EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Filed under: kolumne,Srbija,životna sredina |

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava današnje globalno društvo je briga za ekologiju i životnu sredinu. Ljudska nebriga i nemarnost je dovela u pitanje opstanak planete. Priroda nas upozorava svaki dan! Planeta zemlja je naš dom, a mi o svom domu ne vodimo računa. Sve klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda su rezultat čovekovog negativnog uticaja.

Sada ja postavljam pitanje da li se mi nemarno ponašamo u svojoj kući i u svom dvorištu? Koliki bi haos nastao u našoj kući da ne bacamo otpad u kante, da ne čistimo dvorište! Zvuči logično, zar ne? Mi smo stvorili toliki haos na zemlji da jednostavno moraju da nastanu negativne posledice po ekosistem i životnu sredinu. Efekat staklene bašte, izraz za zagrevanje planete Zemlje čije su posledice povećavanje temperature, topljenje polarnog leda, porast nivoa mora, povećavanje isparavanja mora i uz to povećavanje oblačnosti jeste najveća pretnja za naš opstanak. Ljudi se sete prirode samo onda kada imaju neku korist od nje, da je eksploatišu i da koriste prirodna bogatstva koja su ograničena! Na primer drveće daje kiseonik, a svake godine nestanu hektari i hektari šuma, da li možemo večno da sečemo drva koja se koriste za ogrev ili za građu?

U poslednje vreme, sve češće slušam priče političara o održivom razvoju, a on nije na ovaj način moguć. Definicija održivog razvoja glasi: „Održivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe“. Kako će sledeće generacije da zadovolje svoje potrebe kada se mi ponašamo bahato i neodgovorno? Odgovor je vrlo prost i jednostavan; ako želimo da i dalje iskorišćavamo prirodu, a da još pritom ne brinemo za nju sledećih generacija neće ni biti. Zato je neophodno da se baziramo na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno trajnih izvora energije kao što su, solarna energija (sunčeva energija), eolska energija (energija vetra), hidroenergija (energija reka), energija talasa, toplotna energija hidrosfere, energija biosfere (biološka energija), energija biomase, biogasa, odnosno biogoriva. Takođe je od izuzetnog značaja reciklaža, a ona predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Umesto toga mi pravimo deponije svuda po prirodi, a kada se otpad u takvim okolnostima razgrađuje dovodimo u opasnost biljke, životinje i nas same, jer su te materije otrovne i štetne i samim tim ugrožavamo ceo ekosistem. Ukoliko recikliramo korist ima čitavo društvo, a postoji i ekonomska korist.

U rešavanje ovih problema najviše treba da se uključe državne institucije, jer njihova podrška i delovanje može dati najveće rezultate. Postoje organizacije  koje rade na ovim pitanjima i koje sprovode razne akcije povodom njih, ali je njima neophodna pomoć države kako bi rezultati bili još bolji i efikasniji. Mi kao obični ljudi možemo i treba da krenemo od sebe da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje štetne navike. Zaštitimo prirodu, zaštitimo našu decu, zaštitimo sebe, zaštitimo naš dom, zaštitimo planetu Zemlju.

One Response to EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

  1. Projektovanje i realizacija mnogih infrastrukturnih objekata zahteva pažljive studije o ekologiji. Firme koje se bave ovim poslovima (npr. Alfapreving) imaju veoma odgovoran zadatak da povežu projekte sa održivim ekološkim standardima.

    Preduzetnik
    06/06/2017 at 12:36
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*