Квалитетна лингвистичка издања – новосадски “Прометеј”

Filed under: sajam knjiga 2013,Srbija |

metohija_novoТо је прилика за сусрет са читаоцима и купцима издалека, која се не пропушта. Година је била тешка, а после две деценије затвара се њихова књижара “Мост”, једна од култних градских адреса.

– Нашу међусајамску годину свакако ће обележити два наслова: “Метохија споменици и разарања” Милана Ивановића, у заједничком издању са “Службеним гласником”, и “Савремени енглеско-српски и Српско-енглески речник” Данка Шипке – каже главни и одговорни уредник “Прометеја” Зоран Колунyија. – Наш шестогодишњи рад са др Шипком се наставља. Овај публиковани, мањи речник обрађује у оба смера по 30.000 речи а радимо на Великом од по 100.000 речи. Нов наслов у нашој познатој серији Популарана лингвистика је “Шта се крије иза етимологије” Милорада Телебака (забавно и стручно обрађено је порекло неколико хиљада речи у српском језику) . Већ друго издање дела Загорке Вавић Грос “Презимена су чувари нашег језика”, сада је готово двоструко обимније и обрађује више од 6.000 српских презимена.

Од већих подухвата Колунyија издваја репрезентативну монографију “Манастири Фрушке горе” Бранке Кулић и Недељке Срећков. Одличну књигу написао је Ђорђе Рандељ инерпретирајући библијске приче за лаике под насловом “Откриће Библије”. За мање од пола године ово дело је доживело друго издање.

Међу књижевном прозом издвајају се најбоље приче Александра Гаталице “20 година 20 најбољих прича”, те две преведене књиге, “Губио-књига доушника” Душана Шимка и “Звао сам се Јуда” Карлсона Стеда . Шимко и Стед ће бити званични гости Сајма књига, а представиће се и на “Прометејевом” штанду.

Љиљана Малетин-Војводић под насловом  “Норвешка прича”објавила је свој избор норвешких аутора, али и оних који су писали о Норвешкој, такође и своје импресије о овој земљи. Књига је пуна одличних фотографија које доприносе пунијем доживљају европског севера.

Од популарних књига ту су “Шпијуни мајке Србије” Марка Лопушине и узбудљива шпијунска трилогија Александра Радовића и Ива Бонеа “Швајцарски гамбит” (“Црни коњаник”, “Бела кула” и “Црвена краљица”) коју је “Прометеј” објавио заједно са “Лагуном”.

Од књига које нагињу историји, наглашава Колунyија, треба свакако поменути “Историју Срба у Црној Гори од 1496. до 1918.”, а аутори су Дејан Микавица, Горан Васин и Ненад Нинковић, сви са Катедре за историју Универзитета у Новом Саду. Такође и књигу студија о средњовековној књижевности Јелке Ређеп ”Грех казна”. Поводом 250 година, Стеван Славнић написао је књигу “Шајкашки батаљон”, од оснивања 1763. до развојачења 1873. године.

– Већ пет година заредом објављујем истраживачки рад Драге Његована и грађу Покрајинске комисије за утврђивање ратних злочина у Војводини од 1941. до 1945.- подсећа Колунyија. – Сада смо стигли до пете и шесте велике књиге “Почеци окупације и стварање НДХ” и “Живот, рад и држање домаћих Немаца (Фолксдојчера)”. Недавно је преминуо Иван Настовић, велики човек и стручњак и његова је заслуга што се појављујемо са новим делом Леополда Сондија “Каинов комплекс – Облици зла”. Издвајам и наслов стигао из Аустралије, зове се “Пет жаљења”, а ауторка Бони Вер стрпљиво је разговарала са људима на самрти и од њих сазнавала и бележила за чим највише жале у животу.

Од публицистичких књига из “Прометеја стижу нова колекција ТВ критика Душка Богдановића “Победа пораза”, “Срби у Аустралији” Марка Лопушине, богата монографија “Насред широке равнице”, која сведочи о 250 година живота Русина у Куцури.

Ова година почела је квалитетном збирком песама Владимира Конечног “Видим”, а ниску песничких књига још допуњују Душан Лончар”Небески руј”, Љубиша Митровић ”Прометеј”, Мићо Савановић ”Откровење”, Марина Симин Јовићевић ”Свила маслачка”, Жељка Аврић” Маргиналије”, Милан Кораћ “До модрих дубина”, Никола Васић Тополовачки”Безмерни доказ”.

Радмила Лотина

 Антологија анонимне књижевности

Иван Димитријевић ради као лектор за српски језик у Милану, Новосађанин је и одавде је понео грађу из Рукописног одељења Матице српске и  саставио необичну “Антологију анонимне књижевности”. Ова колекција кроз разне жанрове показује да је литерарни живот код Срба богатији но што смо знали – указују у “Прометеју”.

Извор – Дневник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*