“Довиђења у Призрену“, поезија Руже Мијовић Шорић

(Ружа Мијовић Шорић, Довиђења у Призрену,  Book, 2012)

Поезија људска, поезија женска, поезија витешка. Поезија духа, поезија вина, поезија рода. Поезија мисаона, поезија смисаона, поезија молитвена. Поезија реминисценције, поезија елоквенције, поезија . . . живот-потенције. Поезија поштовања, поезија чувања, поезија човечности. Поезија наде, поезија страха, поезија истраја. Поезија посматрања, поезија сагледавања, поезија прогледавања. Поезија мелодије, поезија традиције, поезија сете. Поезија народа, поезија историје, поезија дивљења. Поезија душевна, поезија искона, поезија икона. Поезија слике, поезија скице, поезија пејзажа. Поезија мајчинска, поезија родитељска, поезија обитељска. Поезија земље, поезија векова, поезија праха. Поезија нежна, поезија снажна, поезија даха. Поезија бола, поезија туге, поезија антиципације. Поезија догађаја, поезија места, поезија визије. Поезија игре, поезија преклапања, поезија финиша. Поезија стрпљива, поезија прелаза, поезија јуриша. Поезија Метохије, поезија Косова, поезија Србије. Поезија српства, поезија људства, поезија простора. Поезија враћања, поезија исходишта, поезија коначишта. Поезија Богу, поезија у Богу, поезија спаса. Поезија сумње, поезија питања, поезија гласа. Поезија радосна, поезија празнична, поезија саборна. Поезија бриге, поезија одговорности, поезија бдења. Поезија жеље, поезија хтења, поезија врења. Поезија Ближња, поезија Људска, поезија Вишња.

.

Ова, друга књига стихова Руже Мијовић Шорић, ДОВИЂЕЊА У ПРИЗРЕНУ, доиста је једна зрела и сазрела песничка књига, посвећена своме роду у три правца, својим родитељима, својој деци, и своме Космету, који је лирски и патриотски центар књиге. Даље од њега, али увек у вези сњим, пратимо захуктали живот Срба у Немачкој, где ,,Немци гасе свеће, уморни од среће“ за божићни празник и где је ,,журба душа овог века“, затим родитељске песме и песме о родитељству, песме о пријатељству, све до зебњи, стрепњи и нада, косовскометохијских слика, места и призора, мелодија, пејзажа и фресака, молитава и клетви: ,,Па вас молим, виногради моји, / не рађајте слатко грожђе њима, / Нек пресуши пехар вина и ракије / Док га туђин место мога брата пије.“ Тешко је у било – колико реченица описати ту књигу – изузетно лирску, родољубиву, у исто невреме уметничку и народну, виртуозну. Најбоље тумачење је читање. Свакако, не би требало заобићи песме као што су песма ОЦУ СТОЛЕТУ, песма БОЖИЋ У ФРАНКФУРТУ, МАЈКА ЗНА ДА ЧЕКА, ЗЕБЊА, СНЕГ У ФРАНКФУРТУ, ШКОЛА У СУВОМ ДОЛУ, и понајбољу песму, прави бисер – СНЕГ У НАМЕТНУТОМ ПАКЛУ.

Крушевац, 16. фебруар 2012.