“Под овим знаком побеђујем“ – зборник поводом 1700 година Миланског едикта

Filed under: Srbija,zemlja |

Пише: Ђура Шефер Сремац

ПОД ОВИМ ЗНАКОМ ПОБЕЂУЈЕМ

   Поводом 1700 година Миланског едикта, Удружење писаца „Чегар“ Ниш (уредник Мирослав Мишо Бакрач), чији је члан и аутор ових редова – објавило је пригодан тематски конкурс који је одјекнуо широм Европе. Резултат тог обимног књижевно-уметничког посла јесте зборник изабраних радова 153 аутора, под насловом „Под овим знаком побеђујем“: 145 песника Републике Србије и још осам европских држава. По речима поменутог уредника издања овог капиталног пројекта намера је била да се „поетски проговори о јубилеју и циљу Миланског едикта“.

   У уводној речи зборника цитирана је мисао Светог владике Николаја Велимировића: „Поета је прави божји свештеник; његов је позив стално величање творца; он је надахнут с висине, рођен од Духа божја и девојке Земље…“

   Небојша Озимић пише у предговору („Константин Велики и његово дело“) о значају историјске личности Флавија Велерија Аурелија Константина Аугуста (Наис – Ниш, 271/73 – 337). Он је био Сапотписник првог Галеријевог едикта о толеранцији међу верама (311), са Лацинијем потписник другог едикта о толеранцији међу верама, познатијег као Милански едикт (313), чиме је Константин зауставио прогоне хришћана и директно утицао на организовање хришћанске цркве…

   „После смрти Константина Великог“, наставља уводничар Озимић, „ништа није било као раније. Због заслуга за цркву, непосредно након смрти је канонизован и сахрањен у цркви Тринаест апостола као тринаести, раван преосталим апостолима.“

   Свој предговор аутор завршава истицањем значаја Константинове идеје о толеранцији међу верама, која је данас неопходнија него икада. „На реализацији ове идеје свакако треба наставити са радом као једном од заоставштина Константина Великог свим народима света.“

   Поводом овог значајног миленијумског јубилеја у Нишу је одржана велика свечаност, каква и доликује овако ретким обележјима и прославама једног од најзначајнијих датума у историји човечанства.

Ђура Шефер Сремац       

  

РАСПЕВАНИ КРАГУЈ*
(акростих)

 

Распети Христос крвљу народ благосиља…
Авети некрсти беже са трга страдалника!
Срама стуб у будућност устремљен
Потоњих нараштаја новозаветних.
Ехо двају послепаганских миленија
Вапајем јечи са крста правдољубивости.
Ад руком душманина прикива крвозакивке
Новомученика на раскршћу старе и нове ере.
Истина одзвања лелеком степеника на путу ка Голготи.

Корени зла у хуманоида месо урастају…
Рајско царство илузија Библијом овековечено.
Адамско колено оковано ланцима робова –
Гује присојкиње отров му у жилиштима!
Умирући поје еденски крагуј поезије
Јецајућим кликтањем душу удахњује – хомо сапиенсу.

________________________________________________

* Изумрла врста сокола из времена средњовековне Србије; по српској хералдици, не зна се тачно, из писаних извора, да ли је то онај соко на стилизованом грбу Стефана Првовенчаног (фреска из Жиче), на грбу деспота Стефана Лазаревића (фреска из Манасије) или на српској ратној застави из тих времена.

 

djura_sefer_crtezКњижевник Ђура Шефер Сремац (1950, Рума), професор југосл. књижевности, објавио је следећа дела:

„Титов венац сонета“ (1982), родољубива поема, Нови Сад;

„Звездане њиве“ (1987), озбиљна поезија, Сремска Митровица; „Тамбурица, коло и песма румских Брежана“ (1994), монографија КПД-а „Матија Губец“, Рума;

„ Досетљиве доситејке“ I, II (1995, 2003), басне у стиху, Нови Сад; Рума;

„У Вуковој ризници речи“ (2002), азбука у стиху, Рума;

„Колевка сремског паора“ (2005), озбиљна поезија, Рума;

„Пикали смо лопте крпењаче“ (2007), поезија за децу, Рума;

„К’о сатаром сатире ме сатира“ (2008), афоризми и сатирична поезија, Рума;

„Паника граматика“ (2009), поезија за децу, Рума;

„Лабудов пев“ (2009), сонетни венац (љубавна поезија), Рума;

„Сремачки шеретлуци“, збирка прича хумора и сатире, I Е -издање, DHIRA, Кüsnаcht, Schweiz, 2011.

