Милена Стојановић: Вучја планина (Михал Бабинка, I место)

Filed under: nagrađeni radovi |

Пут преко Вучје планине је био напоран. Успон је био велик, а камење нам је секло ноге. Сандале су се већ одавно распале од хода по камењарима и шумама. Врх је још увек био високо изнад нас. Данима смо журили како би стигли до вилин извора. Стаза је кривудала усправно, отежавајући нам кретање по месечини. Коњи које смо водили, су као и ми жељно ишчекивали завршетак овог путовања, што због умора, што због потковица које су им раскрвариле копита.
Мој сапутник је био рањен, па му је десно раме обилно крварило. Још у подножју сам му превио рану и ставио мелем од пољских трава, али нисам могао да спречим потенцијално тровање крвљу. Само испирање ране са вилин извора може спречити даље крварење.
Мало испред нас нешто шушну, и стадох у месту. Чуло се режање неке животиње, и само сам чекао моменат када ће нас заскочити. Повукох свог коња да крене, али он ни да мрдне. Срце ми је јако ударало, и нека језа ме прожимала целим телом. Знао сам да нису чиста посла. Повукох узде још једном, али ништа. Сигурност у постојање неког магичног бића је само потвдило то да коњи нису хтели ни да се помере. Знао сам да у овим шумама има свакојаких створења али нисам желео да ризикујем, па исуках мач из корица. Кренух одлучно напред.
Ослушкујем пажљиво, и пазим на сваки камен да ми се нога не оклизне. Стижем до жбуна. Напетост ме не попушта. Подигнем мач и таман да ударим посред купиновог лишћа, кад видим малену прилику умотану у плаво испрљано ћебе, како се копрца. Нико нормалан не би оставио бебу на овом камењару, посред планинског успона. Делује ми као свако друго одојче, па му приђем подигнем га из купина, и размотам ћебе. На стомаку знак змајевог репа. Било ми је јасно зашто су се коњи узнемирили. Ово дете је било син неке чобанице која је чувала овце по овим врлетима, и змаја, вероватно оног који живи на врху Вучје планине.
Са дететом у наручју наставих пут, а мој рањени пријатељ поче да ме одговара од ношења детета. Није ми било тешко да га понудим вилама. Оне су радо прихватале да задоје децу, па би она постала виленита. Ово дете је било змајске крви, тако да би од њега само врсни јунак могао да израсте.
Месец је залазио за облаке и поново провиривао кроз њих осветљавајући нам повремено пут. Терен испред нас је добијао много блажи успон, па смо се лакше и брже кретали. Угледах светло ватре недалеко од нас, па пожурисмо на тамо. А око ватре лепота које се очи не могу нагледати. Виле голе око ватре разигране и распеване. Све лепша од лепше. Када видеше да долазимо обрадоваше се. Најстарија од њих, али ни мало ружнија приђе, и кад виде да носим одојче рашири усне у осмех. Прихвати га обема рукама и прислони на голе груди. Дете поче да сиса млеко, а остале виле се окупише како би помогле мом сапутнику. Вила кад подоји дете, спусти га на хладну земљу, па откину лист врбе из своје косе, и узе парче пецурке и стави му у уста.
Мој пријатељ и ја легосмо на траву и препустисмо се вилинским причама. А оне обиграваше око одојчета, као да је њихово. Ујутру када смо се пробудили нигде живе душе није било. Ни трага ватре. Само знам да је мом пријатељу раме зарасло…

О ПИСЦУ
Рођена 21.03.1988. године у Параћину. Живи са оцем, бабом и дедом. Завршила основну школу Момчило Поповић – Озрен, и средњу економско-трговинску школу у Параћину, а потом Факултет за менаџмент.
Пише песме и приче, свира бас гитару.
1238122_618028624895973_924810207_nЗавршила књигу „Петрушки змај“ о Војводи из Петруса, и Петрушкој области.
Приче су објављене у часописима „Омаја“, Арсеник фанзин, Креативни магазин, и на сајтовима књигеправац.цом, конкурсирегиона.нет, књизевницасопис.цом, креативни-магазин.цом…
Награде:
Новембра 2013. године – 2. награда на Петом мађународном фестивалу Магда Симин, за приче у категорији до 30 година.
Децембра 2013. године – 3. награда на Петом међународном фестивалу Станислав Препрек, за приче у категорији до 30 година.
Јануара 2014. године – 1. награду на Четвртом међународном фестивалу Војислав Деспотов, за приче у категорији до 30 година.
Фебруара 2014. године – 1. награду на Шестом међународном фестивалу Михал Бабинка, за приче у категорији до 30 година.
Марта 2014. године – 1. награда на Трећем међународном фестивалу поезије и кратке приче младих Павле Поповић, у категорији до 30 година.
Априла 2014. године – 1. место на Шестом међународном фестивалу поезије и кратке приче младих Јанош Сивери, у категорији до 30 година.
Члан Друштва за неговање традиције, културе, уметности, туризма и екологије „ПЕТРУС“ Забрега

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*