Милану Марковићу „Борислав Михајловић Михиз“

Драм­ски пи­сац Ми­лан Мар­ко­вић из Бе­о­гра­да ово­го­ди­шњи је ла­у­ре­ат на­гра­де „Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз“ за драм­ско ства­ра­ла­штво, ко­ја му је до­де­ље­на за до­са­да­шњи оства­ре­ни опус.

Ми­хи­зо­ву на­гра­ду од 2005. до­де­љу­ју Фонд „Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз“ и Срп­ска чи­та­о­ни­ца Ириг, под по­кро­ви­тељ­ством Вла­де АП Вој­во­ди­не. Од­лу­ку о ово­го­ди­шњем до­бит­ни­ку, на са­стан­ку 8. ок­то­бра, јед­но­гла­сно је до­нео жи­ри у са­ста­ву: Да­рин­ка Ни­ко­лић, по­зо­ри­шна кри­ти­чар­ка, Ксе­ни­ја Кр­нај­ски, ре­ди­тељ­ка и Све­ти­слав Јо­ва­нов, те­а­тро­лог (пред­сед­ник жи­ри­ја).

– До­са­да­шњи опус Ми­ла­на Мар­ко­ви­ћа, пред­ста­вља, сво­јим кон­ти­ну­и­те­том, ра­зно­вр­сно­шћу и ра­сту­ћом убе­дљи­во­шћу, не­ку вр­сту крат­ке по­ве­сти пре­о­бра­жа­ја и са­зре­ва­ња нај­но­ви­је срп­ске дра­ме – на­вео је жи­ри у обра­зло­же­њу на­гра­де. – Од ап­сурд­но-цр­ног ху­мо­ра за­ум­них ди­мен­зи­ја („До­бро ју­тро, го­спо­ди­не Зе­ко“), пре­ко пси­хо­ло­шки суп­тил­ног ви­ви­се­ци­ра­ња по­ро­дич­них и ге­не­ра­циј­ских од­но­са („До­бар де­чак/ Hyvä boy“), Мар­ко­ви­ћев опус се, па­ра­лел­но и си­мул­та­но, раз­ви­ја у сме­ру иро­нич­ног дру­штве­ног ан­га­жма­на у екс­пе­ри­мен­тал­ној фор­ми („Да нам жи­ви, жи­ви рад“), али и у сме­ру тра­гич­ке ем­па­ти­је пре­ма уса­мље­ној је­дин­ки, из­гу­бље­ној у клоп­ци при­ват­них за­блу­да и гло­бал­них об­ма­на („Чи­шће­ње иди­о­та“). Драм­ска фан­та­зи­ја Ми­ла­на Мар­ко­ви­ћа је иро­нич­на, а ње­го­ва иро­ни­ја – ци­нич­но фан­та­стич­на. Хе­рој­ство ње­го­вих ли­ко­ва про­ис­ти­че из њи­хо­ве са­мо­при­хва­ће­не без­лич­но­сти, а њи­хо­ва драм­ска увер­љи­вост – из њи­хо­ве сла­бо­сти и људ­ско­сти у ко­јој се сви пре­по­зна­је­мо. Ми­лан Мар­ко­вић са­гле­да­ва свет као ме­сто про­ме­не, али увек са три ста­но­ви­шта: по­сред­ством на­де, сме­ха и бо­ла у исто вре­ме.

Ми­лан Мар­ко­вић је ро­ђен 1978. Ди­пло­ми­рао је на Фа­кул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. Од 2007. ра­ди као ко­ор­ди­на­тор про­јек­та „Но­ва дра­ма на Сте­ри­ји­ном по­зор­ју“, а од 2008. је члан ре­дак­ци­је ча­со­пи­са „Сце­на“. Ра­ди као дра­ма­тург на пред­ста­ва­ма у Ср­би­ји и Дан­ској. Аутор је дра­ма: “Клу­па“, “Зе­ле­на ку­ћа“,“До­бро ју­тро, го­спо­ди­не Зе­ко“, „До­бар де­чак“/ Hyvä boy“, „Зна­чи Мар­ко, као Кра­ље­вић/Па­зи ва­мо“, “Да нам жи­ви, жи­ви рад“(ко­а­у­тор са Ан­ђел­ком Ни­ко­лић),“Чи­шће­ње иди­о­та“ и “Ма­ја и ја и Ма­ја“.

Pročitajte i:

• Друго издање књиге „Суве сенке расту“ Дејана Богојевића
• Предраг Ђурић из Новог Сада добитник је књижевне награде Совица за роман „Птице селице“
• Ivan Đurđević – Atopija
• Jedanaesti pesnički konkurs Šraf-a / rezultati
• “Конкурс за објављивање радова инстирисаних темом „Видовданско свитање – пут светог кнеза Лазара“
• Predstavljanje knjige pesama „Posle čekanja“ autora Nikole Rančića
• Konkурс књижеvnog фанzина „Zелеnи koнј”