ДОБИТНИК је више награда и признања: ДИПЛОМА за родољубиву поезију, Републичка смотра поезије за децу и омладину, Београд 1982; „НАЈ ОСМЕХ 2000“, Лазаревац; КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Војислав Илић Млађи 2005“, Жабари; НИУ „Наша реч 2005“ (трећа награда, сатирична прича), Лесковац; „Бело перо 2006“ (поезија и проза), Житиште; ПЛАВА ПОВЕЉА (2005), АМФОРА и „ЗЛАТНА ПОВЕЉА“ (родољубива песма) − Панонски галеб XX, 2009, Суботица-Палић; „КУЦУРСКИ КЛИП 2009“, ПРВА НАГРАДА, Куцура – Врбас; „ДИОГЕНЕС 2009“, Сарајево (трећа награда); „Кочићевим сатиричним пером 2010“, Челарево (трећа награда); ДИПЛОМА „САТИРА ЈЕ АЛТЕРНАТИВА БЕЗУМЉУ“, II МЈЕСТО за најбољу пјесму на конкурсу ПРВЕ САТИРИЧНЕ ПОЗОРНИЦЕ МаксМинус, Сарајево, БиХ, 2010; „ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ 2010“ (и укупни победник фестивала), Мркоњић Град, 2010; „ПЛАКЕТА СИМА ЦУЦИЋ 2010“ (књига дечје поезије „ПАНИКА ГРАМАТИКА“), Ново Милошево; ДРУГА НАГРАДА за СЦИ&ФИ афоризам 2010, Удружење грађана научне фантастике, Нови Београд; ПРВА НАГРАДА ДИОГЕН 2010, Сарајево (сатирична прича); ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ 2011. и НАЈЗАСТУПЉЕНИЈИ АУТОР, Мркоњић Град; ПРВА НАГРАДА, међународни конкурс „ЕКОЛОШКИ АФОРИЗМИ“, Врбас, 2011; ШИПАК ГОДИНЕ (трећа награда за причу), Београд, 2011;

НАЈДУХОВИТИЈИ АУТОР 2011, Лига духовитих, Београд 2012; ПРВА НАГРАДА – САТИРИКУС 1. РЕДА, Мркоњић Град, 2012; ЛАУРЕАТ међународног конкурса КУЦУРСКИ КЛИП 2012.

Заступљен у антологијама, лексиконима и зборницима поезије, прозе и афористике: Рале Нишавић: „Невенова антологија савременог српског песништва за децу и одрасле“, Нови Сад, 2005; Милутин Ђуричковић: „Коло пријатеља“, антологија поезије за децу и младе, Београд, 2007; Селимир Милосављевић: „Непролазни“, песници српске књижевности кроз векове, Јагодина, 2008; Перо Зубац: „Кад срце засветлуца“, антологија новијег српског песништва за децу и младе, Рума, 2009; ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА, I, II , Београд, 2001, 2002; састављачи: М.Д. Игњатовић и М.К. Трнавац; ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ – проф. др Тихомир Петровић, Врање 2001, Нови Сад 2008; Павле Поповић: АФОРИЗМИ I, II, III, IV – међународни ЗБОРНИЦИ АФОРИЗАМА, Кüsnаcht, Schweiz, Сарајево – Крушевац, 2011.

Сарадник је више листова и часописа у земљи и иностранству: Носорог – Бања Лука, Диоген и МаксМинус – Сарајево, Поета – Београд, Балканске зоре – Нова Варош, Кишобран – Бор, Шипак – Београд, Сремске новине и Сирмиуминфо – Сремска Митровица, Лига духовитих и Афирматор, Београд.

Аутор-уредник је сатиричних колумни часописа ШИПАК: „Књига је светиња, а светиња се не дира“,„Тако народ каже, а наш народ зна шта прича“, у електронским новинама Сирмиуминфо, „Књига наша насушна“  и др.

Почасни је члан Књижевног – Иродалми клуба и члан редакције листа Сунцокрет, Суботица-Палић; редован члан ХКПД „Матија Губец“ Рума; члан Удружења за заштиту ћирилице, Нови Сад; члан Удружења писаца Чегар, Ниш; сарадник и члан Удружења балканских сатиричара Србије ЈЕЖ (УБССЈ), Београд.

Ђура Шефер живи и ради у родној Руми, као професор књижевности (ОШ „Вељко Дугошевић“).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*