ПУТУЈЕ ЧОВЕК
Путује човек… путује
Отвара капије поноре
Небески свод…
Путује човек.
Гледа загледа
Све је само једна бразда
Једна њива
Двехиљаде годишња маслина
Јеванђељска поука
Демонска мрежа…
Путује човек мери раздаљину
Од себе до звери
Од звери до вука
Од катанца до врата.
Испитује своју јачину
У пупољку
На кори дрвета
Младом вину
Набреклом језгру
Гладној години залеђеном зрну.
Сузом залије сваку влас изникле треве
И први сноп жита у пољу
Прву заруделу трешњу
Последњу јабуку
И залеђен поток у очевом пољу.
Путује човек… путује
Отвара капије
Загледа поново
Преврће небеске бразде
И своје трулежне хаљине.
Путује…
Жури да сопственом муљу не дозволи
Да исцури и извор замути…
Путује човек
Путује
Путује…
I награда за мисаону поезију Барајево 2012.
ИСПОД БРЕЗИНИХ КОРА
Ја сам ћерка сељака Обрена из Трнаве
Пристигла с пролећа прошлога века
Као другорођена у двориште моје мајке Смиљане
Да на њеним рукама умивам звезде и берем маслачке по пољима.
Да другујем са брезама
Од чијег лишћа сам ткала хаљине с пролећа
А с јесени жуте дукате убирала
Са простртог ћилима испод њихових корена.
И у тој земљи пронашла остатке својих тврђава
На свитку од јагњеће коже скривеном у кућици пужа
Има нас на овим просторима још од цара Душана
Записаних и поравњаних у селу од дреновог прућа.
Разгрћем запретане векове и причу старију од мене
И власи мојих предака писану на кори дрвета испод годова
Ово је наша кошница наша пређа и преслица
Слова што творе о нама о небу над нашим главама.
Овде на овом свитку записан нам је генстски код
И тежина душе што се на небо узноси
Овде у овој кућици на клупи од тесаног дрвета
Сви наши свеци свети Петар и Павле свети Лука и Свети Сава.
Смеше се и машу и говоре ми
Да пробудим успаване траве и снегове што су убелили Србију
Забрађене сељанке што не знају азбуку
И да их подсетим да се тамјаном и вином купује глава.
Подрхтава срце у мојим грудима крв се узнемирила усталасала
Набрекла од сокова обнавља се у мени млада крв и једра кора…
Проклијале очи што су гледале иконе
И палиле кандило пред ноге Богородице Тројеручице.
И чујем врисак свих оних што крвљу су залили
Гранични камен земље Србије
Видим коњанике преко Мораве нагоне историју у препоне
И барјак горе високо пење се пут небеске капије.
Ја ћерке сељака Обрена из Трнаве
Стежем крст на врату и захваљујем Богу
Што мије даривао брезу пролеће и хаљину од зеленог лишћа
И село малено запретано у корену.
Где станује прича о мом пореклу и пореклу мог народа
И што знам ћирилична слова да могу да посведочим
Да је истина све што прочитах испод брезиних кора
На свитку од јагњеће коже што чувам у очевој кући
II награда за родољубиву поезију Барајево 2012.
ДРАГАНА ЂУРКОВИЋ – ТОШИЋ рођена је 21. 03. 1962. године у Новом Пазару где је завршила основну школу и гимназију.
Студирала на Правном факултету у Крагујевцу.
Објавила књигу прича „Очи боје септембра“ ( 2008 ).
Добитник признања:
I награда на међународном песничком конкурсу у Сокобањи 2009.
II награда на међународном песничком конкурсу у Алексинцу 2009.
Носилац ПОВЕЉЕ књижевног клуба „Мика Антић“ из Инђије за 2007. 2009. и 2011. годину.
ПОХВАЛА са конкурса у Неготину „Пеничке руковети“2009.
ПОХВАЛА стручног жирија са Песничких сусрета у Алексинцу 2010.
ПОХВАЛА са конкурса књижевног клуба „Рујно“изУжица 2010.
II награда на међународном песничком кункурсу у Алексинцу 2010.
II награда на међународном песничком конкурсу у Барајеву 2010.
II награда на међународном песничком конкурсу у Бечеју 2011.
II награда на међународном песничком конкурсу у Великом Поповцу 2011.
I награда на међународном песничком конкурсу у Новој Вароши 2011.
III награда на конкурсу „Пролеће Чукарице“ Београд за родољубиву поезију 2011.
ПОХВАЛА организатора Пловдив, България международния конкурс „Белоцветните вишни“ за 2011.
II награда на „Мелничким вечерима поезије“ Мелник, Бугарска 2011.
На „Конкурсу манастира Острог“ 2011. категорија ПОХВАЛЕ.
ПОХВАЛА на конкурсу „Оловко не ћути“, Барајево – родољубива поезија 2011.
ПОХВАЛА на конкурсу „Песничке руковети“, Неготин 2011.
II награда „Љубостињска розета „ Трстеник – поезија 2011.
II награда за крaтку причу сајт „Упознај Србију“ 2011.
III награда за кратку причу у Брајеву 2011.
II награда у Трешњевици – Параћин на конкурсу за најлепшу песму о вину 2012.
ПОХВАЛА на конкурсу Кирил и Методи –вечна инспирација“, „Македониум“ за 2012.
ПОХВАЛА на конкурсу “Јутро над Озреном” Сокобања 2012.
На “Поетској позорници” у Ћуприји специјална награда “Марама Злате Живадиновић” 2012.
I награда за мисаону поезију у Барајеву 2012.
II награда за родољубиву поезију у Барајеву 2012.
Објављивана још у преко шездесет заједничких зборника, антологија и часописа као и на многим сајтовима за поезију и прозу.
Превођена на бугарски и македонски језик.
Pročitajte i:
