пиколина……………….. .Николина Богдановић
Лектор………………………Сања Живановић
Маска……………………….Драгољуб Јеремић
Кореограф………………..Петар – Пјер Рајковић
Избор музике……………Тихомир Савић
Избор костима………….Југослав Пурић

Збирку прича Бранислава Нушића
„ИЗ НАШЕ ПОЛУ – ПРОШЛОСТИ“
Адаптирао и драматизовао Бошко Пулетић
*Цена улазнице 450 динара

ДЕЧЈИ ПРОГРАМ
СРЕДА, 11. април
Велика дворана у 10 и 12 часова
Канцеларија за младе Смедерево
Позориште „Креативно хаос“

„ДЕСЕТ ЉУТИХ ГУСАРА“
По мотивима песме Љубивоја Ршумовића

Редитељ:Невена Ракочевић
Продукција:Центар за културу Смедерево

Улоге
Дечак………………..Милош Трифуновић
Дебели………………Иван Бајчић
Поспани……………Невена Мартић
Плашљиви………..Вукашин Андријевић
Усплахирени…….Аљоша Илишковић
Опасни……………..Милош Живковић
Светски…………….Милош Антић
Бунар Гусар……….Катарина Ђурић
Нервозни…………..Нина Попов
Нежни……………….Стефан Николић
Храбри……………..Ђорђе Бранковић
Мајмунче…………..Вања Вујовић
Капетан Кука……..Горан Галић
Сми……………………Неда Лукић
Мајка…………………Јордана Вучић

О представи

Ово је прича о НЕ ТАКО љутим гусарима и НЕ ТАКО храбром дечаку који ЈАКО воли да игра игрице. Хоће ли гусaри успети да му објасне да магија заиста постоји свуда око нас и да игра игрице нису једина забава и могућа разбибрига за децу? Може ли машта да нас одведе на заједничко путовање до Недођије и назад? To су питања на која ова представа покушава да одговори.

Музика……………….Горан Јоксимовић
Сценарио……………Креативни Хаос
Мајстор светло……Зоран Ивановић
Мајстор тона……… Владимир Рапајић
*Цена улазнице 100 динара
СРЕДА, 11. април
Велика дворана у 20 часова
Позориште „Бранислав Нушић“ Смедерево

„АY, CARMELA“
Kaрмела и Паулино
глуме фино
Према тексту Hose Sanchisа Sinisterre

Улоге……………………Димитрије Динић
Ивана Вуковић
Мајстор светла………Зоран Ивановић
Мајстор тона…………Владимир Рапајић

О представи
Година је 1938. Време грађанског рата у Шпанији, у коме су републиканске снаге, у чијим су се редовима борили добровољци из читавог света, поражене од фашистичких фаланги генерала Франка и његових савезника, италијанских и немачких фашиста.
Пратимо глумачки и љубавни пар, Кармелу и Паулина, који су због непажње прешли линију фронта и сада су заробљени и приморани од стране фашиста да играју представу као последњу милост за војнике, ратне заробљенике које ће фашисти сзтрадан стрељати. Кармела и Паулино морају изводити своје музичке тачке и глумачке бурлеске баш онако како се то од њих захтева: пристају на све како би се одржали и преживели. Комичар и забављачица тако, мало – помало, постају и против своје воље сарадници фашистичког режима, све до једног тренутка када Кармела одбија да игра бруталну комедију коју им је порушник дописао. Радња започиње дан након те изведбе, да би кроз фрагменте, поступком flashback-а, била реконструисана и склопљена, као слагалица, у слику догађаја из претходне вечери.

Шта је суштина рата? За кога је он добар коме користи? Свеједно је која је земља у питању и који народ, остају само жртве, жртве које се лако заборављају уместо да опомињу, и наставља се даље као да се ништа није десило, праве се нове грешке, које су у суштини старе. Да ли уметник може остати достојанствен и частан у борби с било којим обликом фашизма који трајно уништава културу и све моралне вредности?
На публици је да открије енигму!

