Мр Милица Јефтимијевић Лилић: ГРАНИЦЕ ТЕКСТА И ЖИВОТА СУ НЕДОКУЧИВЕ

Filed under: region |

(Мирјана Мариншек-Николић  Снохвати о летењу, Прометеј, Нови Сад, 2011.)

Мирјана Мариншек-Николић је писац који спаја жанрове у полижанровску форму, есеј-причу/ путопис, творећи хипертекст који тражи активно учешће читаоца у заокруживању те форме. Поред тога, њен текст произилази из уметничког разногласја, из филма, слике, литературе, и у њему се настоји да се превреднује, преиспита одређен теоријски став или да се о њему говори на литераран начин. Дакле, кроз причу, нарацију, поетско виђење, она успоставља нови однос стварности света и стварности дела, брише границе између њих и пише „отворено дело“ које настаје у тренутку реалности коју ствара.Озвучује текст, скрећући пажњу на  интерактивни однос света и текста који се распростире као делта, чије настајање је непредвидиво као и при извођењу џез композиције. А, опет с друге стране, то је и те како фиксирани текст за време у којем настаје, за дела која тумачи јер у дванаест целина, есеја-прича, дају се кроки портрети ликовних уметника: Љубе Поповића, Владимира Величковића, Воја Станића ( и музичара Тома Станића), Јожефа Нађа, редитеља …али и писаца Зорана Живковића, Данила Киша, Кафке, Муракамија, тумачи се зен фолозофија у чијој је основи  одонос према природи. За ауторку, тај однос је изражен кроз виђење птице, њеног опсесивног мотива који слика и тумачи. Који је израз њене спиритуалности, сна о слободи, узвинућу над телесним, досезања до Творца: „Закључила сам: Ликови Шагала понашају се као што птице чине. Они лете, ходају са главом надоле. Људи су претворени у нека чудна бића, свет ослобођен телесне тежине. Лебде, лелујају се, лете небеским просторима, круже над крововима и тек покаткад слете. Шагалово виђење овоземаљског живота, та обичност чудесности, пред посматрачем постаје чудесност обичности“… а потом, као потврду свог виђења Шагала, Мирјана Мариншек-Николић цитира Аполинера који сажето то потврђује: „То је натприродно!Надреално!“  Но, ауторка слика и градове у којима се оваплоћује сан о летењу. Париз је представљен у свој својој грандиозности и енергији што се прелива у уметнике који је преносе у своја генијална дела, не само француске, већ и српске, из целог света који ту долазе да би „узлетели“.

Тако је и са песницима, а идеја поетског у структури свеколике уметности, филма, слике се у овој књизи помно анализира. Боравећи на фестивалу поезије у Паризу, ауторка је упознала песника Жака Ранкура који организује Фестивал француско-енглеске поезије. У дијалогу с њим употпуњује се њена визија поезије која обједињује слику и звук: “Поезија је филм, слика, језик, визија, музика… Ако је филм визуелна поезија, по чему је сродан са поезијом литературе? …а ако није онда је он остаје механичка занимљивост налик пуњеној птици. Волим да цртам лепе речи, илуструјем ону унутрашњу поезију… Обожавам те речи боје лапис лазулија птица, речи са сликарским одјеком и призвуком, речи и без слика и без рамова“. Ту, у овим речима, се назире многоструко биће приповедног ја у којем су сједињени песник и сликар, приповедач и цртач, аналитичар и сањар. Све оно што препознаје у личностима изабраних уметника чија дела тумачи и са којима разговара, те је ово и књига о њој, групни аутопортрет с дамом која је  у позадини, али довољно видљива са јасном ауром која обасјава њено богато сензибилно и умно биће. “И улажење у та дела помоћу цртања помаже ми да јасније видим себе. Слика је један чудан шарама исписан свет. Она је симбол или идеограм, сликовни приказ: схваћена као суштина поезије, подсетићу Вас на дела Блејка, и надаље-на дела филмског лирика и поете Жана Реноара. Визуелна уметност се креће правцем који наши претходници нису наслућивали: чују се речи поезије у вишезвучју са сликом, музиком, шумовима и кретањем филмске камере… односно свеколика уметност јесте тежња ка новом, другачијем, разбијање конвенција“… а да би то постигао, уметник мора много знати и о уметности, животу, себи како би границе и уметности и стварности могао померити и оваплотити идеју о летењу.

Односом уметности и стварности Мирјана Мариншек-Николић бави се у више наврата, па и у тумачењу Фелинијевог и Живковићевог дела.

У  бити њене приче-чланци се баве онтолошким преиспитивањем суштине и граница текста као и самог живота.  Доживљаја живота, онога што човек верује да живот јесте. Осим тога, то говорно ја је такође недефинисано, оно се  тек успоставља, ФОРМИРА ОД АСОЦИЈАЦИЈА КОЈЕ ДОЛАЗЕ ИЗ ПРИМАРНОГ „ТЕКСТА“, ОДНОСНО ИЗ УМЕТНИЧКОГ ПРЕДЛОШКА КОЈИМ  СЕ НАДОГРАЂУЈЕ, КОЈИ ЈЕ ЗАПРАВО ПРОТОТЕКСТ, ОСНОВ ИНЛИТЕРАРНОСТИ КОЈА НАСТАЈЕ КАО КОНАЧНИ ПРОДУКТ.

Текст Мирјане Мариншек-Николић је као позориште сенки у којем се наслућује, то су покретне слике, унутрашњи и спољашњин план.

У књижевном смислу, Снохвати о летењу су, не само приче- есеји, већ и мали трактати о уметности, инетервјуи, чланци, скуп микро структура стила, аутобиографска повест, мемоари о значајним уметницима света и битним догађајима из света уметности и културе, мудре изреке, песме у прози, а може се рећи да књига у целини може бити посматрана и као роман о оваплоћењу идеје у форму, роман о уметности и уметницима јер структурно устројство књиге почива на унутршњем идејном једниству и на чврстој повезаности актера, поетике стварања и вере у моћ уметности, у пријатељство по сродности духа, у њихово заједничко настојање да се проникне у тајну стварања и човека као духовног бића.

Но, вратимо се птицама, том кључном симболу Мирјане Мариншек-Николић. То су у тексту конкретне птице које види у парку, око себе, птице које су стварне, које се свађају и воле, али које су независне и слободне, могу да одлете било где, могу да се преселе у књижевни текст, да се огласе са грак, грак… могу да буду ликовна вечност која сведочи о уметниковој потрази за бескрајем, за трансценденцијом, за висинама и даљинама… могу бити све што човек није… да буду цртеж, слика коју она пише и део приче коју она слика. Могу да буду отеловљени сан о себи изван себе и времена, остварена слобода која се демонстрира стварањем крајње неконвенционалног, а опет озбиљног и  врло допадљивог текста.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*