Како да напишем песму…
О сновима у којима сам са тобом,
о осмеху у твојим очима.
У дугим, тешким ноћима
водим изгубљену битку са собом.
Како да напишем песму…
О речима којих не могу да се сетим,
о чежњи што сече таму вечности,
о додиру што буди жељу да полетим.
Како да напишем песму…
О лепоти дана умотаног слутњом,
о безнађу душе окупане јутром.
Можда ми ноћас откријеш
како се пишу праве риме,
из лавиринта сумње нек ме изведе твоје име.
Горана Аћимовић (Сечaњ). Ради као учитељ у основној школи „Алекса Шантић“. Песме, приче и есеји су јој похваљени на бројним књижевним конкурсима и заступљени у зборницима. На књижевном конкурсу „Између два света 2013.“ у Нишу, за песму „Последња песма“ добила је повељу „Бранко Миљковић“.
8 comments
najzad sam uspela.Najvise mi se svidela pesma Kako da napisem pesmu.Ko te ne poznaje ne moze da razume tvoju patnju iskazanu stihovima ,zavarava ih tuga i melanholija u njima.Ta tuga je izasla iz dubine tvoje duse.
Pesma je nastala u trenucima kada sam tražila način da preživim.
Moj unutrašnji život je iskazan ovim stihovima.
Hvala ti Tanja!
Gorana,svaka tvoja pesma odise toplinom, ceznjom ali i energijom koju crpis iz tvoje velike, nepresusne ljubavi ! To moze samo osoba koja izistinski voli i celu sebe predaje toj ljubavi !
Sjajna si !
Najstrašniji trenutak je kada ta ljubav nestane poput zvezde padalice,a ti shvatiš da si bespomoćan.Iz tog krika moje duše nastali su ovi stihovi.
Hvala ti Gordana!
Из плишане кутије мрака вече извлачи звездани покривач. Тихо пева успаванку и прекрива све око тебе. У твојој души тишина.Тада у самоћи почињеш да будна сањаш испод небеског грања.
Moja lirika je samo na izgled mirna.Ona treperi od bola i tuge i vešto krije nemire moga bića.
Ova pesma moze mnogo lepo da se recituje.
Hvala Vam, a za mene bi to bila velika čast da čujem ovu pesmu na nekom takmičenju recitatora.
Comments are closed.