ЧЕТВРТАК, 12. април
Велика дворана у 20 часова
Омладинско позориште Техничке школе Смедерево

НУШИЋУ, С` ЉУБАВЉУ…

Нимало случајно овако насловљена , представа је својеврсни омаж , израз дубоке оданости нас , Смедереваца, свом славном суграђанину, највећем српском комедиографу.
Носталгичним времепловом, кроз Србију с краја 19. и почетка 20. века , које више нема , повешће Вас сам Нушић, евоцирајући успомене на детињство и дане проведене у Вили Обреновића , у својству дворског комедиографа. Потом се , у форми омнибуса , нижу најпознатије сцене из Госпође министарке и Сумњивог лица. Живка министарка и капетан Јеротије Пантић метафоре су и за нашу садашњост, свеколику стварност, за свеприсутни дух паланке, каријеризма, скоројевићства, непотизма, полтронства, глупости, примитивизма…
Глумци Омладинског позоришта Техничке школе Смедерево ликове из Нушићевих комедија играју младалачки полетно и искрено, исказујући љубав не само према Нушићу, већ и према позоришту уопште – што је и највећа вредност њихове представе.

Играју

Б. Нушић…………………………..Станисављевић Марко
Капетан
Јеротије Пантић…………………Максимовић Милан
Нушићеви
Саговорници……………………..Младеновић Јована
Митровић Андријан
Марица,
његова кћи……………………….. Станојевић Јасмина
Живка министарка……………. Поповић Милица
Ујка Васа………………………….. Благојевић Александар
Рака…………………………………. Јовановић Ненад
Пера Каленић…………………… Павловић Антоније
Савка……………………………….. Коцић Аница
Соја……………………………………МилићевићМарија
Даца…………………………………..Костић Јелена
Панта……………………………….. Павловић Урош
Миле,
Пантин син………………………..Шљапић Филип
Јаков………………………………….Илић Илија
Сава…………………………………..Алексић Никола
Јова………………………………….. Сретеновић Богдан
Полицајац………………………… Ристић Крста
Анђа,
његова жена…………………….. Ђорђевић Aница
Вића………………………………… Трифуновић Милош
Ђока………………………………….Цигулајкић Александар
Пандур Јоса……………………….Милићевић Андреја

Режија, сценографија, костими и избор музике: проф. Наташа Рајић

ПРОГРАМ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА
ЧЕТВРТАК, 19. април
Плато испред Центра за културу у 19 часова
Полагање венаца на споменик Браниславу Нушићу

Затим, у Галерији Центра за културу
Отварање изложбе „ПЕТ БАРДОВА – легенде српског глумишта“
Изложбу отвара Наташа Штелц, историчар уметности и аутор поставке и Ана Ђаповић, аутор слика.

Изложба „ПЕТ БАРДОВА – легенде српског глумишта“ обухвата опус од пет великих уља на платну и дванаест скица великана српске позоришне и филмске сцене. Павле Вуjисић, Миодраг Петровић Чкаља, Мија Алексић, Данило Бата Стојковић и Зоран Радмиловић оживљени су кроз визије ове младе уметнице. На великим платнима нашли су се портрети ових глумаца, док су скице пут тражења правог израза и суштине ових великана на филму и у позоришту. Уметница је на скицама, лаком руком и добрим цртежом, забележила духовите тренутке ових глумаца. А уља на платну представљају врхунски израз тог тражења.

Велика дворана у 20 часова
Манифестацију 29. „ Нушићеви дани“ свечано отвара др Јасна Аврамовић, заменица градоначелника Смедерева.

Циклус „Нушићеви лауреати“
уметничко вече са глумцем Предрагом Ејдусом
Предраг Ејдус добитник је Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару
За 2008.годину.

ПРЕДФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ
20. и 21. април 2012.године
Улаз на представе предфестивалског програма је бесплатан

ПЕТАК , 20. април
Велика дворана 20 часова
Пoзориште „Бранислав Нушић“ Смедерево
Омладинска „ЧУБИ“ сцена

Према радио драми Ђорђа Лебовића
„СВЕТЛОСТИ И СЕНКЕ“
Адаптација, избор музике и режија:Владимир Дасукидис

Играју: Јелена Милановић, Никола Костић, Душан Стојадиновић, Мирослав Бекић,
Милица Димитријевић, Ксенија Адамовић, Катарина Рулић, Иван Станишић,
Милица Раловић, Марко Николић, Милица Поповић.

