П У Т О В А Њ ЕЗнам да ћу те срести сутра.
Док чекам загрљај наде у сунчана јутра,
ходам улицама уснулог града.
У смирај још једног огољеног дана,
јесам ли жива, питам се сада.
На перону, са мном, туга непозвана.
Ту, на раскршћу, између два света,
тражим те очи са осмехом детета.
Љубиш ме погледом у тишини
и утехом милујеш нагост моју.
Воз креће.
Кроз равницу путујем,
без циља.
Шири се мирис босиља.
Горана Аћимовић (Сечaњ). Ради као учитељ у основној школи „Алекса Шантић“. Песме, приче и есеји су јој похваљени на бројним књижевним конкурсима и заступљени у зборницима. На књижевном конкурсу „Између два света 2013.“ у Нишу, за песму „Последња песма“ добила је повељу „Бранко Миљковић“.
Pročitajte i:
