Вечерас на репертоару Тврђава театра Инес де Кастро Народног позоришта Ужице

Filed under: pozorište,region,Srbija |

Среда, 17. август у 21.00 час, Мали град

Народно позориште Ужице

Џо Клифорд

ИНЕС ДЕ КАСТРО

Португалска трагедија

Режија: НЕМАЊА РАНКОВИЋ

Улоге:

Инес Де Кастро: ИВАНА ПАВИЋЕВИЋ ЛАЗИЋ

Принц Педро/Хор 1: ВАХИДИН ПРЕЛИЋ

Пачеко/Хор 2: НЕМАЊА ЈОВАНОВИЋ

Бланка/Хор 3: БОЈАНА ЗЕЧЕВИЋ

Дадиља/Стара жена/Хор 4: ДИВНА МАРИЋ

Краљ/Хор 5: СЛОБОДАН ЉУБИЧИЋ

Превод: др Ксенија Хорват

Драматург: Матко Ботић

Сценограф: Маријана Зорзић Петровић

Костимограф: Снежана Ковачевић

Композитор: Мирољуб Аранђеловић Расински

Асистент редитеља: Слободан Љубичић

Сценски покрет: Ивица Клеменц

Дизајн звука: Никола Пејовић

Инспицијент: Милена Радомировић

Суфлер: Милета Продановић

Љубавни труд изгубљен у нарцизму малих разлика, недужне жртве које страдају због кривих крвних зрнаца и рушилачка енергија незајажљиве жеље за моћи. Мотивски комплекси из четрнаестовековне легенде или данашњег телевизијског дневника?

Матко Ботић, драматург

 

ПРЕДСТАВА

Лик Инес де Кастро заснован је на историјској личности Инес Перес де Кастро (1325/7 – 1355), љубавници и постхумно законски признатој супрузи португалског краља Педра И. Инес стиже у Португал 1340. године као пратиља Инфанте Констансе од Кастиље, нововенчане супруге португалског престолонаследника Педра који се заљубљује у њу и тајно се њоме жени, након смрти своје супруге, упркос незадовољству свог оца, португалског краља Афонса ИВ. Након неуспешног покушаја да их растави, Афонсо ИВ заточи Инес у самостану Санта Клара у ? (Цоимбри) и нареди њено погубљење. Постхумно, Педро проглашава Инес инфантом и, према легенди, нареди да се ексхумира њено тело. Излаже га на двору и присиљава све дворане да пољубе руку покојнице у заклетву лојалности новој краљици. “Прекасно је, Инес је мртва.” и данас се користи као народна изрека у Португалу, евокација на трагичну јунакињу чија је прича постала део португалског фолклора. (…) Успех Инес де Кастро, (1989) и прве модерне шкотске опере (1996), заснива се на храбрости ауторке да кроз ритуалне мотиве верске литаније, богату барокну гротескност мизансцене, симболизам и метафору пасије тражи одговоре на изазовна питања о људској природи, рату, насиљу, религији, љубави и истинском идентитету појединца.

Др Ксенија Хорват

ПОЗОРИШТЕ

Народно позориште Ужице

http://www.teatar.rs/

ПИСАЦ

Џо Клифорд,  универзитетска професорка, драмска списатељица, глумица и преводитељака,  рођена је 1950. године под именом Џон Клифорд  девојчица у телу дечака која је једино у позоришту проналазила уточиште од “великих очекивања” својих најближих и друштва у коме је живела. Своје снове, наде и стрепње преточила је у стварање женских ликова митских димензија попут Инес Целестине из трагикомедије Целестина (2004. адаптација дела Фернанда де Ројаса из 15. века) или Маије из драмеВенеција је изгубљена (1985), чије трагичне судбине чине препознатљиви део наше свакодневице. ДрамаИнес де Кастро настала је по наруџбини Јана Брауна (Иана Броwна), тадашњег уметничког директора единбуршког позоришта Траверсе. Више него у једном смислу ова драма симболизује саму ауторку и њену борбу против ускогрудости и неразумевања друштва у коме није могла да изрази и оствари свој истински идентитет.

РЕДИТЕЉ

Немања Ранковић је рођен 1979. године у Ужицу. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, у класи Виде Огњеновић. Завршетком постдипломских студија стиче звање магистра на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду код ментора Огњенке Милићевић. После тога, постаје најмлађи уметнички директор у Србији Народног позоришта Ужице. Започиње процес иновације што укључује нови израз, нове дисциплине и приступе у раду, остварујући – после дугих година културне изолације контакте и сарадњу са међународним институцијама, с циљем да унапреди улогу позоришта као установе у односу према граду, националној сцени и свету. Управо са ужичким позориштем 2007. године учествује на Позоришном бијеналу у Венецији, а исте године на Фестивалу професионалних позоришта Србије “Јоаким Вујић”. За представу Уметност и доколица награђен је за најбољу режију. Као стипендиста Гете Института студијски је боравио у Хамбургу 2010. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*