Љубав и мржња,лепота и ругло,памет и глупост,СВЕТЛОСТИ И СЕНКЕ!
То би укратко био опис садржине коју свако носи у себи, и која у пуној мери одређује карактер и суштину јединке и њеног односа са околином.
То је божанско почетно одређење, почетак пута, који истовремено , представља путоказ усмерење ка слободи опредељења.
Сви елементи су ту, надохват, и трајање још једне генерације може да почне.
Ко ће се у себи чега латити, зависи искључиво од њега самог!
Јер, живот, у свом укупном облику и значењу, лелуја на теразијама које на свом тасу носе суштину, а на другом форму, на једном искреност, на другом лаж, на једном слободоумље, на другом скученост ума, на једном човекољубље и доброту, на другом самољубље и зло, на једном веру и наду, на другом безверје и безнађе.
Кроз те валере, нијансе и духовне капије струји живот попримајући облик оних особености које највише упије у свом трајању.Хоће ли те особености допрети из СВЕТЛОСТИ или СЕНКЕ, у великој мери зависи од нашег личног опредељења, а могућност нашег опредељења – највећа је слободарска тековина саздана у људском бићу.

Мајстор светла……………..Зоран Ивановић
Мајстор тона………………..Владимир Рапајић

СУБОТА, 21.април
Велика дворана у 20 часова
ЈУ Културни центар општине Велико Градиште
Аматерско позориште „ЖАНКА СТОКИЋ“

Бранислав Нушић
„СУМЊИВО ЛИЦЕ“

Редитељ………………..Ненад Михајловић – Гоја
Сценографија………..Наташа Живановић
Мајстор светла………Наташа Јенић
Мајстор
тона………………………Наташа Живановић
Продукција……………Културни центар

Играју

Јеротије Пантић………Мирко Јенић
Анђа……………………….Марина Милићевић
Марица……………………Маја Зарић
Вића………………………..Богдан Милић
Жика……………………….Дејан Марковић
Милисав………………….Ненад Михајловић
Алекса Жунић………….Миодраг Илић
Ђока………………………..Игор Мишуровић
Спаса……………………….Млађан Коцмановић
Таса………………………….Игор Сувајац
Грађанин………………….Живорад Миловановић

У овој комедији је на интересантан и занимљив начин осликан утицај давно прошлог времена неписмености, корупције и кукавичлука које утичу на оптужбе и пресуде………..који се огледа и вешто прожима кроз поступке, опхођења, начину размишљања кроз ликове глумаца током целе представе мамећи код публике салве смеха.

Реч селектора
др Драганa Чолић Биљановски, театролог

Поштујући концепт фестивала под радним насловом НУШИЋЕВА ДЕЛА И САВРЕМЕНА ДОМАЋА КОМЕДИОГРАФИЈА НА НУШИЋЕВОМ ТРАГУ као и наша настојања, за успешнијем утемељењем фестивала НУШИЋЕВИ ДАНИ у међународни и међурегионални карактер, а имајући у виду скромну финансијску подршку фестивалу, овогодишња званична селекција и избор представа као и претходних година састављена је од шест сценских поставки.
Фестивал „НУШИЋЕВИ ДАНИ” у Смедереву, вишедеценијским постојањем и концептом високог уметничког домета, не само да је ревитализовао Нушићева дела на сценама позоришног простора на југу Европе, него је допринео и граду Смедереву, као граду културе на мапи централне Србије, региона, и других земаља. Фестивал НУШИЋЕВИ ДАНИ оцењен је високим рејтингом у јавности, један је од најпопуларнијих и најпрестижнијих фестивала у региону, захваљујући личном кредибилитету стручних позоришних професионалаца, окупљених у тим фесивала.
Нушићева дела изводе се у Словенији, Босни и Херцеговини, на простору централне Србије, Војводине, Македоније, Бугарске, Русије као и у Америци на off Бродвеју. Домаћи савремени драмски писци стварају за позориште дела која нас смехом, сатиром, горчином, трагичношћу и сузама подсећају на нашу стварност, како би ту стварност, која нас притиска свакодневно, некако поднели. Исто онако, како је Нушић за свога живота писао дела, која по актуелности не заостају ни у савременом животу, и увек ће бити вечно актуелна. На његовом трагу стварао је Александар Поповић а стварају и прослављени савремени драмски писци, академик Душан Ковачевић, Небојша Ромчевић, Стево Копривица, Синиша Ковачевић и други.
Ове године, размишљамо о наредном јубиларном и свечарском 30. фестивалу, замишљени како да на најбољи могући начин оправдамо и презентујемо програмима, три деценије дугу традицију!

Све представе топло препоручујем фестивалској пубилици и свима који воле и препознају позоришну уметност, јер ће и ове 29.сезоне као и увек уживати у сценским остварењима и одабрати најбоље!
До 30. НУШИЋЕВИХ ДАНА, када обележавамо значајан јубилеј!

Срдачан и пријатељски поздрав свима,

Селектор

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ
Од 22. до 28. априла 2012.године
Цена улазнице за представе у фестивалском програму је 700 динара.
Цена комплета улазница је 3.180 динара.
Предузећима и школама, на појединачну цену улазнице, одобравамо попуст од 20% за организовану посету(минимум 30 улазница)

НЕДЕЉА, 22.април
Велика дворана у 20 часова
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛСКОГ ПРОГРАМА 29. НУШИЋЕВИХ ДАНА
Фестивал отвара:Братислав Петковић, драмски писац

Звездара театар
Душан Ковачевић
„КУМОВИ“
Комедија свакодневне трагедије

Режија………………….Душан Ковачевић
Сценограф………….. Ненад Бркић
Костимограф………..Maрина Вукасовић – Меденица
Музика и музички
Аранжмани………….Владимир Марковић
Организатор……….Драгиша Ћургуз

Улоге:
Aна……………………….Даница Максимовић
Mилан…………………..Предраг Мики Манојловић
Kума…………………….Милица Михајловић
Инспектор ……………Бранимир Брстина
Вучко……………………Радослав Миленковић

…. „Кумови“ су необична прича о пријатељству човека који је остао без посла са кером из оближњег парка који, такође нема посао. И та прича почиње обично, као све приче које ће касније да се искомпликују и да добију сасвим друго значење. У основи је трилер и не бих га препичавао, јер ћу открити ко је убица.Оно што ме је пишући занимало, данашња је економска и политичка ситуација у нашој земљи. Али не испричана на уобичајен, политикантски начин који има своју трајност и вредност само док та политичка ситуација траје….

Из интервјуа Душана Ковачевића
поводом премијере представе „Кумови“

Асистент костимографа………….Олга Мрђеновић
Дизајн светла………………………….Соња Жугић
Дизајн звука……………………………Зоран Марић
Музичке нумере
у представи отпевао………………Никола Драговић
Инсципијент………………………….Иван Јанкетић
Мајстори светла……………………..Mиломир Димитријевић
Владимир Радојевић
Мајстори тона………………………..Никола Јововић
Новак Ашковић
Шминкер……………………………….Душица Вуксановић
Гардеробер…………………………… Милена Ковачевић
Реквизитери…………………………..Бранислав Рончевић

Обрада сценографије……………..Томислав Јокић
Миломир Димитријевић
Миленко Радановић
Петар Драгојевић
Љубо Бујишић
Бранислав Рончевић

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
ПОНЕДЕЉАК, 23. АПРИЛ
Кафана Дарданели у 19,30
Представљање добитника НАГРАДЕ БРАНИСЛАВ НУШИЋ на тридесет другом конкурсу Удружења драмских писаца Србије за најбољи текст

Учествују:
Горана Баланчевић, добитница награде
Мр Снежана Кутрички, помоћник уредника часописа „Драма“
Момчило Ковачевић, уредник едиције „Савремена српска драма“

ПОНЕДЕЉАК, 23. aприл
Велика дворана у 20 часова
Шабачко позориште
Бранислав Нушић
„ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА“

Режија……………….Бојана Лазић

Улоге
Иван Томашевић………………..Агатон Арсић
Владимир Милојевић…………Прока Пурић
Слободан Петрановић………..Трифун Спасић
Соња Милојевић………………..Даница Станимировић
Анета Томашевић………………Сарка
Михаела Стаменковић……….Симка
Деана Костић……………………..Гина
Ивана Јокић……………………….Адвокатица
Страхиња Баровић……………..Мића

Реч редитеља
Нушић проналази надахнуће у људима који робују застарелим традицијама и чије је биће саздано из малодушности, јер немају ни снаге ни храбрости да се одвоје од равни живота. Он те малограђане и лажне моралисте критикује и руга им се. Ја их се искрено плашим. И баш тај страх ме је испровоцирао да, кроз осавремењен концепт Нушићевог комада Ожалошћена породица, истражим границе људске похлепе. Данас се успех мери новцем, а не духовном моћи. Бахатост је врлина која лукавог и бескрупулозног појединца може одвести на сам врх лествице угледних грађана вредних сваког поштовања. Агатон је човек будућности. Бубашваба која ће преживети. Човек спреман на све јер кад остали признају пораз, он самоуверено наставља да срља у лаж. Његова жеља за моћи је толико велика да ће многе изненадитит, а мало финије и запрепастити. Агатон је један од оних које сви добро знамо. И којих треба да се плашимо.

Адаптација……………….Милан Марковић
Сценографија……………Зорана Петров
Костим……………………..Јелена Петровић
Сценски покрет………..Дамјан Кецојевић
Дизајн плаката
и покрета………………….Бранислав Станковић

УТОРАК, 24.април
Велика дворана 20 часова
Агенција Импресарио
Мирјана Бобић Мојсиловић
„ПОЗОВИ М“
Ради ужитка

Режија………………Мирјана Бобић Мојсиловић
Продукција………Агенција Импрессарио

Играју
Снежана Савић
Катарина Жутић
Иван Јевтовић

Ово је трагикомична прича, прича о уметницима у транзицији, о двема глумицама и једном писцу који се сналазе како знају и умеју у време суноврата свих вредности.
Некадашња глумица Народног позоришта, Олга Крунић, већ заборављена и без посла, за свог сина, младог писца , драматурга, има једну верзију свог живота – зарађује тако што чита велике писце у Удружењу слепих. Њен син преживљава тако што пише реклламе за јетрену паштету, и сања да напише драму којом ће вратити мајку на сцену, и у којој ће глумачку шансу добити и његова девојка, такође глумица без посла.Али снови су једно, а стварност је сасвим друго.Зато сви лажу.

Костимограф…………..Јасмина Граси
Избор музике ………….Мирјана Бобић Мојсиловић и Катарина Жутић
Сценографија………….Бора Бек
Инсципијент…………..Ненад Филиповић
Организатор……………Маја Стојановић, Агенција ИМПРЕССАРИО
Мајстори светла………Миломир Димитријевић, Владимир Радојевић
Мајстор тона…………..Небојша Живановић

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
СРЕДА, 25 АПРИЛ

Кафана Дарданели у 18 часова
СУСРЕТ ЦИНЦАРСКИХ ДРУШТАВА
Општине Стари град из Београда и града Смедерева

„ЦИНЦАРИ ПЕВАЈУ У ЧАСТ СВОМ АЛКИБИЈАДУ“
Учествују: Соња Пана и Ари Мартиновић

Следи,
Презентација публикација о Цинцарима

СРЕДА, 25.април
Велика дворана 20 часова
Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин
Јован Стерија Поповић
„ЗЛА ЖЕНА“

Редитељ…………….. Егон Савин

Улоге:
Граф Трифић ………..Југослав Крајнов
Султана………………Сања Ристић – Крајнов
Срета чизмар ………..Јован Торачки
Пела / Персида………Сања Радишић
Стеван, служитељ……Драгомир Пешић
Проводаџија…………Миљан Вуковић

Ово је комедија нарави која на интересантан начин исмева људске слабости и приказује и проучава борбу полова и насиља у породици, пре свега мужа према слободоумној и самосвесној жени.Постављајући на сцену зрењанинског Позоришта
„Злу жену“, редитељ Егон Савин отворио је тему насиља, у пуној сложености узрочно – последичних условности у којима се злостављање најближих и најслабијих , појављује,одржава и расте, у Стеријино доба, као и данас. Писца није изневерио, али је на Стеријиним интенцијама захват Егона Савина комплекснији и свеобухватнији, то је проблематизација која показује да је и овај комад Јована Стерије Поповића „ за сва времена“.
Уосталом, о „Злој жени“ траје расправа од кад је настао, а Савинова поставка добро погађа „друштвену нелагоду“ коју је Стерија покренуо.
Уз минималне промене текста, неколико позајмљених реплика из „Женидбе и удадбе“ и сажимање споредних ликова, Савин је заправо променио приступ:Стерија цинично исмева рђаве форме,манире и васпитање у грађанском свету, а вивисекција Егона Савина је у јакој драмској тензији која иде до натуралистичке бруталности.

Костим………………Лана Цвијановић

У представи учествује и музички састав „МЕЛЕМИ“.

ЧЕТВРТАК, 26.април
Велика дворана 20 часова
Београдско драмско позориште
Горан Марковић
„ДОКТОР Д“

Редитељ………………Горан Марковић

Играју
Д…………………………Драган Петровић Пеле
Официр……………….Павле Пекић
Курир………………….Драгиша Милојковић
Газда……………………Слободан Ћустић
Шукало………………..Срђан Дедић
Убавкић……………….Саво Радовић
Слађана……………….Милица Заровић
Драгић…………………Слободан Бода Нинковић

„Доктор Д“ је прича о прогоњеном човеку који се скрива и мења идентитет, док на крају и сам не поверује да је неко други.
Прича се ослања на сличне теме из историје књижевности о промени идентитета какве су теме коришћене у Гетеовом „Фаусту“, Стивенсоновом „Доктор Џекилу и мистер Хајду“, па и у Андрићевој „Проклетој авлији“.
Главни лик ове драме је, међутим, савремен и радња драме је смештена у данашње време, па у појединим моментима и деловима заплета преузима понешто од стварних историјских личности и драматичних политичких догађаја из наше савремене историје.Тако нам се може повремено током драме учинити да препознајемо неку конкретну личност, затим опет неку другу, али на крају ћемо се уверити да је протагоста ове драме фиктиван лик који одражава пишчеву тежњу да проникне у феномен промене идентитета.
Да ли ће човек продати душу ђаволу да би задобио сва знања, као Фауст, или ће сам на себи експериментисати и претварати се у свој анимални алтер его, као доктор Џекили, или ће будући прогоњен бити приморан да мења идентитет, паће и постатине неко други, као доктор Д.
У сваком од ових случајева сама промена је узбудљива, неизвесна и стога суштински драматична.

Драматург……………….Ивана Димић
Сценограф………………Небојша Веселиновић
Костимограф…………..Љиљана Петровић
Композитор…………….Зоран Симјановић
Лектор…………………….Др Љиљана Мркић Поповић
Сценски
покрет……………………..Марија Миленковић
Асистент
костимографа…………..Милена Миленковић
Сниматељ
музике………………………Зоран Узелац
Организатор……………..Јелена Самарџић

Инсципијент
и суфлер…………………..Драгана Анђелковић

ПЕТАК, 27.април
Велика дворана 20 часова
Народно позориште Нови Сад
Бранислав Нушић
„УЈЕЖ“

Адаптација…………….Барбара Хорват и Радослав Миленковић
Режија……………………Радослав Миленковић
Сценографија…………Јурај Фарби
Костимографија……..Јасна Бадњаревић
Избор музике………….Радослав Миленковић
Сценски говор………..Дејан Средојевић
Асистент режије……..Јелена Антонијевић
Продуцент………………Елизабета Фарби
Асистент…………………Надица Даниловац

Играју
Г-дин Лазић…………….Драгомир Пешић
Г-ђа Лазић……………….Гордана Јошић – Гајин
Дана………………………..Јована Мишковић
Заре…………………………Марко Савић
Ружица……………………Марија Меденица
Марковић………………..Александар Гајин
Сушић……………………..Мирослав Фарби
Душко Поповић……….Југослав Крајнов
Арсићка…………………..Александра И.Плескоњић
Живановићка…………..Сања Микитишин
Спасићка…………………Лидија Стевановић
Јанковићка………………Милица Јаневски
Петровићка……………..Оливера Стаменковић
Јелићка……………………Јелена Антонијевић
Сушићка………………….Гордана Каменаровић
Ковалјевска……………..Љубица Ракић
Агент……………………….Милован Филиповић

Софи,служавка
код Лазића………………..Сања Ристић – Крајнов
Јован, послужитељ……Раде Којадиновић

„Ујеж“ (Удружење југословенских еманципованих жена) , је комедија апсурда у којој се племенита идеја о женској еманципацији и заштити породице од рушилачких утицаја изродила у своју супротност, у рушење породице.

Реч редитеља
Сваку узвишену идеју увек прати и њено изопачење. Комедија се увек бави тим изопачењем. У земљи Србији, где је тако нагао и вртоглав скок из обојака у смокинг и тако кратка дистанца од чучавца до јавне говорнице на коју се пењу такозвани јавни радници , комедија не може избећи трагичну страну смешног као ни комичну страну трагичног. Представа УЈЕЖ, трага за таквим амалгамом, на каквом, уосталом, почива сваки пажње вредан уметнички наум.

Инсципијент…………….Мирјана Радованов
Суфлер……………………. Снежана Ковачевић
Мајстор светла………….Мирослав Чеман
Мајстор тона…………….Тодор Савин

Декор, костими и остала сценска опрема израђени у радионицама Српског народног позоришта.

Представа траје: сат и по, с једном паузом.

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ
СУБОТА, 28.април
Кафана Дарданели 18 часова
МАЛИ ПОДРУМ ВИНА ГАЈИЋ – Александровац
Промоција вина

СУБОТА, 28.април
Велика дворана у 20 часова

СВЕЧАНИ ПРОГРАМ ДОДЕЛЕ НАГРАДА
-Свечана додела Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару Бранимиру Брстини, драмском уметнику из Београда
-Свечана додела Нушићеве награде за најбољу представу у целини по оцени Стручног жирија
-Свечана додела Нушићеве награде за најбољу представу у целини на основу гласова публике

По завршетку доделе награда следи представа
АТЕЉЕ 212
Александар Поповић
„ПАЗАРНИ ДАН“

Редитељ…………………Егон Савин
Сценограф……………..Марија Калабић
Костимограф………….Маја Мирковић
Композитор……………Зоран Христић
Драматург………………Данка Секуловић
Лектор……………………др Љиљана Мркић Поповић
Асистент
редитеља………………..Ана Поповић
Асистент
костимографа…………Сања Аћимовић
Стручни
сарадник………………..Анђелика Симић
Организатор…………..Милена Лазовић

Играју
Потпуковник
Светозар…………………Бранимир Брстина
Газда Богољуб………..Љубомир Бандовић
Мирићија,
грудоболна…………….Милица Михајловић
Јелка Каћиперка……..Јелена Петровић
Даринка
Шанчинка……………..Анита Манчић
Пуниша Пуша
Рсавац……………………Гордан Кичић

Маринко
Шегра……………………Никола Јовановић
Жаркић,
Дупедавац……………..Небојша Илић
Потпоручник
Андријашевић………..Новак Симић
Дама………………………Маријана Дугалић
Жандари и
Официри………………..Јаков Јевтовић, Марко Гиздавић, Бојан Хлишић, Новак
Симић, Немања Вановић, Марко Весић.

У друштву препуном умишљених и прорачунатих политичара и идеолога, који свом народу продају маглу и бездушно и у бесцење га износе на Пазар, сироти и сасвим на маргини друштва, сви они које животније помиловао, се страсно, по цену сваке патње, па и живота, залажу за магловите, политичке идеје за једнократну употребу о срећном друштву и срећним људима.
Пазарни дан, најсажетије, крвавао, духовито и упечтљиво, прича једну од прича из „историјског вагона треће класе, о малим људима гладним власти и новца.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НУШИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ГЛУМЦУ КОМИЧАРУ БРАНИМИРУ БРСТИНИ,ДРАМСКОМ УМЕТНИКУ ИЗ БЕОГРАДА

„Тамо где се додирују фантазија и расудна моћ – настаје виц , а тамо где се мешају разум и слободна воља – хумор!“
Новалис

Магично поље позоришта, које, путујући кроз туђе речи и слике, идеје и пределе, забавља случајно сабрани или солидарно заокупљен пук, испуњава збиљом све расипнија неозбиљност Бранимира Брстине, личност која као, зачуђено, хендикепирано дете дира у хаос грађанских игара или неспретно – поетски, харлекински ступа у лабораторију комике и хумора.Нимало негован, не верујући у школу глуме иако јој повлађује у низу узгредних лекција, способан да „пријања“ уз комични карактер глумаца из прошлости (Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Зоран Радмиловић, Петар Краљ) овај глумац уздиже се свим подробностима сваке своје улоге и несебично гради слојеве комике, од наслућене и муњевите фарсе до мелодрамских ироније. Бранимир Брстина је сав у интегритету наслеђених народских, маловарошких, каламбурских по осећању, сатиричних по намени ликова и улога.
Комичан у покрету, у карактеру, у бујичном говору.Мајсторска кореографија на сцени: покрет, гест, игра руку и ногу, вешто, и у правом моменту.Глумећи, предано и одано Брстина, из вечери у вече, брани право сваког бића, сваког човека да сприча своју причу.Уметник великог стваралачког немира, репродуктиван и оригиналан истовремено, Бранимир Брстина је постао појам сценске комике и на пољима социјалне и апсурдне комике, способан да дубоки живот удахне телевизијском скечу, естрадној поскочици и сатиричној гротески. Глумац непосредног дејства, уметник забавне пустоловине и играч слободног духа и поданик смеха између великих идеја, бастеркитонски слабић разорне сценске снаге.

„Јер играти комедију, то је као играти на ивици ножа.Ту, може сваког тренутка да се исклизне, лево или десно; у сваком случају и једна и друга страна воде промашају. Кад публика верује? Кад је комичар озбиљан, кад из његове озбиљности произилази смешно.Комичар не сме да се смеје свом хумору, јер онда публици није смешно….“
Миодраг Петровић Чкаља

Глумећи предано и одано, играјући у комедијама и фарсама класика и неокласика Нушића, Аце Поповића, Фејдоа, Душана Ковачевића наш Бранислав Брстина их наизменично, али креативно „поткрада“ и гледалишту нуди двоструко огледало.Тако блиставо нушићевским типовима даје обличје (структуру) Аце Поповића или Душана Ковачевића.
Милосав Буца Мирковић

У ЧАСТ НУШИЋЕВИМ ДАНИМА

ПОНЕДЕЉАК, 30. април
Велика дворана у 20 часова
Позориште „Бранислав Нушић“ Смедерево
Дечја сцена
ХОР „КИР СТЕФАН СРБИН“
Музичко – сценска опера
„Сврбећа брда-Коприва“

Текст…………………….Будимир Нешић
Композитор…………..Рајко Максимовић
Режија………………….. Иван Клеменц
Камерни састав Смедеревске филхармоније
Написано за хор и оркестар

ПРОГРАМ У КАФАНИ ДАРДАНЕЛИ
(Хол Центра за културу)

После сваке изведене фестивалске представе, у простору кафане „Дарданели“, биће организовани сусрети селектора фестивала, аутора и извођача представе са медијима и додела награда за глумачко остварење вечери , као и захвалница и плакета за учешће на фестивалу. Водитељи програма су Наташа Милановић и Марко Цветковић, а у програму учествују и глумци позоришта „Бранислав Нушић“, оркестар „Мерак“ из Смедерева и Слободан Девечерски.

Организациони одбор 29. Фестивала „Нушићеви дани“

Председник
др Јасна Аврамовић, заменица градоначелника Смедерева

Заменик председника
Драгослав Мандић, заменик председника Управног одбора Центра за културу

Секретар
Бојана Менковић, представник Центра за културу Смедерево

ПР и маркетинг
Наташа Милановић

Чланови
Миша Ивковић, члан Градског већа града Смедерева задужен за ресор културе и образовања
Милан Мишић, вршилац дужности директора Центра за културу Смедерево
Томислав Стевановић, директор историјског архива Смедерево
Татјанa Гачпар, директор Музеја у Смедереву
Владимир Дасукидис, књижевни и позоришни редитељ
Гордана Соле, начелник Одељења за јавне службе, Градске управе града Смедерева

Уметнички директор фестивала
Сава Ђуричић

Селектор фестивала
Др Драгана Чолић –Биљановски, театролог

Жири за доделу „Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару“
Светлана Цеца Бојковић, драмска уметница (председник)
Милосав Буца Мирковић, књижевник, позоришни критичар (члан)
Татјана Лазаревић Милошевић, магистар филолошких наука (члан)

Стручни жири за доделу награде за најбољу представу
Братислав Петковић, драмски писац и потпредседник Удружења драмских писаца Србије
Љиљана Благојевић, драмска уметница (члан)
Драгослав Бата Мандић, професор књижевности (члан)

Комисија за пребројавање гласова публике за глумачко остварење вечери и најбољу представу
Христина Петковић, представник Центра за културу Смедерево (председник)
Милица Ђукић, представник Центра за културу Смедерево (члан)
Радмила Пешић, представник Центра за културу Смедерево (члан)
Представник гостујућег позоришта (члан)

ФЕСТИВАЛСКЕ НАГРАДЕ

НУШИЋЕВА НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ГЛУМЦУ КОМИЧАРУ
-Статуета Бранислава Нушићева и новчани износ

НУШИЋЕВА НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
-Статуета Бранислава Нушића

НУШИЋЕВА НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ НА ОСНОВУ ГЛАСОВА ПУБЛИКЕ
-Плакета са ликом Бранислава Нушића

НУШИЋЕВА НАГРАДА ЗА ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ ВЕЧЕРИ
-Плакета са ликом Бранислава Нушића
Аутор награда је мр Власта Филиповић,вајар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*